Ispunio životni san: Srpski nastavnik otišao u Lugansk da vrati dug Rusiji
16:31 03.03.2024 (Osveženo: 22:11 03.03.2024)
© Foto : Sputnjiku ustupio Svetislav Stojanović
Pratite nas
Deca mi nasmejana dolaze na čas, zato nemam nikakvo pravo da se plašim. Svakog dana na kraju časa poneko od dece dođe da me zagrli. Ljubav se podrazumeva. Čukundeda Nikodije ratovao je sa Rajevskim, otac je sa Sovjetima oslobodio Kruševac i Kraljevo, a ja radeći u Lugansku vraćam dug Rusiji, vraćam znanje koje sam dobio od ruskih matematičara.
Ovo za Sputnjik kaže Svetislav Stojanović, penzionisani profesor matematike iz Vršca koji od ove školske godine predaje u Lugansku. Upravo je proglašen jednim od pet najboljih inostranih nastavnika u Rusiji.
Kad je saznao da je među 165 kandidata, bila mu je čast, a kada je saznao da je među najboljih pet, bio je presrećan. Jednako je srećan, kaže, što je prestižno priznanje, koje je 2021. ustanovila Državna obrazovna organizacija Rusko društvo "Znanje", za najboljeg nastavnika ove godine dobio Adrijen Boke iz Francuske.
"On radi kao volonter. Kući ne može. Nemoguće je da se vrati u Francusku dok je ova njihova vlast tamo, a ne verujem da će se tu išta menjati. Zapad je truo i kvaran, to se neće poboljšati. Sreća je što je moj kolega dobio rusko državljanstvo, neće više biti apatrid. Ima svoju zemlju koja ga ceni i voli".
Profesor koji živi svoje snove
Profesor Stojanović jako je vezan za svoju porodicu, ima brata blizanca koji je takođe matematičar, suprugu, dve ćerke, profesore engleskog jezika. Od starije ima tri unuka, a od mlađe unuku. Mesecima je pripremao svoj odlazak u Lugansk, pitali smo ga kako su reagovali kad im je saopštio da "odlazi u rat", da se bori znanjem.
"Bio sam, naravno, svestan u kakvu situaciju dolazim, da su tu moguće svakojake opasne situacije i posledice. Znajući to, odluku sam doneo sam. Obavestio sam samo brata. Znajući gde idem, nisam želeo da ostavim mogućnost da, ako se nešto ružno desi, mogu na bilo koga drugog da se ljutim", kaže.
Mnoga deca su izbeglice, Stojanović zna kako da im priđe, proživeo je to u svojoj zemlji pre tri decenije.
© Foto : Sputnjiku ustupio Svetislav Stojanović
Jedan od pet najboljih inostranih nastavnika u Rusiji, predavač u prestižnoj "60. Gimnaziji" dodaje da njegova supruga i ćerke znaju da nema spora kad nešto odluči. U ovoj odluci su ga i podržale.
"Moja starija ćerka, kad je pitaju o meni, kaže, moj taja sada živi svoje snove. To je sve što će vam kazati. Ovde ispunjavam neke svoje davnašnje želje. Želeli smo i brat i ja u Rusiji da studiramo matematiku u Moskvi, ali tada je to bilo vrlo teško, gotovo nemoguće".
Gledamo prema nebu da nešto ne doleti
U svom novom životu prihvatio je, kaže, ono što su svi ljudi u Donbasu prihvatili. Živi u internatu. Kada je stigao krajem avgusta, dešavalo se da nestane vode i struje, na više sati.
"Kad god se desilo, mi svi gledamo prema nebu da nešto ne doleti. Ali to je sa pomeranjem fronta gotovo sasvim prestalo. Pamtim dva, tri doleta bespilotnjika, kako ih zovu, to su dronovi. To je potpalilo neko skladište. Mojima nisam ništa oko toga ni pominjao, da se ne sekiraju".
Najstarije đake priprema za ppolaganje završnog ispita.
