UŽIVO Hezbolah ispalio desetine raketa na sever Izraela; Netanijahu demantovao Bajdena

Nakon što je američki predsednik Džozef Bajden upozorio Izrael da će izgubiti globalnu podršku sa sadašnjim sastavom vlade, premijer Izraela Benjamin Netanijahu odgovorio mu je direktno, rekavši večeras da postoji široka podrška u SAD za izraelsku vladu.

"Od početka rata, vodio sam diplomatsku kampanju sa ciljem da odbijem pritisak da se okonča rat prerano, a u isto vreme i da dobijem podršku za Izrael", rekao je Netanijahu, preneo je Tajms of Izrael.

On je dodao da njegova zemlja ima "znatnu podršku u ovoj oblasti", navodeći da u anketi agencije Harvard Haris objavljenoj u ponedeljak se vidi da 82 odsto naroda SAD podržava Izrael u ratu protiv palestinskog Hamasa.

Libanski pokret Hezbolah saopštio je da je ispalio desetine raketa na vojni štab na severu Izraela.

„Borci Hezbolaha danas u 16.45 ispalili su desetine raketa na štab komande 146. divizije u Džatunu na severu Izraela i ostvarili precizan pogodak“, navodi se u saopštenju Hezbolaha.

Izraelske odbrambene snage saopštile su da je jutros ispaljeno na desetine raketa na vojnu lokaciju u Galileji, što je izazvalo odmazde IDF-a širom južnog Libana, prenosi Tajms of Izrael.

Nekoliko sati kasnije još jedan veliki baraž ciljao je zapadnu Galileju, a Hezbolah je nastavio da ispaljuje rafale kao odgovor na udare duboko u Libanu dan ranije.

Najnovija razmena između Izraela i terorističke grupe koju podržava Iran označila je značajnu eskalaciju nasilja u već nemirnom severnom pograničnom regionu.

Izraelske odbrambene snage saopštile su da je u jutarnjem napadu ispaljeno oko 35 raketa, koje su aktivirale sirene u zajednicama Živon, Sasa, Safsufa i Dovev, oblastima blizu planine Meron.

SAD pokušavaju da obele teroriste, koji se kriju u sirijskom Idlibu, dok izraelsku operaciju protiv civilnog stanovništva u Pojasu Gaze Vašington predstavlja kao borbu protiv terorizma, rekao je na sednici Saveta bezbednosti UN stalni predstavnik Rusije pri UN Vasilij Nebenzja.

Prema njegovim rečima, američka intervencija u Siriji, pod izgovorom borbe protiv terorizma, nastavlja da igra izuzetno destabilizujuću ulogu.

„U celoj ovoj situaciji jasno se manifestuju flagrantni dvostruki standardi Vašingtona: teroristi sa liste Saveta bezbednosti UN - Hajat Tahrir el Šam (teroristička organizacija zabranjena u Ruskoj Federaciji – prim. aut.) koji kontrolišu Idlib, naše američke kolege pokušavaju da „obele, osuđujući vlasti Damaska i njegove saveznike što se bore protiv njih“, rekao je Nebenzja.

Italijanski ministar kulture Đenaro Sanđulijano poručio je danas da Izrael neće biti isključen sa ovogodišnjeg Bijenala u Veneciji, nakon što su hiljade umetnika potpisale onlajn peticiju da se ne dozvoli učešće Izraela zbog optužbi za genocid nad Palestincima u Pojasu Gaze.

"Neprihvatljiv je i sramotan diktat onih koji misle da su nosioci istine i sa arogancijom i mržnjom misle da mogu ugroziti slobodu misli i kreativnog izražavanja u demokratskoj, slobodnoj naciji kao što je Italija", naveo je Sanđulijano, prenosi ANSA.

Dodao je da Izrael, "ne samo da ima pravo da izrazi svoju umetnost, već ima i dužnost da svedoči o svom narodu upravo u ovakvom trenutku kada su ga hladnokrvno napali nemilosrdni teroristi".

"Bijenale će uvek biti prostor slobode, susreta i dijaloga, a ne prostor cenzure i netolerancije", poručio je italijanski ministar.

