https://lat.sputnikportal.rs/20240307/izbrisana-legenda-hakan-sukur-sport-fudbal-turska-1168679027.html
Izbrisana legenda
Izbrisana legenda
Sputnik Srbija
U svetu su najopasnija zanimanja policajac, vatrogasac, ronilac... Turska je izuzetak, jer je u bivšoj Osmanskoj imperiji rizičnije biti fudbaler. 07.03.2024, Sputnik Srbija
2024-03-07T13:19+0100
2024-03-07T13:19+0100
2024-03-12T12:24+0100
sport
sport
fudbal
hakan šukur
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/03/0c/1168717363_0:0:819:461_1920x0_80_0_0_11a821c029b5414df4302d0d9a874bbe.jpg
Osetio je ovu činjenicu na svojoj koži Hakan Šukur, najbolji igrač i strelac ove zemlje u njenoj istoriji, koji je posle optužbi da je podržavao neuspeli prevrat protiv predsednika Redžepa Tajipa Erdo(g)ana 2016. godine završio u istorijskom ofsajdu, pa je spas potražio bekstvom na Zapad, a njegovo fudbalsko ime i fotografije u „radnom odelu“ su zvanično poništeni poput autobuske karte ili falične poštanske marke.Za Sputnjik piše Dragan Stojić, istraživač u oblasti sportske i političke istorije, autor kapitalnog dela Povratni pas.Nije ga tome naučio deda, niti se ugledao na oca, majke ionako ne interesuju fudbal i politika, ali je zato na obe strane terena – privatnog i sportskog – imao uzora za kog bi mu, bar kad je ovaj prvi segment života u pitanju, svi rekli „gde na njega da se ugledaš?“Dvadeset dve godine pre propalog puča Tanžu Čolak, Šukurov prethodnik na pijedestalu turskog fudbala, imao je istu amplitudu, ali na drugačijoj frekvenciji, na njegovu nesreću nekompatibilnu policijskoj, pa su i motorole uniformisanih lica od stida poželele da završe u autu.Najbolji strelac Evrope u sezoni 1987/88, čovek koji je „presipao“ Bosfor u Dardanele i obratno nemilosrdno pogađajući protivničke mreže, i to u dresu smrtnih neprijatelja Galatasaraja i Fenerbahčea, svojom „zlatnom kopačkom“ je šutirao pored zakona, kupujući ukradeni automobil marke „mercedes“, a ta „mečka“ mu je na kraju zaturirala na grbači, jer je u prvom mesecu 1994. osuđen na višegodišnju zatvorsku kaznu, pritom je u državno rešeto, na ime kazne, morao da stavi skoro 25.000 američkih dolara, što odgovara današnjem iznosu od 52.000 „zelenbaća“.Ne znajući da se levičari bore za socijalnu pravdu, a ne za prava osuđenika, u avgustu iste godine je iz današnje Severne Makedonije, kao što bi brodolomnik hartiju s vapajem za pomoć u boci pustio niz Vardar, uputio pismo tada levo orijentisanom listu „Milijet“, pozivajući svoje kolege da odigraju „dupli pas“ s predsednicom Vlade Turske Tansu Čiler, koji bi rezultirao amnestijom.Nema sumnje da bi u tim trenucima pristao da sve njegove golove pripišu meni, svoje pehare uruče vama, dragi čitaoci, samo da se njegova zemlja privremeno preobrati u monarhiju, jer bi ga suveren, možda, pomilovao, međutim, ostade Turska, danas pod novim imenom (Turkije), republika, a tadašnji predsednik Sulejman Demirel po ustavu nije imao ovlašćenje da to učini u ovom slučaju.U maniru emigrantskog političkog lidera, od čijeg pristanka zavisi formiranje vlasti, za vođu pregovaračkog tima na razgovorima s Čilerovom odredio je bivšeg saborca s terena Ridvana Dilmena, nadajući se da će višečlani tim