Ovo može samo kod nas: Na pola puta između Crne Trave i Kambodže je Srpska – dele ih pečenje i rakija
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Naravno da su omiljene domaće letnje destinacije poput Grčke i Turske zauzele centralno mesto Hale 1 Beogradskog sajma i da su egzotične zemlje poput Kambodže i Kube imale svoje štandove, ali pravi neotkriveni biseri ovogodišnjeg 45. međunarodnog sajma turizma bile su pršute Vojvodine, sirevi juga i šumadijska rakija.
U redu za kupovinu karata za Sajam turizma, kao i obično, grupa đaka koje su poveli na ekskurziju. Domaća tura.
Sajamsku gužvu čini masa sveta iz svih srpskih krajeva, od Vojvodine do krajnjeg juga, i od Republike Srpske do crnogorskih primorskih krajeva.
Na ulasku u Halu 1, okružena fotografima i publikom, smeška se ovogodišnja mis turizma Srbije – prelepa Katarina. Pošto je proglašena za najlepšu devojku u Srbiji, logično je bilo da proverimo šta je njoj najlepše u Srbiji. Katarina se na muzičkoj akademiji bavi etnomuzikologijom, pa se samo iz tog podatka mogao naslutiti odgovor.
Bavim se tradicijom, kluturom i običajima naše zemlje, to je sfera mog interesovanja. Mislim da su ljudi i tradicija koju mi Srbi imamo zaista neprikosnoveni i najlepši u celom svetu. Ova lenta i kruna za mene predstavljaju nešto veliko – veliku odgovornost. Kad se budem našla u inostranstvu, zadatak će mi biti da pokažem svima šta mi to ovde imamo i da im pokažem da treba da dođu u Srbiju i upoznaju naše divne gostoprimljive ljude, uz, naravno, našu prelepu tradiciju, izjavila je misica Katarina za Sputnjik.
Mis turizma Srbije Katarina Stevanović
© Sputnik / Lola Đorđević
Južna pruga
Vozić štandova južnih destinacija, opština i gradova poređanih jedni do drugih privlačio je pažnju kačkavaljima. Ostaje nejasno zašto sterilne bele štandove nisu krasile veze ljute paprike i tegle ajvara… Jug Srbije i sva njegova prirodna i gastronomska bogatstva vrlo često ostanu u senci popularnijih i bolje reklamiranih krajeva Srbije, pa je tako i sada više pažnje privukao štand sa vojvođanskim tamburašima.
Pirotski ćilim
© Sputnik / Lola Đorđević
Ipak, ljubazna Ana Aleksić Trajković sa štanda turističke organizacije Vranja nam je u par rečenica objasnila šta je to, osim peglane kobasice i ćilima, šta Pirot, Vranje, Leskovac i ostatak juga odvaja od drugih gradova. Ona priča da je Vranje u toku prošle godine imalo više od sto hiljada zabeleženih noćenja. Pored onih koji ciljano dolaze jer im je jug blizak srcu, naravi ili prosto porodici, ogroman broj ljudi iz čitave Srbije svraća ovde po povratku sa letovanja u Grčkoj.
Iskreno govoreći, Vranje od drugih gradova pre svega izdvaja dijalekat – nalazimo se na granici sa Makedonijom, a i Bugarska nam je blizu. Izdvaja nas nasleđe Bore Stankovića, turskih kupatila – amama, mosta ljubavi, izdvaja nas i Besna kobila koju planinari obožavaju. Vranje je grad sevdaha, meraka, vranjska pesma je vrlo poznata i svako ko voli pesmu, dobrodošao je. Turiste i putnike namernike ne bismo privukli finansijskim izobiljem i luksuzom, već ljubavlju. Ljubav prema životu, smisao za humor, osećaj za lepo, merak i sevdah. To je ono što nudimo i zbog čega ljudi kod nas dolaze, rekla nam je Ana.
Pre polaska u dalji obilazak bisera Srbije, degustirali smo, a bogami i kupili flašu domaćeg soka od dunje. Ovog soka nema u prodaji i pravi ga jedno gazdinstvo sa juga, a u Beograd se doprema metodom „naruči pa će neko da ponese kad bude dolazio“. Suvišno bi bilo govoriti o njegovom kvalitetu i ukusu.
Kačkavalj punjen voćnim nadevom za ljubitelje neobičnog ukusa
© Sputnik / Lola Đorđević
Na Drini pečenje
Negde na pola puta između Crne Trave i Kambodže, nalazi se Republika Srpska. Gradovi, opštine, nacionalni parkovi... svi su izlagali svoje znamenitosti i zanimljivosti, a pažnju i simpatije je odvukla replika mosta na Drini napravljena od pečenja.
Na astalu ćuprija, Andrićev most od pečenja, Sajam turizma 2024.