Peticiju za isključenje Izraela pokrenula je grupa "Art Not Genocide Aliance" (ANGA), navodeći da bi svako zvanično predstavljanje Izraela na međunarodnoj kulturnoj pozornici značilo potvrdu izraelske politike i "genocida" u Pojasu Gaze.

ANGA podseća da je ranije bilo zabranjeno učešće Južne Afrike zbog politike aparthejda, kao i Rusije zbog sukoba u Ukrajini.

Iz Libana je ispaljeno oko 20 raketa na Zapadnu Galileju, saopštila je izraelska vojska.

Sistem PVO „Gvozdena kupola“ je presreo neke od projektila, dok su drugi pogodili otvorene površine.

Sjedinjene Američke Države uvele su danas sankcije iranskim i hutskim komandantima i kompanijama koje upravljaju brodovima kojima je iranska roba isporučena preduzećima u Kini, navodi se u saopštenju američkog ministarstva pravde.

Među sankcionisanima su zamenik komandanta Korpusa Revolucionarne garde-Kods (IRGC-KF) Mohamed Rezfa Falahzadeh i pripadnik jemenske grupe Huti Ibrahim al Naširi, prenosi Rojters.

Pored toga, američko ministarstvo je uvelo sankcije kompanije "Cap Tees Shipping", koja poseduje i upravlja brodom koji se koristi za otpremanje iranske robe koja je prodata Hutima i IRGC-KF.

Sankcije su uvedene i protiv dve kompanije koje upravljaju brodovima kojima je, u ime iranskog ministarstva odbrane, isporučeno više od 100 miliona dolara vredne iranske robe preduzećima u Kini.

Američki predsednik Džo Bajden izjavio je da će izraelska vlada izgubiti međunarodnu podršku ukoliko ne ublaži stav o ratu u Gazi.

"Izrael je imao ogromnu podršku velike većine država. Ako nastavi sa ovom neverovatno konzervativnom vladom koju imaju, izgubiće podršku iz celog sveta, a to nije u interesu Izraela", rekao je Bajden u gostovanju na američkoj televiziji En-Bi-Si.

Bajden je prethodno rekao da se nada da će prekid vatre između Izraela i Hamasa biti postignut do sledećeg ponedeljka.

"Moj savetnik za nacionalnu bezbednost mi kaže da smo blizu, ali pregovori još nisu završeni. Nadam se da ćemo sledećeg ponedeljka imati primirje", rekao je Bajden tokom posete Njujorku.

Britanska humanitarna organizacija Oksfam saopštila je danas da Izrael ozbiljno ograničava ulazak humanitarne pomoći u Pojas Gaze, što je u suprotnosti sa privremenim merama Međunarodnog suda pravde.

Dodaje se da izraelske vlasti svojim akcijama istovremeno uzrokuju pad poljoprivredne proizvodnje u palestinskoj enklavi, što dovodi do gladovanja, prenosi Al Džazira.

"Rizik od genocida u severnoj Gazi raste zato što Vlada Izraela ignoriše jednu od ključnih mera Međunarodnog suda pravde - da obezbedi hitno potrebne osnovne usluge i humanitarnu pomoć", navodi se u saopštenju.

Prema procenama Palestinskog udruženja za poljoprivredni razvoj (PARC), izraelske snage su potpuno uništile skoro četvrtinu farmi u severnom delu Gaze.

"Ako farme već nisu uništene, onda im je nemoguće pristupiti jer će svaki poljoprivrednik koji to pokuša da učini biti na meti izraelskih snaga", rekao je direktor operacija PARC-a u Gazi Hani al Ramlavi.

Alarmi se aktiviraju u zajednicama Tziv'on, Peki'in, Hurfeish, Tzuriel, Har Halutz, Harashim, Beit Jan i Sdeh Meron Skul.

Izraelska vojska istražuje uzrok, prenosi Tajms of Izrael.

Premijer Izraela Benjamin Netanijahu bio je "iznenađen" tvrdnjom američkog predsednika Džoa Bajdena da je dogovor o taocima i primirju između Izraela i Hamasa blizu, prenosi Ej-Bi-Si njuz, pozivajući se na visoki izraelski politički izvor.

Jordanski kralj Abdulah izjavio je danas da mora da se udvostruči humanitarna pomoć Gazi kako bi se sprečilo pogoršanje krize gladi koja pogađa više od dva miliona ljudi u palestinskoj enklavi.