© Foto : Sputnjiku ustupio Svetislav Stojanović
Sa decom usavršava znanje ruskog
Ima pet odeljenja, svako ima po pet časova nedeljno, među tri peta razreda je jedno sportsko odeljenje sa tri klizačice i devet hokejaša. Preostali razredi imaju po 30 i više đaka. Deca su, ne samo po uzrastu, već i po interesovanjima specifična. I njegov rad je specifičan, prvi put je na ruskom jeziku.
"Sa decom sam dogovorio da moramo da rešimo tri ključna pitanja, da podignemo njihovo profesionalno matematičko znanje, da se pozabavimo pitanjima vaspitanja, moje i njihove saradnje. Treće je da oni meni pomognu da bolje savladam ruski, da me isprave kad god primete da sam nešto pogrešno rekao ili pročitao".
Učenik koji samo što nije ušao u osmu deceniju života, sve je bolji, još samo ponekad pogreši akcentovanje njihovih prezimena, ali to je i razlog za smeh u učionici, a smeh je potreban, leči i hrabri.
Iskustvo sa izbeglicama dragoceno
Odavno je profesor Stojanović savladao jezik, jer decenijama čita matematičke knjige na ruskom. Ima ih hiljade, kaže i dodaje;
"Time što ovde radim vraćam dug ruskom obrazovnom sistemu koji me je izgradio u ozbiljnog matematičara. Otvorila se prilika da uzvratim za ono što sam dobio kroz njihovu literaturu".
Dodaje da deca zavređuju posebnu pažnju. Razgovara o njima, posebno o socijalnim detaljima, sa razrednim starešinama da bi imao bolji pristup. On je u prednosti, LNR se, kaže, dešava ono što smo mi preživeli pre 30 godina, uklapanje ljudi iz izbegličkih kolona u sredinu u koju su dospeli, ne svojom voljom, kojima su životi prekinuti.
"Lugansk je grad koji je imao 500 hiljada stanovnika pre rata, pa se ispraznio, a sada su se neki i vratili. Puno je novih ljudi prispelo koji su izbegli od nekuda. Došli su i zbog posla, nemaju gde da žive, porušeni su im domovi. Ali, sada se stanovi obnavljaju, oglasi za posao su na svakoj prodavnici, na svakom javnom mestu".
Ruski mu je sve bolji, još samo ponekad pogreši akcentovanje njihovih prezimena, ali to je i razlog za smeh u učionici, a smeh im je svima potreban.
© Foto : Sputnjiku ustupio Svetislav Stojanović
Uvek na pravoj strani
Dodaje da su brat i on najviše ljubavi prema Rusiji nasledili od tate, sa Rusima i drugim Sovjetima zajedno je od fašista oslobađao Srbiju, uvek im je o tom narodu govorio najpozitivnije.
"Mama nam je isto pričala, pri oslobađanju Banata prolazili su kroz njen Tomaševac, ona je tada imala 15 godina, ujak je takođe bio ratnik koji je sa Rusima bio na Sremskom frontu i pre toga u pozadini. Nismo mogli nikada poverovati u gluposti koje sa Zapada dopiru do nas o Rusiji, a ljubav prema toj zemlji se rodila ranije. Čukundeda je ratovao sa čovekom po kome je nastao Vronski iz Ane Karenjine. Svi su bili na toj strani, kako ću ja drugačije".
Profesor koga đaci zovu Živanovič, po imenu njegovog oca koje se kod Rusa obavezno navodi, dodaje da ne veruje u slučajnosti, sada živi i radi u gradu koga su Srbi osnovali zajedno sa Rusima.
Čovek koji živi svoje snove ima jednu veliku želju, kada uđe u Lugansku Narodnu Republiku, posle mesec dana istekne mu viza. To mu se toleriše, njegova ulaznica je srce, ali se ipak plaši da ga jednog dana možda neće pustiti da uđe.
"Toga se bojim i zato moram nekako da sredim ovde boravak, državljanstvo ne bih odbio, sa zadovoljstvom bih ga prihvatio".
Deca su, ne samo po uzrastu, već i po interesovanjima specifična. I njegov rad je specifičan, prvi put je na ruskom jeziku.
© Foto : Sputnjiku ustupio Svetislav Stojanović
