00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
SPUTNJIK INTERVJU
07:00
30 min
ORBITA KULTURE
16:00
120 min
SPUTNJIK INTERVJU
20:30
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
21:00
30 min
MOJ POGLED NA RUSIJU
21:30
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
I pradeda Viktora Troickog zadužio Srbiju
06:55
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
„Aleksandar Prvi Karađorđević“
16:00
30 min
MILJANOV KORNER
Realnost je da se Partizan i Zvezda bore za mesto u plej-inu
17:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
„Rozanov“
17:30
30 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri
 - Sputnik Srbija, 1920
NAUKA I TEHNOLOGIJA

Naučnici otkrivaju tajne zvezdanih dina: Šta je to tako strašno u „pokretnim planinama“

© Foto : Unsplash/Rico MeierDina
Dina - Sputnik Srbija, 1920, 04.03.2024
Pratite nas
I pustinje imaju svoja čuda - zvezdane dine, peščane formacije poput nepravilnih piramida visokih do 300 metara s krakovima koji se protežu od vrha dajući im izgled zvezde kada se gleda odozgo.
Naučnici su danas predstavili prvu dubinsku studiju zvezdane dine, otkrivajući unutrašnju strukturu tih geoloških oblika i pokazujući koliko je vremena potrebno da se jedna od njih formira - brže nego što se očekivalo, ali još je to proces koji se odvija vekovima.
Studija se fokusirala na zvezdanu dinu u istočnom Maroku zvanu Lala Lalia, što na lokalnom berberskom jeziku znači „najviša sveta tačka“. Smeštena je unutar Sahare u malom peščanom moru zvanom Erg Čebi oko pet kilometara od grada Merzuga, blizu granice sa Alžirom. Lala Lalia uzdiže se oko 100 metara iznad okolnih dina i široka je otprilike 700 metara, a sadrži oko pet do pola miliona metričkih tona peska.
Naučnici su upotrebili radar koji prodire u zemlju kako bi zavirili u unutrašnjost dine i upotrebili datiranje pomoću luminescencije kako bi odredili koliko je dugo Lali Laliji potrebno da se formira. To je metoda koja se zasniva na količini energije zarobljene unutar zrna peska.
Odgovor je oko 900 godina, pri čemu se skuplja otprilike 6.400 metričkih tona godišnje uz pomoć vetra koji nemilosrdno nosi pesak kroz pustinju.
Zvezdane dine čine nešto manje od 10 odsto dina u pustinjama na Zemlji i one su najviše, nadmašujući druge vrste kao što su dine u obliku polumeseca i ravne i dugačke linearne dine. Uočene su i na Marsu i Saturnovom velikom mesecu Titanu.

„Prvi put sam video zvezdane dine u Namibiji pre 20 godina i odmah sam bio zadivljen njihovom veličinom. Živo se sećam dugog uspona do vrha, boreći se s vrlo rastresitim peskom po dnevnoj vrućini“, rekao je geograf Džef Daler sa Univerziteta Aberistvit u Velsu, koautor studije objavljene u časopisu „Sajentifik Riports“.

„Smatram da su pustinjske dine vrlo lepe. Pogled na vijugave krivulje i način na koji se svetlost i senke menjaju sa suncem znači da uvek izgledaju drugačije, bilo da je to ujutro, na podnevnom suncu ili pred zalazak. Različite boje peska takođe su vrlo upečatljive. Urazličitim delovima svetapostoje žute, bele, crvene pa čak i crne dine“, dodao je Daler.
Radar koji prodire u tlo otkrio je slojeve unutar dine Lale Lalije, pokazujući kako je nastala tokom vremena skupljanjem peska i kako delovi njene unutrašnje strukture podsećaju na druge vrste dina.
Pogledajte i:
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala