https://lat.sputnikportal.rs/20240307/mediji-moze-doci-do-sukoba-clanica-eu-zbog-deficita-vode-1168541225.html
Mediji: Može doći do sukoba članica EU zbog deficita vode
Mediji: Može doći do sukoba članica EU zbog deficita vode
Sputnik Srbija
Među zemljama Evropske unije može doći do sukoba zbog deficita vode, navodi se u poverljivom dokumentu Evropske komisije, koji citira Politiko. 07.03.2024, Sputnik Srbija
2024-03-07T15:40+0100
2024-03-07T15:40+0100
2024-03-07T15:40+0100
svet
svet
evropska unija (eu)
voda
resursi
pretnja
evropska komisija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111039/31/1110393114_0:2:3068:1728_1920x0_80_0_0_6a5eb4b724173856c5964f6a134e27e1.jpg
U dokumentu se ističe da tendencija nedostatka vode raste, a do kraja stoleća česte suše prete da smanje ekonomski rast EU za 7 odsto.U dokumentu se naglašava da deficit vode stvara rizike u gotovo svim aspektima životima: hrani i pijaćoj vodi, infrastrukturi, ljudskom zdravlju i glavnim vidovima ekonomske delatnosti.U dokumentu se takođe navodi da su tako česte pojave kao što su poplave i suše već postale jedna od klimatskih pretnji, sa kojima se suočava Evropa. U nekim zemljama EU već se vode sporovi zbog vodosnabdevanja.Katalonija u Španiji koja je nastradala usled suša, pokušava da ubedi centralnu vladu zemlje da preusmeri vodu iz reke iz susednog Aragona.U Francuskoj je prošle godine došlo do sukoba zbog planova stvaranja novih rezervoara za vodu.Evropska komisija poziva članice da ubrzaju pripremu za borbu protiv klimatskih promene, navodeći da veoma kasne u odnosu na planove. Usled promene klime, EK očekuje veći broj prirodnih nesreća kao što su suše, poplave, šumski požari, ekstremne vrućine, kao i epidemije, propadanje useva i oštećenje infrastrukture.Klimatske promene, prema konzervativnoj proceni EK mogu da smanje ekonomski rast unije za 7 odsto do 2100. godine.Prema podacima EK za 2019. godinu, više od trećine (38 odsto) stanovnika država EU suočilo se sa nestašicom vode. Godišnje, suša košta evropsku ekonomiju od 2-9 milijardi evra.Uopšteno, veliki deo zemalja članica EU ima dovoljno vodnih resursa, ali suše postaju sve češće, pre svega su karakteristične za jug i zapad zemlje.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2024
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
svet, evropska unija (eu), voda, resursi, pretnja, evropska komisija
svet, evropska unija (eu), voda, resursi, pretnja, evropska komisija
Mediji: Može doći do sukoba članica EU zbog deficita vode
Među zemljama Evropske unije može doći do sukoba zbog deficita vode, navodi se u poverljivom dokumentu Evropske komisije, koji citira Politiko.
U dokumentu se ističe da tendencija nedostatka vode raste, a do kraja stoleća česte suše prete da smanje ekonomski rast EU za 7 odsto.
U dokumentu se naglašava da deficit vode stvara rizike u gotovo svim aspektima životima: hrani i pijaćoj vodi, infrastrukturi, ljudskom zdravlju i glavnim vidovima ekonomske delatnosti.
„Ovi rizici se mogu pojaviti u različitim formama, od kojih neki obuhvataju jačanje konkurencije kad su u pitanju vodni resursi među sektorima i vidovima korišćenja, uključujući potencijalni rizik od sukoba unutar u između država članica zbog prekograničnih vodnih resursa“, navodi se u dokumentu.
U dokumentu se takođe navodi da su tako česte pojave kao što su poplave i suše već postale jedna od klimatskih pretnji, sa kojima se suočava Evropa.
Prema proceni Evropske komisije, „postoji 36 ključnih rizika po Evropu, neki od kojih su već na katastrofalnom nivou i imaju visoki stepen hitnosti“.
U nekim zemljama EU već se vode sporovi zbog vodosnabdevanja.
Katalonija u Španiji koja je nastradala usled suša, pokušava da ubedi centralnu vladu zemlje da preusmeri vodu iz reke iz susednog Aragona.
U Francuskoj je prošle godine došlo do sukoba zbog planova stvaranja novih rezervoara za vodu.
Evropska komisija poziva članice da ubrzaju pripremu za borbu protiv klimatskih promene, navodeći da veoma kasne u odnosu na planove. Usled promene klime, EK očekuje veći broj prirodnih nesreća kao što su suše, poplave, šumski požari, ekstremne vrućine, kao i epidemije, propadanje useva i oštećenje infrastrukture.
Klimatske promene, prema konzervativnoj proceni EK mogu da smanje ekonomski rast unije za 7 odsto do 2100. godine.
Prema podacima EK za 2019. godinu, više od trećine (38 odsto) stanovnika država EU suočilo se sa nestašicom vode. Godišnje, suša košta evropsku ekonomiju od 2-9 milijardi evra.
Uopšteno, veliki deo zemalja članica EU ima dovoljno vodnih resursa, ali suše postaju sve češće, pre svega su karakteristične za jug i zapad zemlje.