u kabinetu tadašnje premijerke osvojiti za njega spasonosne bodove.Nada i vera jesu ćerke iste majke, ali on drugopomenutoj nije bio ni bivši komšija, pa je toliko „verovao“ u uspeh delegacije da je od Dilmena tražio da mu obezbedi izdržavanje kazne u zatvoru lišenom strogih i pažljivih čuvara, jer je planirao „povremene izlaske“, zaboravljajući da je njegova zemlja poznata po tome što u njenim kaznenim zavodima i psi čuvari pred policijskih stražarima stoje na šest nogu i, ako im izdaju komandu, „a kapela“ pevaju o sultanima.Doživljavajući ceo slučaj kao feštu, očekivao je i svečani doček posle ekstradicije iz bivše jugoslovenske republike, što je u pisanom obraćanju naveo, međutim, ta vrsta priznanja namenjena je Ruholahu Homeiniju, tako da je Čolaku preostalo samo da proklinje geografiju, jer nije rođen u Iranu. A, tako mu je blizu...Ipak, vreme je pokazalo da su mu rešetke na ćelijama mnogo bliže, pa je iza njih proveo skoro dve godine, da bi po izlasku na slobodu, kao i svaki bivši zatvorenik, vapio za resocijalizacijom.Kako u šahu nema igre u tandemu, pre deceniju i po se odlučio za politiku. Pošto se na tom terenu odigravaju razne kombinacije s više igrača, no, u formaciji Stranke nacionalističkog pokreta se nije istakao, transfer u Erdoganovu AKP mu je dao šansu da predribla političke protivnike, što mu ostade pusta želja, jer su ga partijski organi ostavili na „klupi za rezervne igrače“ na izborima 2021. godine.Nezadovoljan time, 2022. se okrenuo protiv svoje ideološke ekipe, ne želeći da prizna da li je toliko frustriran da bi je pokosio klizećim startom, podržavajući njene oponente.Hteo ne hteo, po ovom osnovu igra u virtuelnom tandemu sa Šukurom, .Do poslednjeg sudijskog zvižduka.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2024
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
sport, fudbal, hakan šukur
sport, fudbal, hakan šukur
Izbrisana legenda
13:19 07.03.2024 (Osveženo: 12:24 12.03.2024) U svetu su najopasnija zanimanja policajac, vatrogasac, ronilac... Turska je izuzetak, jer je u bivšoj Osmanskoj imperiji rizičnije biti fudbaler.
Osetio je ovu činjenicu na svojoj koži Hakan Šukur, najbolji igrač i strelac ove zemlje u njenoj istoriji, koji je posle optužbi da je podržavao neuspeli prevrat protiv predsednika Redžepa Tajipa Erdo(g)ana 2016. godine završio u istorijskom ofsajdu, pa je spas potražio bekstvom na Zapad, a njegovo fudbalsko ime i fotografije u „radnom odelu“ su zvanično poništeni poput autobuske karte ili falične poštanske marke.
Za Sputnjik piše Dragan Stojić, istraživač u oblasti sportske i političke istorije, autor kapitalnog dela Povratni pas. Nije ga tome naučio deda, niti se ugledao na oca, majke ionako ne interesuju fudbal i politika, ali je zato na obe strane terena – privatnog i sportskog – imao uzora za kog bi mu, bar kad je ovaj prvi segment života u pitanju, svi rekli „gde na njega da se ugledaš?“
Dvadeset dve godine pre propalog puča Tanžu Čolak, Šukurov prethodnik na pijedestalu turskog fudbala, imao je istu amplitudu, ali na drugačijoj frekvenciji, na njegovu nesreću nekompatibilnu policijskoj, pa su i motorole uniformisanih lica od stida poželele da završe u autu.
