Poslednji pozdrav za velikog pisca iz Francuske 7: Uspostavlja se nagrada „Goran Petrović“
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Sećanje na čoveka koji je „u priču sabrao svet“ i književnika koji je oživeo „tragediju srpske književnosti“ time što je svoje ovozemaljsko vreme „skratio“ i prerano otišao, oživelo je večeras na komemorativnom skupu u Francuskoj 7 u organizaciji Srpskog književnog društva, kada je obelodanjeno da se uspostavlja književna nagrada „Goran Petrović“.
Prijatelji, poznanici, porodica i čitaoci odali su još jednom poštovanje i priznanje književniku i akademiku Goranu Petroviću, koji je posle kraće i teške bolesti preminuo u 63. godini.
Miloš Milišić, zamenik gradonačelnika Kraljeva i dugogodišnji prijatelj preminulog pisca, objavio je da će grad Kraljevo i biblioteka „Stefan Prvovenčani“ ustanoviti književnu nagradu „Goran Petrović“. Svoje rukopise i priče slaće autori ne stariji od 35 godina a ime pobednika proglašavaće 1. jula, na dan rođenja Gorana Petrovića, dok će nagrada biti dodeljivana svake druge godine 26. januara, na dan njegove smrti.
Pisac Goran Petrović
© Sputnik / Lola Đorđević
Svetac jezika i književnog izraza
O jednom od najznačajnijih i najčitanijih savremenih srpskih pisaca, njegovim delima, književnim ali i ljudskim, gestovima, rečima, susretima, rastancima i anegdotama koje će se pamtiti, govorili su književnici, pesnici, književni kritičari, izdavači, univerzitetski profesori, ali i dugogodišnji Petrovićevi prijatelji.
Istoričar književnosti i univerzitetski profesor u penziji Gojko Tešić opisao ga je kao najvećeg pisca s kraja 20. veka, ali i velikog čoveka.
Možda je najprimereniji iskaz koji je Stanislav Vinaver izrekao povodom prerane smrti Momčila Nastasijevića, a to je da je bio svetac srpskog jezika i srpskog književnog izraza. Takav je bio i Goran Petrović. Ne znam ko je u srpskoj književnost zavirio u sve lavirinte srpskog jezika, u sve tajne, u sve njegove ponornice, ko je još zavirio u one najtamnije slojeve kultura i tradicija koje ispituju samo još arheolozi. Po mom uverenju, on je bio jedan od najznačajnijih i najposvećenijih arheologa u srpskoj književnosti. Bio je istovremeno i jezikotvorac i jezikoslovac. Znao je sve melodijske tananosti srpskog jezika i to je vešto umeo da utka u svoju narativnu građevinu koju je darovao srpskoj književnosti.
Tešić je dodao i to da je, još u vremenu kada ga nije poznavao, intuitivno predosetio na osnovu tri njegove knjige, da je on budućnost naše književnosti i jedini pisac u čiju budućnost apsolutno ne sumnja.
Supruga preminulog pisca i glavna i odgovorna urednica Sputnjik Srbija
© Sputnik / Lola Đorđević
Književnik i književni kritičar Vasa Pavković izrekao je da se, iako se radi o komemorativnom skupu, od čoveka kao što je bio Petrović, prijatelji i čitaoci „nikada neće zaista oprostiti“. On je, dodaje Pavković, bio svetla i sjajna ličnost, poput njegovih knjiga, koje predstavljaju vrhunske primere srpske proze, i uvek će biti tu.
Književni kritičar i profesor na univerzitetu Predrag Petrović preneo je prisutnima uspomene na svoj prvi i poslednji susret sa Goranom Petrovićem koji se, kako je rekao, pojavio u jednom graničnom trenutku srpske književnosti – na izmaku dvadesetog veka, na izmaku drugog milenijuma. Srpska kultura i jezik, dodaje on, nisu mogli poželeti lepši poklon od književnih ostvarenja Gorana Petrovića.
Komemoracija piscu Goranu Petroviću
© Sputnik / Lola Đorđević
Kraj jedne epohe
Univerzitetski profesor i teoretičar književnosti Aleksandar Jerkov pozdravio je Gorana Petrovića rečima „dragi moj neumrli druže“, rekavši da je u njegovim očima on bio srećan čovek. Imao je porodicu koju je beskrajno voleo i kojoj je bio beskrajno posvećen, nosio ga je veliki životni zanos i ostavio je za sobom veliko delo, rekao je Jerkov i dodao da, iako mu je život prerano skraćen, ne treba gledati u vreme na zemlji, već u sve one stvari kojima je to vreme bilo ispunjeno.
U nesreći koja se zove život, ovaj čovek je bio toliko lep. Jedna tako lepa, prefinjena i delikatna duša posvetila se književnosti kao malo ko i dao je književnosti sve što je imao. Hteo je da književnost bude sve i u njegovim delima književnost upravo to i jeste bila... Došlo je vreme da se u mojim očima čitava jedna mala epoha i sudbina naše generacije prelama u njegovoj smrti. Svi ćemo mi polako, jedan za jedan za njim i uopšte me ne čudi što je on morao i tu da bude „najbolji“. Jedna epoha će se time zaokružiti i završiti, rekao je Jerkov.
Porodica preminulog pisca Gorana Petrovića
© Sputnik / Lola Đorđević
Esejista i izdavač Gojko Božović izneo je uverenje da je tragedija moderne srpske književnosti ta da neki od njenih velikih pisaca odlaze u najboljim stvaralačkim godinama i ta tragedija se nastavila u književnoj i ljudskoj sudbini Gorana Petrovića. Pisac probrane i prefinjene rečenice, najčistije i najrazigranije mašte, nije imao dovoljno vremena da sve svoje zamisli i osećaje prenese na papir, rekao je Božović.
Živeo je za književnost, a ne za književni život. Nijedna žrtva nije prevelika za književnost i u nju čovek, bio pisac ili čitalac, mora da unese sve šta ima i sve što može, ume i oseća. Petrović je to znao, kao što to znaju i mnogi, ali je on to i osećao i činio u svojim knjigama. Ne znamo šta bi sve još napisao jedan od najviđenijih pisaca u velikom sazvežđu Petrovića u srpskoj književnosti, ali znamo šta jeste napisao i od njegovih knjiga bi se mogla sklopiti jedna od najznačajnijih pripovedačkih kolekcija moderne srpske književnosti, zaključio je Božović.
Komemoracija piscu Goranu Petroviću
© Sputnik / Lola Đorđević
Srpska akademija nauka i umetnosti, katedra za srpski jezik i književnost i Institut za srpski jezik učestovaće u stvaranju žirija za odabir novih mladih autora koji će svoja dela slati na konkurs za novoustanovljenu književnu nagradu „Goran Petrović“, čime će se na još jedan način njegovo ime zacementirati u istoriji srpske književnosti.