On je šefu USAID-a Samanti Pauer, koja je u poseti Jordanu, rekao da je međunarodna zajednica morala da izvrši veći pritisak na Izrael da ublaži ograničenja na dotok hrane u Pojas Gaze, javljaju lokalni mediji, prenosi Rojters.

Jordanski monarh je nakon toga posetio vojnu vazdušnu bazu gde je nadgledao odlazak sedam vojnih transportnih aviona C-130 koji će ispuštati pakete hrane duž obale Gaze.

Tri aviona su jordanska, dok su ostali iz Egipta, Katara, Francuske i Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Njujork tajms izveštava da je Izrael napravio značajan ustupak u pregovorima o taocima sa Hamasom, ukazujući da će razmotriti oslobađanje 15 Palestinaca osuđenih za terorizam, u zamenu za povratak pet žena vojnika koje Hamas drži kao taoce.

Portparol jemenskih pobunjenika Huta, Mohamed Abdulsalam izjavio je danas da će operacije te grupe protiv trgovačkih brodova u Crvenom moru biti obustavljene tek kada Izrael prekine napade i ukine opsadu Pojasa Gaze.

Abdulsalam je rekao za Rojters da će Huti preispitati napade kada Izrael prekine opsadu i omogući slobodan ulazak humanitarne pomoći u Pojas Gaze.

Huti od novembra napadaju trgovačke brodove u Crvenom moru kao, kako su naveli, znak solidarnosti sa Palestincima u Pojasu Gaze, zbog čega je EU poslala svoju misiju na to područje.

Portparol Ministarstva spoljnih poslova Katara Majed Al-Ansari izjavio je da nema pomaka u vezi sa prekidom vatre i sporazumom o taocima, ali da Katar "snažno pritiska" da Izrael i Hamas prihvate sporazum iz Pariza.

Libanski mediji izveštavaju o izraelskim napadima na nekoliko gradova širom južnog Libana, što je, kako se čini, odgovor na Hezbolahov jutrošnji napad.

„Komentari američkog predsednika Džoa Bajdena o izgledima za skori prekid borbi u Gazi su preuranjeni i ne poklapaju sa situacijom na terenu“, rekao je Rojtersu neimenovani zvaničnik Hamasa.

Predsednik Palestinske uprave Mahmud Abas prihvatio je ostavku premijera Muhameda Štajea i njegovog kabineta i zatražio od njega da ostane na dužnosti dok se ne imenuje novi premijer, prenosi Tajms of Izrael.

Štaje je juče podneo ostavku, zajedno sa svim ministrima u vladi, kako bi omogućio formiranje vlade sa širokim konsenzusom među Palestincima nakon rata između Izraela i Hamasa u Pojasu Gaze.

Jemenski Huti pogodili su četiri podmorska komunikaciona kabla u Crvenom moru između Džede u Saudijskoj Arabiji i Džibutija, objavio je portal „Gloubs“.

U pitanju su kablovi kompanija AAE-1, Seacom, EIG i TGN.

Kako se navodi, procene su da je šteta po komunikacijske aktivnosti značajna, ali ne i kritična, jer kroz isti region prolaze i drugi kablovi koji povezuju Aziju, Afriku i Evropu, a koji nisu pogođeni.

Desetine raketa ispaljene su iz Libana na Gornju Galileju, saopštila je izraelska vojska.

Hezbolah je preuzeo odgovornost za ispaljene rakete, navodeći da je gađana baza Meron.

Sirene za vazdušnu opasnost oglasile su se u zajednicama Živon, Sasa, Safsufa i Dovev.

Hamas je dobio nacrt predloga za primirje u Pojasu Gaze, koji uključuje 40-dnevnu pauzu svih vojnih operacija i razmenu palestinskih zatvorenika za izraelske taoce u odnosu 10 prema jedan, izjavio je za Rojters neimenovani izvor upućen u pregovore.

Prema predlogu, proisteklom iz pregovora u Parizu, bolnice i pekare u Gazi bile bi popravljene, 500 kamiona pomoći bi ulazilo u tu enklavu svakog dana i na hiljade šatora i karavana bi bilo dostavljeno za smeštaj raseljenih lica, rekao je izvor.