Najbolji strelac Evrope u sezoni 1987/88, čovek koji je „presipao“ Bosfor u Dardanele i obratno nemilosrdno pogađajući protivničke mreže, i to u dresu smrtnih neprijatelja Galatasaraja i Fenerbahčea, svojom „zlatnom kopačkom“ je šutirao pored zakona, kupujući ukradeni automobil marke „mercedes“, a ta „mečka“ mu je na kraju zaturirala na grbači, jer je u prvom mesecu 1994. osuđen na višegodišnju zatvorsku kaznu, pritom je u državno rešeto, na ime kazne, morao da stavi skoro 25.000 američkih dolara, što odgovara današnjem iznosu od 52.000 „zelenbaća“.
Ne znajući da se levičari bore za socijalnu pravdu, a ne za prava osuđenika, u avgustu iste godine je iz današnje Severne Makedonije, kao što bi brodolomnik hartiju s vapajem za pomoć u boci pustio niz Vardar, uputio pismo tada levo orijentisanom listu „Milijet“, pozivajući svoje kolege da odigraju „dupli pas“ s predsednicom Vlade Turske Tansu Čiler, koji bi rezultirao amnestijom.
Nema sumnje da bi u tim trenucima pristao da sve njegove golove pripišu meni, svoje pehare uruče vama, dragi čitaoci, samo da se njegova zemlja privremeno preobrati u monarhiju, jer bi ga suveren, možda, pomilovao, međutim, ostade Turska, danas pod novim imenom (Turkije), republika, a tadašnji predsednik Sulejman Demirel po ustavu nije imao ovlašćenje da to učini u ovom slučaju.
U maniru emigrantskog političkog lidera, od čijeg pristanka zavisi formiranje vlasti, za vođu pregovaračkog tima na razgovorima s Čilerovom odredio je bivšeg saborca s terena Ridvana Dilmena, nadajući se da će višečlani tim u kabinetu tadašnje premijerke osvojiti za njega spasonosne bodove.
Nada i vera jesu ćerke iste majke, ali on drugopomenutoj nije bio ni bivši komšija, pa je toliko „verovao“ u uspeh delegacije da je od Dilmena tražio da mu obezbedi izdržavanje kazne u zatvoru lišenom strogih i pažljivih čuvara, jer je planirao „povremene izlaske“, zaboravljajući da je njegova zemlja poznata po tome što u njenim kaznenim zavodima i psi čuvari pred policijskih stražarima stoje na šest nogu i, ako im izdaju komandu, „a kapela“ pevaju o sultanima.
Doživljavajući ceo slučaj kao feštu, očekivao je i svečani doček posle ekstradicije iz bivše jugoslovenske republike, što je u pisanom obraćanju naveo, međutim, ta vrsta priznanja namenjena je Ruholahu Homeiniju, tako da je Čolaku preostalo samo da proklinje geografiju, jer nije rođen u Iranu. A, tako mu je blizu...
Ipak, vreme je pokazalo da su mu rešetke na ćelijama mnogo bliže, pa je iza njih proveo skoro dve godine, da bi po izlasku na slobodu, kao i svaki bivši zatvorenik, vapio za resocijalizacijom.
Kako u šahu nema igre u tandemu, pre deceniju i po se odlučio za politiku. Pošto se na tom terenu odigravaju razne kombinacije s više igrača, no, u formaciji Stranke nacionalističkog pokreta se nije istakao, transfer u Erdoganovu AKP mu je dao šansu da predribla političke protivnike, što mu ostade pusta želja, jer su ga partijski organi ostavili na „klupi za rezervne igrače“ na izborima 2021. godine.
Nezadovoljan time, 2022. se okrenuo protiv svoje ideološke ekipe, ne želeći da prizna da li je toliko frustriran da bi je pokosio klizećim startom, podržavajući njene oponente.
Hteo ne hteo, po ovom osnovu igra u virtuelnom tandemu sa Šukurom, .
Do poslednjeg sudijskog zvižduka.
