https://lat.sputnikportal.rs/20240309/ekskluzivno-americki-glumac-srpskog-porekla-da-izbegavam-rusiju-izdao-bih-samog-sebe--1168611967.html
EKSKLUZIVNO Američki glumac srpskog porekla: Da izbegavam Rusiju - izdao bih samog sebe
EKSKLUZIVNO Američki glumac srpskog porekla: Da izbegavam Rusiju - izdao bih samog sebe
Sputnik Srbija
Deo moje porodice je stradao u ustaškom logoru, smatrao sam svojom dužnošću da igram u Zafranovićevom filmu „Zlatni rez 42: Deca Kozare“. Iskustvo koje nikada... 09.03.2024, Sputnik Srbija
2024-03-09T16:49+0100
2024-03-09T16:49+0100
2024-03-09T16:49+0100
moja priča
moja priča
srbija
sad
rusija
deca kozare
ndh
glumac
džek dimič
željko dimić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/03/09/1168616583_0:0:1052:593_1920x0_80_0_0_7c02d799b343bec659ceadca281b1c54.jpg
Ovo za Sputnjik kaže najpoznatiji aktivni američki glumac srpskog porekla Željko Dimić:„Kad nemaš ništa na svojoj duši, nemaš potrebe da se plašiš. Moj otac i moji profesori učili su me da budem svoj čovek“.Džek Dimić, pod tim imenom ga poznaje i publika u Srbiji, danas živi na relaciji Njujork – Beograd. U prestonici Srbije trenutno igra nemačkog oficira u američkom filmu „Bitka za zamak Iter“, a u „Veliku jabuku“ dospeo je kao izbeglica iz Bosanke Dubice.U tom gradu je posle tri bezuspešna pokušaja u Beogradu upisao prestižnu glumačku akademiju koju su završili Al Paćino i Dastin Hofmah.Srbin koji nije zli RusOvaj Srbin jedini je glumac sa Balkana koji ne igra samo zle Ruse u američkim filmovima. Publika u Srbiji poznaje ga iz serija kao što su „Red i zakon“, „Elementarno“, prepoznali su ga i u prvoj sezoni „Sopranovih“.Trebalo mu je 14 godina da zaigra čoveka rođenog u Americi. Imao je sreću da radi sa Li Dilan, čuvenim insturktorom za dijalekat. Napravila je Amerikanca od Gerija Oldmana, ali i od Željka Dimića.„Ponavljao sam jednu reč za taj dan, hiljade puta. Čitati, pisati, izgovarati, izgovarati. Zbog toga je dosta trpeo moj jezik, prestao sam da čitam na maternjem, na ruskom. Isplatilo se, kad sam odigrao dve epizode u seriji „Havaji 5-0“, počeo sam da dobijam američke uloge“.Dug porodici i deci KozareU filmu Lordana Zafranovića „Zlatni rez 42: Deca Kozare“ čija je post produkcija u toku, igra partizanskog komandanta, ulogu koja je bazirana na čoveku koji je oslobodio dečji ustaški logor Jastrebarsko.Bila je, smatra, njegova dužnost i obaveza da se odazove na taj poziv. On je čovek koji dolazi ispod Kozare, njegovi roditelji žive tamo. Priču o ustaškim logorima zna iz očevog iskustva, Vlatko Dimić gledao je smrt svoje majke.„Moj otac koji je izgubio roditelje u logoru, nikada ni mene, ni sestru Željanu nije učio da nekoga mrzimo, da optužujemo kompletne narode, da postanemo deo manipulacije koja bi nas protiv nekoga okrenula. Za to su odgovorni pojedinci, ljudi koji su tvrdili da predstavljaju svoj narod. Oni su okrvavili ruke. To smo imali u Jugoslaviji, imamo i danas. Da neko u ime naroda ubija ljude koji su nedužni“.Dodaje da je rad na ovom filmu bio poseban, zahvalan je producentu i čuvenom reditelju što je deo tog projekta.„Dao sam godinu i po dana života za taj film i nije mi žao zbog toga. To je jedno veliko iskustvo koje nikad neću zaboraviti, ni kao čovek, ni kao glumac. Iskustvo koje ću koristiti u svakom momentu kada budem imao priliku, da me podseti na to i vreme. Iskustvo koje ću koristiti do kraja života“.Beskrajno volim RusijuGovoreći o strašnim događajima koji danas potresaju svet ovaj glumac kaže da se embargo na ruske pisce iz Evrope nije u potpunosti preneo u Ameriku. Posebno u Njujork. Ljudi među kojima se kreće, tvrdi, i sada bi prihvatili da rade