Obeležen Dan Narodne biblioteke Srbije
© Tanjug / Rade PrelićNagrada „Janko Šafarik“ upravniku Biblioteke Matice srpske Selimiru Raduloviću
© Tanjug / Rade Prelić
Pratite nas
Dan Narodne biblioteke Srbije i njen 192. rođendan obeleženi su danas svečanošću, na kojoj je nagrada „Janko Šafarik“ uručena upravniku Biblioteke Matice srpske Selimiru Raduloviću.
U pozdravnom obraćanju predstavnicima ministarstava, diplomatskog kora, bibliotekarima i drugim zvanicama, upravnik Narodne bibliteke Vladimir Pištalo je podsetio da se nacionalna biblioteka bavi knjigom, ali je i kulturni centar.
Od brojnih delatnosti u 2023. godini, Pištalo je podsetio na akciju „Sve srpske knjige pod jedim krovom“ u okviru koje se rade digitalna i bibliofilska izdanja naših knjiga koje se nalaze u bibliotekama u Moskvi, Beču, Berlinu i drugim gradovima.
Pištalo je istakao izdavačku delatnost NBS, u okviru koje bivaju objavljivana dela Vladana Desnice, Milorada Pavića i drugih, porast broja korisnika „na daljinu“, i novi depo koji će biti iskopan u nekoliko nivoa pored zgrade biblioteke na Vračaru.
© Tanjug / Rade PrelićObeležen Dan Narodne biblioteke Srbije
Obeležen Dan Narodne biblioteke Srbije
© Tanjug / Rade Prelić
Neophodno je delovati tamo gde živiš
Nacionalna nagrada iz oblasti bibliotečko-informacione delatnosti i kulture „Janko Šafarik” za ukupan doprinos bibliotekarstvu u Srbiji pripala je Selimiru Raduloviću, odlukom stručnog žirija u kome su bile Jasmina Ninkov, Dragana Milunović i Ivana Nikolić.
Žiri je ocenio da Radulovićeva radna biografija svedoči o bogatom iskustvu i da je njegovo bibliotekarsko „delo dobro poznato stručnoj javnosti“, podsetivši da je na mestu upravnika Biblioteke Matice srpske od 2014. godine.
Ocenjeno je da je Radulović bibliotekarsku karijeru posvetio povezivanju biblioteka, a u svojoj ustanovi unapređivanju infrastrukture i ulaganju u izdavačku delatnost, uz priređivanje tematskih i drugih izložbi, preneo je Tanjug.
© Tanjug / Rade PrelićSve srpske knjige pod jedim krovom
Sve srpske knjige pod jedim krovom
© Tanjug / Rade Prelić
Raduloviću je, primivši priznanje iz ruku Vladimira Pištala, podsetio da postoji uverenje da se „nagrada doživljava kao neka vrsta naknadne overe onoga što ste radili“:
„Potvrda je da niste bacali seme na kamen nerodni. Kada dođu neke godine, venci i nagrade hitaju ka vama kao pčele po saću. Što se tiče mojih osećanja, citirao bih Aleksandra Soljženjicina koji je kazao – 'Neophodno je delovati tamo gde živiš i radiš u prostoru gde su vaše ruke'”.
Narodna biblioteka u odbrani nacionalnih interesa
Pomoćnik ministara kulture za savremeno stvaralaštvo Radovan Jokić je ocenio da je Narodna biblioteka jedna od najuglednijih ustanova naše države i najznačajnijih u srpskom narodu.
Prema njegovim rečima, tokom svog postojanja NBS je delila sudbinu svog naroda, posebno u Drugom svetskom ratu, kada je spaljena u nemačkom avionskom bombardovanju 6. aprila 1941. Godine:
„Nestala u vatri, ponovo je bila izgrađena pored našeg najvećeg hrama Svetog Save. Sve knjige koje se čuvaju u Narodnoj biblioteci su zalog našeg znanja i duhovnosti. Narodna biblioteka je ustanova na prvoj liniji odbrane nacionalnih interesa. U toj nimalo lakoj misiji ima stalnu podršku Ministarstva kulture i Vlade Srbije“.
Prigodnu besedu održao je književnik Milisav Savić, koji je podsetio na značajan doprinos srpskoj kulturi slovačkog naučnika i bibliotekara Šafarika (1814-1876) i ocenio da je rođendan NBS „značajan dan za bibliotekare u Srbiji“:
„Srpska književnost usled skupe knjige i malih tiraža, opstajava zahvaljujući bibliotekama, preko kojih naslovi stižu i do najsiromašnijih čitalaca. Ulaganje u biblioteke je jedna od najunosnijih kulturnih investicija“.
U okviru umetničkog program nastupio je Zemunski kamerni orkestar, a u holu je u specijalnoj vitrini izloženo rukopisno "Ivićevo četvorojevanđelje” iz 16. veka, dar NBS-u povodom otvaranja nove zgrade na vračarskom platou 6. aprila 1973. godine.