Ludački zaokret Francuske: Makronovo busanje u prsa ne razumeju ni na agresivnom Zapadu
20:05 27.02.2024 (Osveženo: 10:41 28.02.2024)
© AP Photo / Vadim Ghirda
Pratite nas
Izjava francuskog predsednika Emanuela Makrona da se ne može isključiti mogućnost slanja snaga u Ukrajinu u najmanju ruku je nesmotrena i neodgovorna. Ona je spoj političke kratkovidosti, nerazumevanja situacije i lažnog busanja u prsa. Uz to je i neostvariva.
Ovako dr Dušan Gujaničić, stručnjak za francusku politiku iz Instituta za političke studije, komentariše izjavu koju je francuski predsednik Emanuel Makron dao na konferenciji za medije nakon sastanka lidera Zapada o Ukrajini, održanog u Parizu.
Makron se uživeo u ulogu lidera Evrope
Makron je konferenciju otvorio prilično pomirljivim govorom, u kome je rekao da Zapad ne namerava da ulazi u rat protiv ruskog naroda, kao i da želi da izbegne eskalaciju sukoba u Ukrajini. Međutim, na konferenciji za medije kao da je govorio drugi čovek, željan eskalacije.
Gujaničić podseća da je Makron i u prvih godinu dana ruske specijalne operacije u Ukrajini imao relativno korektan stav prema Rusiji. Govorio je da Rusiju ne treba poniziti, da ona treba da bude deo bezbednosnog dogovora u Evropi, da njene interese treba uzeti u obzir.
Zaokret u retorici francuskog predsednika u kratkom roku Gujaničić objašnjava između ostalog, Makronovom intelektualnom i političkom nedoslednošću.
„Makron je neko ko može da da izjavu u jednom pravcu, a da se posle nekog vremena povuče, reterira, koriguje tu izjavu, da je dodatno pojašnjava… Prosto, sklon je tome“, kaže on.
Ipak, izjava u kojoj se poziva na slanje trupa u Ukrajinu iznenađujuća je čak i za one koji prate politička zbivanja u Francuskoj, dodaje Gujaničić.
„To je izjava koja je najblaže rečeno nesmotrena i neodgovorna, da ne kažem ludačka ili radikalna. U svakom slučaju, on je savršeno svestan da je opcija slanja kopnenih trupa u Ukrajinu od strane NATO saveznika gotovo neostvariva, što je i sam na kraju priznao. Rekao je da o tome ne postoji konsenzus, a pitanje je da li će ga ikada i biti“, naglašava naš sagovornik.
Gujaničić podseća da konsenzusa o slanju kopnenih trupa NATO-a u rat nije bilo ni 1999, za vreme agresije Severnoatlantske alijanse na Saveznu republiku Jugoslaviju – mnogo slabijeg protivnika nego što je Rusija, koja je nuklearna sila.
„Dakle, o čemu se ovde radi? Po meni, Makron se, u skladu sa svojom političkom prirodom uživeo u ulogu političkog lidera evropskog kontinenta, odnosno EU, i želi da pokaže prividnu snagu“, smatra Gujaničić.
Nezrela i avanturistička izjava
Jedan od motiva za ratnohuškačke izjave može biti i to što Makronu na unutrašnjem planu ne ide baš najbolje – nema stabilnu većinu u parlamentu, nego mora da je „krpi“ od zakona do zakona, a popularnost mu je na veoma niskom nivou. Protiv njegovih zakonskih predloga građani se bune, a poslednji primer je kada je morao da beži sa sajma poljoprivrede od gnevnih poljoprivrednika.
Praksa da političari kada nemaju uspeha na unutrašnjem planu posežu za spoljnopolitičkim uspesima nije nepoznata, kaže Gujaničić. Međutim, Makronova izjava je avanturistička i nezrela i nanosi štetu ne samo njemu lično, već i Francuskoj.
Makron želi da zameni Nemačku na mestu lidera EU
Sa druge strane, u izjavi se vidi i Makronova ambicija da preuzme lidersku poziciju u EU od Nemačke, koja se suočava sa složenim političkim i ekonomskim problemima.
„Makron je osetio taj prazan prostor. Kancelar Šolc je prilično oprezan kada je u pitanju bilo kakva radikalnija pomoć Ukrajini. Vidimo da je otvoreno odbio da Kijevu isporuči rakete dugog dometa „Taurus“. To je nešto što Makron ima u vidu“, naglašava Gujaničić i dodaje da je Makronova ambicija da se nametne kao lider broj jedan u Evropi stara.
„To je nešto što se teško može sakriti iza njegovih dela i gestova. Ali, njegov stari problem, onaj o kome smo više puta govorili, jeste taj što nema mnogo saveznika. Prilično je izolovan i usamljen u svojim idejama, tako da mislim da mu je ovo samo još jedan od tih neuspešnih pokušaja“, konstatuje Gujaničić.
Iako sada nastupa radikalnije nego ranije, Makron oko ideje slanja kopnenih trupa u Ukrajinu ne može da okupi nikoga i jedino može da vrši pritisak na neke manje evropske države da šalju više oružja Kijevu. Sve preko toga je teško ostvarivo, gotovo nemoguće.
Francusko društvo oštro protiv slanja vojske u Ukrajinu
Makronovu izjavu osuđuju svi lideri opozicije – prema rečima lidera Nepokorene Francuske Žan Lik Melanšona perspektiva pokretanja rata protiv Rusije je ludost. On se založio za pokretanje mirovnih pregovora. Lider stranke Patriote Florijan Filipo nazvao je Makrona „usijanom glavom“ i pozvao da se njegove namere blokiraju u parlamentu, dok se Marin Le Pen ironično zapitala pokušava li Makron da glumi vojnog zapovednika.
Prema Gujaničićevim rečima, i francusko društvo i francuska politička zajednica na ratnohuškačke ideje francuskog predsednika reagovaće prilično negativno u značajnoj većini.
„Francuska je zemlja sa dosta nagomilanih problema, prevashodno socijalnih i ekonomskih. S druge strane, Francusku za nekoliko meseci očekuje organizovanje Olimpijskih igara. Ne vidim kako može da sprovede svoje ideje. Ali mislim da će najveći deo političkih stranaka, osim centrističkih koje ga podržavaju, možda bi delovi levog i desnog centra mogli da imaju razumevanja za njega, ali gro političkih stranaka, kao i veliki deo francuskog društva će, verujem, biti protiv takvog stava“, kategoričan je Gujaničić.
Od pohoda na Rusiji za sada nema ništa
Gujaničićevo mišljenje da će francuski predsednik ostati usamljen u svojim ambicijama potvrđuju i evropski lideri. Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg i drugi evropski lideri odbijaju njegovu ideju. Stoltenberg je rekao da za slanje vojnika na Ukrajinu ne postoje planovi, dok je nemački kancelar Olaf Šolc rekao da su članice EU i NATO-a saglasne da neće slati svoje snage u Ukrajinu. Slanje vojnika u Ukrajinu odbijaju i Češka i Poljska, a grčki premijer Kirijakos Micotakis rekao je da o tome nema ni govora.
Za Švedsku ovo pitanje nije aktuelno, rekao je premijer te zemlje Ulf Kristerson. Mađarska je odlučno protiv vojnika i oružja u Ukrajinu i smatra da konflikt ne treba produbljivati već okončati, rekao je mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto.
Tako da od ideje o evropskim legijama, okupljenim od Lisabona do Berlina, koji marširaju na Istok nošeni idejom o potrebi „civilizovanja“ slovenskih plemena i njihovog porobljavanja, barem za sada, nema ništa.
Zato će, zaključuje Gujaničić, Makron opet pokušati da svoju izjavu koriguje, pojasni, reterira…