Dostojevskog.Dodaje da predrasuda ima svugde, sa žaljenjem i tugom ispratio je „slučaj Biković“:Upitan da li bi mogao imati probleme kada se vrati u SAD zato što je pristao na razgovor za Sputnjik kaže;„Nemam čega da se plašim, ništa loše nisam uradio, ni pojedincu, ni državi. Rusija je zemlja koju beskrajno volim, koju često posećujem, moj drugi jezik je ruski, odrastao sam na Dostojevskom, Šolohovu, Gorkom, Tolstoju, Čehovu. Bila bi izdaja samog sebe, svoj porekla i vaspitanja kada bih, zbog trenutne situacije izbegavao Rusiju. Isto bih rekao i da mi neko traži da izbegavam Ameriku. Iako mi je maćeha, dala mi je priliku da opstanem, da se bavim ovim poslom“.Konačno - glumac u BeograduDimić igra i na italijanskom, češkom, često igra i Ruse na „prebijenom engleskom“, ali je u američkoj kinematografiji i Rus koji govori ruski, savršeno je savladao moskovski akcenat, zahvaljujući ljubavi.„Ruski je moja prva ljubav, počev od nastavnika Sime Brdara koji me je učio od dvanaeste godine. Učio sam ga i u srednjoj školi, a kasnije imao sreću da se zaljubim u divnu Moskovljanku Olgu, koleginicu na Li Strasberg institutu. Njoj sam zabranio da komuniciramo na engleskom, govorili smo samo na ruskom“.Strateški mu je plan da se još više približi Beogradu, radu u Srbiji, na Balkanu, jer, kako kaže, ne možemo pobeći od onoga što jesmo.Dimić dodaje da radi na tome i raduje se što postoji mogućnost da igra u Rusiji:„Moja velika želja je da radim u Rusiji, ne samo zbog jezika. Nemam nikakav problem da volim ono gde me vole, a u Rusiji sam prihvaćen mnogo puta, imam divne prijatelje tamo“.Pogledajte i:
srbija
sad
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2024
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
moja priča, srbija, sad, rusija, deca kozare, ndh, glumac, džek dimič, željko dimić
moja priča, srbija, sad, rusija, deca kozare, ndh, glumac, džek dimič, željko dimić
EKSKLUZIVNO Američki glumac srpskog porekla: Da izbegavam Rusiju - izdao bih samog sebe
Deo moje porodice je stradao u ustaškom logoru, smatrao sam svojom dužnošću da igram u Zafranovićevom filmu „Zlatni rez 42: Deca Kozare“. Iskustvo koje nikada neću zaboraviti. Kao Amerikanac mogu slobodno da govorim za ruski medij, ne plašim se odmazde. Da zbog ove situacije izbegavam Rusiju, bila bi to izdaja samog sebe, svog porekla i vaspitanja.
Ovo za Sputnjik kaže najpoznatiji aktivni američki glumac srpskog porekla Željko Dimić:
„Kad nemaš ništa na svojoj duši, nemaš potrebe da se plašiš. Moj otac i moji profesori učili su me da budem svoj čovek“.
Džek Dimić, pod tim imenom ga poznaje i publika u Srbiji, danas živi na relaciji Njujork – Beograd. U prestonici Srbije trenutno igra nemačkog oficira u američkom filmu „Bitka za zamak Iter“, a u „Veliku jabuku“ dospeo je kao izbeglica iz Bosanke Dubice.
U tom gradu je posle tri bezuspešna pokušaja u Beogradu upisao prestižnu glumačku akademiju koju su završili Al Paćino i Dastin Hofmah.
Ovaj Srbin jedini je glumac sa Balkana koji
ne igra samo zle Ruse u američkim filmovima. Publika u Srbiji poznaje ga iz serija kao što su „
Red i zakon“, „Elementarno“, prepoznali su ga i u prvoj sezoni „
Sopranovih“.
Trebalo mu je 14 godina da zaigra čoveka rođenog u Americi. Imao je sreću da radi sa Li Dilan, čuvenim insturktorom za dijalekat. Napravila je Amerikanca od Gerija Oldmana, ali i od Željka Dimića.
„
Ponavljao sam
jednu reč za taj dan,
hiljade puta. Čitati, pisati, izgovarati, izgovarati. Zbog toga je dosta trpeo moj jezik, prestao sam da čitam na maternjem, na ruskom. Isplatilo se, kad sam odigrao dve epizode u seriji „
Havaji 5-0“, počeo sam da dobijam američke uloge“.
