Apokalipsa – život bez društvenih mreža
17:21 07.03.2024 (Osveženo: 17:41 07.03.2024)
CC0 / Pexels/Thought Catalog /
Pratite nas
Čovek 21. veka pretvorio se u digitalizovano biće koje je nekad manje, a nekad više zavistan od svog „pametnog“ uređaja, a odvajanje od njega i društvenih mreža, moglo bi da izazove masovne patološke posledice. Nedavni privremeni prestanak Meta* platformi pokazao je u manjoj meri potencijalni apokaliptični scenario života bez pojedinih mreža.
Ovako filozof i nekadašnji urednik naučno-filozofske emisije „Gozba“ Aleksandar Lukić gleda na hipotetički scenario u kojem bi moderni svet ostao bez nekih od najpopularnijih društvenih mreža na svetu, poput Fejsbuka* i Instagrama*.
Alternative za ove mreže, koje su zabranjene u Rusiji kao ekstremističke, svakako postoje i njihova upotreba vrtoglavo raste u Kini, Rusiji i mnogim drugim zemljama. Dok su Tviter, Tik Tok, Vi čet, Telegram i ostale platforme koje dobar deo nezapadnog sveta koristi, radile normalno, korisnici Mete* su bili odsečeni od svojih avatara i virtuelnog života.
Nije za šalu
Privremeni prestanak rada Mete* prouzrokovao je dosta šala i proizveo masu „mimova“ na ostalim društvenim mrežama. Čak se i američki preduzetnik i tehnološki mogul Ilon Mask podsmevao ovoj situaciji na svojoj nedavno kupljenoj društvenoj mreži „Iks“, ali Lukić upozorava da situacija nije za šalu.
If you’re reading this post, it’s because our servers are working
— Elon Musk (@elonmusk) March 5, 2024
Naravno da bi daleko gore bilo da su „pali“ neki sistemi koji su nam svima bitni za svakodnevno funkcionisanje, poput sistema elektronskog uzimanja lekova, zakazivanja pregleda, podizanja novca ili nečeg drugog, ali ni kratkotrajno blokiranje „mreža“ nije baš neozbiljno kako se može činiti. To bi, smatra Lukić, dovelo do niza psiholoških slomova i pratećih problema.
Živimo u digitalizovanom dobu u kojem se čovek pretvara u digitalizovano biće. Jedan od segmenata digitalizacije jesu i društvene mreže. Čovek se na neki način preselio u tu virtuelnu stvarnost društvenih mreža i deluje više na „mrežama“ nego u realnosti klasične prirode. Deluje kao da smo se svi pretvorili u virtuelna bića i to stvara osećaj zavisnosti, tako da se cela situacija može posmatrati i sa patološke strane, izjavio je Lukić za Sputnjik.
Preživećemo
Posebnu vrstu krize bi proizveo nestanak podataka. Ljudi su se navikli i oslonili na tehnologiju u toj meri da je koriste kao „proširenu memoriju“, kako se ponekad nazivaju mobilni telefoni, tableti, kompjuteri itd. Tamo se čuvaju svi podaci koji su nam potrebni da funkcionišemo.
Takva situacija bi mogla da izazove krizu, ali svaka situacija dođe, prođe i na neki način se rešava. Društvene mreže se mogu donekle menjati, može biti više cenzure, može se plaćati korišćenje, ali ne verujem da će digitalizacija u tom smislu da stane, zaključio je Lukić za Sputnjik.
Ima li nešto gore?
Blokada mreža bila bi tragična za mnoge ljude, pogotovo za mlađu populaciju rođenu i odraslu sa pametnim uređajima, ali bi gubitak samog interneta bio nesagledivo gori, kaže za Sputnjik teoretičar i publicista Stanko Crnobrnja.
To bi, smatra on, ugrozilo celokupnu ekonomiju, industriju, pojedince, društvene odnose, ali i planetu kao takvu, budući je planeta Zemlja od pre otprilike petnaest godina kompletno prešla na digitalne komunikacije putem interneta. Uz sve to, dodaje Crnobrnja, mnogi ljudi današnjice potpuno su „priključeni“ za mobilni telefon koji je postao sastavni deo njihovog organizma, pogotovo centralnog nervnog sistema. Oni bi imali ozbiljne psihološke, koje bi pratili i društveni problemi.
Instagram* i Fejsbuk* nisu internet. To su samo dve najizvikanije mreže i zbog toga su najopterećenije, međutim, internet nije „prestao“ sa njihovom blokadom. Te dve stvari treba razlikovati. Preko milijardu i po ljudi su korisnici Fejsbuka*, isto toliko i Instagrama*, ali svi oni imaju i alternativne komunikacije, rekao je Crnobrnja za Sputnjik.
Motaj kablove, gasi internet!
Internet je, kako kaže Crnobrnja, „genijalan“, jer ne postoji centralna tačka koja može da se isključi, pa da on prestane da radi. Baš je sa tom idejom i napravljen u doba Hladnog rata, kao mreža za izbegavanje uništavanja komandnih centrala, kaže on.
Vrlo ga je teško uništiti celog, a pogotovo sad kad je prešao u tu svemirsku dimenziju – to je skoro nemoguće. To treba imati na umu i nikako ne stavljati znak jednakosti između Fejsbuka* i interneta. Fejsbuk* je privatna korporacija koja radi na profit.
Ovde je, objašnjava Crnobrnja, reč o privatnim korporacijama koje su podložne velikim pritiscima korisnika, pa u nekim trenucima ispadnu iz koloseka, poput voza koji ispadne iz šina. Sa druge strane, mreža interneta koja kroz svemir i putem podmorskih kablova pokriva celu zemlju predstavlja jednu izuzetno kompleksnu mreža koja bi, kada bi se na neki način uništila, u velikoj meri i doslovno zaustavila civilizaciju.
Telefon
© Sputnik / Lola Đorđević
Iako bi blokada ili gašenje društvenih mreža izazvalo opšti haos, filozof Aleksandar Lukić veruje da bi se ljudi vremenom ipak prilagodili na njihov eventualni nestanak. Pregrmelo bi čovečanstvo taj gubitak, na ovaj ili onaj način, jer je čovek biće koje se prilagođava. Društvenih mreža nije ni bilo do pre dvadeset ili trideset godina, pa je ljudski rod i tada funkcionisao, zaključuje on.
*Aktivnost kompanije Meta - društvene mreže Fejsbuk, Instagram i Treds, zabranjena je u Rusiji kao ekstremistička.
Pogledajte i:
