https://lat.sputnikportal.rs/20240305/prilika-za-zanatlije-i-kvalifikovane-radnike-startuje-identifikacioni-broj-otvorenog-balkana--1168422449.html
Prilika za zanatlije i kvalifikovane radnike: Startuje identifikacioni broj Otvorenog Balkana
Prilika za zanatlije i kvalifikovane radnike: Startuje identifikacioni broj Otvorenog Balkana
Sputnik Srbija
Od 5. marta građani Srbije na portalu eUprave mogu da kreiraju svoj identifikacioni broj "Otvorenog Balkana". To je prvi korak za uključenje u otvoreno tržište... 05.03.2024, Sputnik Srbija
2024-03-05T08:18+0100
2024-03-05T08:18+0100
2024-03-05T08:18+0100
ekonomija
ekonomija
srbija – ekonomija
otvoreni balkan
severna makedonija
albanija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/06/1c/1157783635_0:156:3265:1993_1920x0_80_0_0_438643f533dae72b203ca6aea757338a.jpg
Nakon toga pristupa se portalu eUprave zemlje u kojoj se traži posao ili je već uspostavljen kontakt s poslodavcem.Među susedima koji bi mogli da krenu trbuhom za kruhom ka našoj zemlji, više sreće mogli bi da imaju zanatski, kvalifikovani radnici i IT stručnjaci. To su profili koja nedostaju srpskom tržištu, dok na primer ekonomista i pravnika imamo više nego što nam treba, piše RTS.Kao i ceo Balkan, Albanija je suočena s odlivom radne snage, pre svega, u zemlje Zapadne Evrope. Zvaničnici te zemlje očekuju da im otvoreno, veće tržište donese više talentovanih profesionalaca kako bi poboljšali kvalitet sopstvenih proizvoda i usluga."U Albaniji su ove nestašice u građevinskom i turističkom sektoru. Postoje i preduzeća koja žele da imaju veći nivo kreativnosti. Postoji izuzetno velika potražnja za programerima i to je razlog zašto vlada ulaže velika sredstva u digitalno obrazovanje u zemlji, počevši od škola, do kurseva za profesionalce. Pre svega, potrebni su nam kvalifikovani radnici", kaže Endrit Izeraj, zamenik ministra ekonomije, kulture i inovacija Albanije.Manje administrativnih barijera kod sezonskih poslovaManje administrativnih barijera osetiće se i kod sezonskih poslova, ocenjuju upućeni, a moglo bi da smanji i broj deficitarnih zanimanja."Imajući u vidu visinu plata, stepen razvijenosti i visinu BDP-a, mi neskromno očekujemo da će najveći broj ljudi upravo svoje rešenje i želju da radi naći u Srbiji", rekao je Siniša Mali, ministar finansija u tehničkom mandatu.Javna ulaganja planirana za naredne godine ne bi trebalo značajno da utiču na tržište rada, smatraju u Svetskoj banci."U slučaju Srbije ovo što Vlada primenjuje to nije fiskalni stimulans u slabu ekonomiju već redovni programi javnih ulaganja, kako bi se gradila infrastrukutra, energetski potencijali, kako bi se povezala unutrašnje trežište i spoljašna tržišta i to nema veze s tim da li je nezaposlenost visoka ili niska, stopa nezaposlenosti je oko 9 odsto tako da još ima ljudi koji će tražiti posao", napominje Ivailo Izvorski, glavni ekonomista Svetske banke za Evropu i Centralnu Aziju.Oni koji odluče da posao potraže u Albaniji ili Severnoj Makedoniji imaće iste uslove kao državljani tih zemalja. Dozvolu koju inicijalno dobijaju na dve godine mogu da produže a uz nju i odobrenje za boravak.Pogledajte i:
severna makedonija
albanija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2024
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
ekonomija, srbija – ekonomija, otvoreni balkan, severna makedonija, albanija
ekonomija, srbija – ekonomija, otvoreni balkan, severna makedonija, albanija
Prilika za zanatlije i kvalifikovane radnike: Startuje identifikacioni broj Otvorenog Balkana
Od 5. marta građani Srbije na portalu eUprave mogu da kreiraju svoj identifikacioni broj "Otvorenog Balkana". To je prvi korak za uključenje u otvoreno tržište rada na kojem su uz Srbiju i Severna Makedonija i Albanija, sa ukupno 11 miliona radnika.
Nakon toga pristupa se portalu eUprave zemlje u kojoj se traži posao ili je već uspostavljen kontakt s poslodavcem.
Među susedima koji bi mogli da krenu trbuhom za kruhom ka našoj zemlji, više sreće mogli bi da imaju zanatski, kvalifikovani radnici i IT stručnjaci. To su profili koja nedostaju srpskom tržištu, dok na primer ekonomista i pravnika imamo više nego što nam treba,
piše RTS.
"Situacija je takva da je cena minimalca u Srbiji najveća, mi imamo oko 400 evra, Makedonci i Albanci oko 350, svi ti ljudi ako imaju motivaciju da se prebace, potrebne su im veće plate tako da treba videti kakvi će im se uslovi ponuditi i kako će se kretati to stanovništvo", kaže Miloš Turinski iz "Infostuda".
Kao i ceo Balkan, Albanija je suočena s odlivom radne snage, pre svega, u zemlje Zapadne Evrope. Zvaničnici te zemlje očekuju da im otvoreno, veće tržište donese više talentovanih profesionalaca kako bi poboljšali kvalitet sopstvenih proizvoda i usluga.
"U Albaniji su ove nestašice u građevinskom i turističkom sektoru. Postoje i preduzeća koja žele da imaju veći nivo kreativnosti. Postoji izuzetno velika potražnja za programerima i to je razlog zašto vlada ulaže velika sredstva u digitalno obrazovanje u zemlji, počevši od škola, do kurseva za profesionalce. Pre svega, potrebni su nam kvalifikovani radnici", kaže Endrit Izeraj, zamenik ministra ekonomije, kulture i inovacija Albanije.
Manje administrativnih barijera kod sezonskih poslova
Manje administrativnih barijera osetiće se i kod sezonskih poslova, ocenjuju upućeni, a moglo bi da smanji i broj deficitarnih zanimanja.
"Imajući u vidu visinu plata, stepen razvijenosti i visinu BDP-a, mi neskromno očekujemo da će najveći broj ljudi upravo svoje rešenje i želju da radi naći u Srbiji", rekao je Siniša Mali, ministar finansija u tehničkom mandatu.
Javna ulaganja planirana za naredne godine ne bi trebalo značajno da utiču na tržište rada, smatraju u Svetskoj banci.
"U slučaju Srbije ovo što Vlada primenjuje to nije fiskalni stimulans u slabu ekonomiju već redovni programi javnih ulaganja, kako bi se gradila infrastrukutra, energetski potencijali, kako bi se povezala unutrašnje trežište i spoljašna tržišta i to nema veze s tim da li je nezaposlenost visoka ili niska, stopa nezaposlenosti je oko 9 odsto tako da još ima ljudi koji će tražiti posao", napominje Ivailo Izvorski, glavni ekonomista Svetske banke za Evropu i Centralnu Aziju.
Oni koji odluče da posao potraže u Albaniji ili Severnoj Makedoniji imaće iste uslove kao državljani tih zemalja. Dozvolu koju inicijalno dobijaju na dve godine mogu da produže a uz nju i odobrenje za boravak.