Dug porodici i deci Kozare
U filmu Lordana Zafranovića „Zlatni rez 42: Deca Kozare“ čija je post produkcija u toku, igra partizanskog komandanta, ulogu koja je bazirana na čoveku koji je oslobodio dečji ustaški logor Jastrebarsko.
Bila je, smatra, njegova dužnost i obaveza da se odazove na taj poziv. On je čovek koji dolazi ispod Kozare, njegovi roditelji žive tamo. Priču o ustaškim logorima zna iz očevog iskustva, Vlatko Dimić gledao je smrt svoje majke.
„Moj otac koji je izgubio roditelje u logoru, nikada ni mene, ni sestru Željanu nije učio da nekoga mrzimo, da optužujemo kompletne narode, da postanemo deo manipulacije koja bi nas protiv nekoga okrenula. Za to su odgovorni pojedinci, ljudi koji su tvrdili da predstavljaju svoj narod. Oni su okrvavili ruke. To smo imali u Jugoslaviji, imamo i danas. Da neko u ime naroda ubija ljude koji su nedužni“.
Dodaje da je rad na ovom filmu bio poseban, zahvalan je producentu i čuvenom reditelju što je deo tog projekta.
„Dao sam godinu i po dana života za taj film i nije mi žao zbog toga. To je jedno veliko iskustvo koje nikad neću zaboraviti, ni kao čovek, ni kao glumac. Iskustvo koje ću koristiti u svakom momentu kada budem imao priliku, da me podseti na to i vreme. Iskustvo koje ću koristiti do kraja života“.
Govoreći o strašnim događajima koji danas potresaju svet ovaj glumac kaže da se embargo na ruske pisce iz Evrope nije u potpunosti preneo u Ameriku. Posebno u Njujork. Ljudi među kojima se kreće, tvrdi, i sada bi prihvatili da rade Dostojevskog.
Dodaje da predrasuda ima svugde, sa žaljenjem i tugom ispratio je „slučaj Biković“:
„Izuzetno cenim kolegu i njegov rad. Nikada se nismo sreli, radili zajedno. Želim da pozdravim Miloša Bikovića preko Sputnjika i da mu kažem da to što se desilo ostaje sramota onih koji su to uradili“.
Upitan da li bi mogao imati probleme kada se vrati u SAD zato što je pristao na razgovor za Sputnjik kaže;
„Nemam čega da se plašim, ništa loše nisam uradio, ni pojedincu, ni državi. Rusija je zemlja koju beskrajno volim, koju često posećujem, moj drugi jezik je ruski, odrastao sam na Dostojevskom, Šolohovu, Gorkom, Tolstoju, Čehovu. Bila bi izdaja samog sebe, svoj porekla i vaspitanja kada bih, zbog trenutne situacije izbegavao Rusiju. Isto bih rekao i da mi neko traži da izbegavam Ameriku. Iako mi je maćeha, dala mi je priliku da opstanem, da se bavim ovim poslom“.
Konačno - glumac u Beogradu
Dimić igra i na italijanskom, češkom, često igra i Ruse na „prebijenom engleskom“, ali je u američkoj kinematografiji i Rus koji govori ruski, savršeno je savladao moskovski akcenat, zahvaljujući ljubavi.
„
Ruski je moja
prva ljubav, počev od nastavnika Sime Brdara koji me je učio od dvanaeste godine. Učio sam ga i u srednjoj školi, a kasnije imao sreću da se zaljubim u divnu Moskovljanku Olgu, koleginicu na
Li Strasberg institutu. Njoj sam zabranio da komuniciramo na engleskom, govorili smo samo na ruskom“.
Strateški mu je plan da se još više približi Beogradu, radu u Srbiji, na Balkanu, jer, kako kaže, ne možemo pobeći od onoga što jesmo.
„Što bi rekao Tesla, „I am an Serbian American“. Ja sam i njihov i naš, ali u SAD nisam pao s Marsa. Došao sam iz Dubice ispod Kozare, moji su pre toga iz Like došli u Bosansku Krajinu, došlo je vreme da se vratim korenima. Mnogo volim Njujork, Moskvu, Sent Luis i Prag u kome sam živeo, ali Beograd je vezan za moj najsrećniji period, kad sam najviše maštao. Moja želja nije bila da budem glumac, već da budem glumac u Beogradu“.
Dimić dodaje da radi na tome i raduje se što postoji mogućnost da igra u Rusiji:
„Moja velika želja je da radim u Rusiji, ne samo zbog jezika. Nemam nikakav problem da volim ono gde me vole, a u Rusiji sam prihvaćen mnogo puta, imam divne prijatelje tamo“.
