https://lat.sputnikportal.rs/20240301/miris-na-koji-svi-reagujemo-mogao-bi-da-zaustavi-rast-celija-raka-1168324998.html
Miris na koji svi reagujemo mogao bi da zaustavi rast ćelija raka
Miris na koji svi reagujemo mogao bi da zaustavi rast ćelija raka
Sputnik Srbija
Nova studija otkriva da mirisi mogu da promene ekspresiju gena i zaustave rast ćelija raka, povećavajući izglede za nove medicinske lekove koji se uzimaju kroz... 01.03.2024, Sputnik Srbija
2024-03-01T22:15+0100
2024-03-01T22:15+0100
2024-03-01T22:15+0100
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
živi svet i genetika
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/03/01/1168325290_0:108:3072:1836_1920x0_80_0_0_580eaf2faf44e674ef0ebebfa8eded4e.jpg
Nedavna istraživanja pokazuju da mirisi, poput onih koje emituje voće koje dozreva ili fermentirana hrana, mogu da podstaknu promene u ekspresiji gena izvan olfaktornog sistema. Navedeno otkriće podstaklo je znatiželju među naučnicima povećavajući mogućnost korišćenja spojeva koji se prenose vazduhom za potencijalno lečenje raka ili usporavanje neurodegenerativnih bolesti.Koncept nazalne primene leka nije nov, ali je značajan korak od ogleda na ćelijama, muvama i miševima do razmatranja njegove primene kod ljudi. Osim toga, mogli bi postojati nepredviđeni zdravstveni rizici povezani s testiranim spojevima, što zahteva dalje studije kako bi se shvatile sve posedice ovog intrigantnog otkrića.Potpuno iznenađenjeAnandašankar Rej, ćelijski i molekularni biolog sa Univerziteta Kalifornija (UC) Riversajd, izrazio je iznenađenje novim otkrićima njegovog tima.Naučnici su u novom istraživanju, koje je objavljeno u časopisu „ELajf“, izložili vinske mušice i miševe isparljivom jedinjenju diacetilu koji oslobađaju kvasci tokom fermentacije voća. Diacetil se kroz istoriju koristio za davanje arome maslaca u hrani poput kokica i prisutan je u e-cigaretama. U ljudskim ćelijama gajenim u laboratorijidiacetil je delovao kao inhibitor histonske deacetilaze (HDAC), što je dovelo do raširenih promena u ekspresiji gena kod muva i miševa.HDAC su enzimi uključeni u obmotavanje DNK oko histona (bazni proteini male molekulske mase). Inhibicija HDAC-a omogućuje lakšu ekspresiju gena, a inhibitori HDAC-a već se koriste u lečenju raka krvi. Dalja istraživanja pokazala su da pare diacetila zaustavljaju rast ćelija ljudskog neuroblastoma i usporavaju neurodegeneraciju na modelu muve kod Huntingtonove bolesti.Nedostaci istraživanjaMeđutim, s obzirom na potencijalne zdravstvene rizike povezane s diacetilom, naučnici priznaju da on možda nije idealan kandidat za terapiju.Navedeno istraživanje označava prvi izveštaj o uobičajenim isparljivim materijama koje utiču na epigenetska stanja u neuronima i drugim ćelijama. Iako to istraživanje predstavlja novu perspektivu, ono ima ograničenja, uključujući potrebu za temeljnom analizom mehanizama na kojima se zasnivakako to mirisi izazivaju epigenetske promene. Dugoročne posledice produženog izlaganja mirisima sa kojima se često srećemo takođe nisu istražene u toj pretkliničkoj studiji, preneo je „Sajens alert“.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2024
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
nauka i tehnologija, živi svet i genetika, društvo
nauka i tehnologija, živi svet i genetika, društvo
Miris na koji svi reagujemo mogao bi da zaustavi rast ćelija raka
Nova studija otkriva da mirisi mogu da promene ekspresiju gena i zaustave rast ćelija raka, povećavajući izglede za nove medicinske lekove koji se uzimaju kroz nos.
Nedavna istraživanja pokazuju da mirisi, poput onih koje emituje voće koje dozreva ili fermentirana hrana, mogu da podstaknu promene u ekspresiji gena izvan olfaktornog sistema. Navedeno otkriće podstaklo je znatiželju među naučnicima povećavajući mogućnost korišćenja spojeva koji se prenose vazduhom za potencijalno lečenje raka ili usporavanje neurodegenerativnih bolesti.
Koncept nazalne primene leka nije nov, ali je značajan korak od ogleda na ćelijama, muvama i miševima do razmatranja njegove primene kod ljudi. Osim toga, mogli bi postojati nepredviđeni zdravstveni rizici povezani s testiranim spojevima, što zahteva dalje studije kako bi se shvatile sve posedice ovog intrigantnog otkrića.
Anandašankar Rej, ćelijski i molekularni biolog sa Univerziteta Kalifornija (UC) Riversajd, izrazio je iznenađenje novim otkrićima njegovog tima.
„Da izloženost mirisu može direktno da promeni ekspresiju gena, čak i u tkivima koja nemaju receptore mirisa, dolazi kao potpuno iznenađenje“, ističe on.
Naučnici su u novom istraživanju, koje je
objavljeno u časopisu „ELajf“, izložili vinske mušice i miševe isparljivom jedinjenju diacetilu koji oslobađaju kvasci tokom fermentacije voća. Diacetil se kroz istoriju koristio za davanje arome maslaca u hrani poput kokica i prisutan je u e-cigaretama. U ljudskim ćelijama gajenim u laboratorijidiacetil je delovao kao inhibitor histonske deacetilaze (HDAC), što je dovelo do raširenih promena u ekspresiji gena kod muva i miševa.
HDAC su enzimi uključeni u obmotavanje DNK oko histona (bazni proteini male molekulske mase). Inhibicija HDAC-a omogućuje lakšu ekspresiju gena, a inhibitori HDAC-a već se koriste u lečenju raka krvi. Dalja istraživanja pokazala su da pare diacetila zaustavljaju rast ćelija ljudskog neuroblastoma i usporavaju neurodegeneraciju na modelu muve kod Huntingtonove bolesti.
Međutim, s obzirom na potencijalne zdravstvene rizike povezane s diacetilom, naučnici priznaju da on možda nije idealan kandidat za terapiju.
„Već radimo na identifikovanju drugih isparljivih materija koje dovode do promena u ekspresiji gena“, naglašava Rej.
Navedeno istraživanje označava prvi izveštaj o uobičajenim isparljivim materijama koje utiču na epigenetska stanja u neuronima i drugim ćelijama. Iako to istraživanje predstavlja novu perspektivu, ono ima ograničenja, uključujući potrebu za temeljnom analizom mehanizama na kojima se zasnivakako to mirisi izazivaju epigenetske promene. Dugoročne posledice produženog izlaganja mirisima sa kojima se često srećemo takođe nisu istražene u toj pretkliničkoj studiji,
preneo je „Sajens alert“.