© Sputnik / Milica Trklja / Na astalu ćuprija, Andrićev most od pečenja, Sajam turizma 2024.
Dobrom organizacijom i atmosferom pažnju je na sebe privukao još jedan most, ali figurativni. Spona između južnog i severnog dela Republike Srpske i drugi po veličini njen grad – Bijeljina, prvi put je ove godine imala svoj sopstveni štand na Sajmu turizma.
Dragan Tešić, portparol turističke organizacije Bijeljine izdvojio je vreme da nam potanko objasni šta sve njegov grad nudi. Naravno da je prvo mesto zauzela atrakcija koja je, iz sasvim drugih razloga, dobila lošu reputaciju. Etno selo Stanišići, brend Bijeljine, važi za omiljenu destinaciju parova, ali u toj meri da je počelo da se priča kako kada neko u vezi nešto debelo „zabrlja“, vodi svoju voljenu osobu ovde, u nadi da će je to oraspoložiti bolje od izvinjenja. Priče i šale na stranu, Dragan nam govori kako je ovo etno selo obeležje ne samo grada, već čitavog jednog dela kako Srpske tako i Srbije.
U Bijeljini je vrlo živ i verski turizam. Manastir Tavna datira iz 16. veka i jedan je od najstarijih, najautentičnijih, ali i najposećenijih u regionu. Tu su i dva nova manastira, manastir Vasilija Ostroškog i manastir Svete Petke, rađen u ruskom stilu. Bijeljina se, podseća Dragan one kojima geografija nije jača strana, nalazi na tromeđi Srbije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske, a u sebi sadrži ono čime se pojedini drugi gradovi bez oslonca u realnosti hvale. Istinski odiše multikulturalizmom, pa u njoj ima mesta i za veliki broj džamija, za katoličku i čak evangelističku crkvu.
Pored banjskog turizma, Bijeljina razvija i ostale oblike turizma- verski, đački, izletnički, etno i seoski turizam
© Sputnik / Lola Đorđević
Poseban segment, kaže Dragan za Sputnjik, predstavlja gastro turizam zbog čega u Bijeljini možete pojesti sve – od najegzotičnijih morskih specijaliteta, do tradicionalnih semberskih jela, poput domaćeg kupusa, dobrog roštilja i drugog.
Obično ljudi kažu da kada dođu u Bijeljinu i pitaju za nešto, niko im neće pokazati, nego će ih odvesti na traženo mesto. Semberija je mesto gde žive ljudi koji vole da im se dođe. Vole da ugoste nekoga sa strane i ta gostoljubivost i prisnost je nešto čime se ponosimo. Bitni su i svi ovi segmenti koje sam naveo, ali nekako ta gostoljubivost je ono što nas ističe. Volimo da pomognemo i ljudi su zadovoljni kada dođu kod nas. Mnogi od njih se stalno vraćaju i uvek govorimo da je lako dovesti turistu jednom, ali da ga treba vratiti na istu destinaciju – tek ste onda uspeli u svom poslu, rekao je ljubazni Dragan za Sputnjik.
Kapadokija u Srbiji
Sever Srbije uglavnom predstavljaju tamburaši i dobro meso, koje je novinar Sputnjika greškom degustirao, ne znajući da se radi o eksponatu. Sombor, Palić, Sremski Karlovci, Novi Sad, imali su veće štandove od pojedinih štandova zemlje domaćina – Grčke. Ipak, jedan štand se izdvajao originalnošću i nesvakidašnjom atrakcijom – balonom na topao vazduh.
Tamburaši
© Sputnik / Lola Đorđević
Pored Starog Slankamena, najstarijeg mesta na Dunavu, nautičkog i ribolovačkog turizma, Inđija nudi različite zanimljivosti svojim posetiocima, a letenje ogromnim balonom na topao vazduh jedna je od njih.
Prilikom snimanja Krčedinske ade i pravljenja kadrova iz vazduha, došlo se na ideju da se posetiocima Inđije takođe omogući da uživaju u prelepom panoramskom pogledu. Dve godine nakon toga, projekat „Srpska Kapadokija“ je realizovan u saradnji sa prijateljima i pilotima iz Turske.
Još jedna inđijska atrakcija i okosnica njihove turističke ponude je Keltsko selo. To je tematski park koji se prostire na 16 hiljada kvadratnih metara i predstavlja autentično keltsko selo u kojem je prikazan način života Kelta, način pripreme hrane i svakodnevni život.
Let balonom nova turistička atrakcija Inđije
© Sputnik / Lola Đorđević
Direktor turističke organizacije Inđija Uroš Trifunović objašnjava da su na ideju došli zato što na teritoriji opštine Inđija, tačnije u Krčedinu, postoji veliki broj originalnih arheoloških nalazišta i eksponata koji datiraju iz trećeg veka pre naše ere i koji predstavljaju tragove keltskog života na našim prostorima.
Ibar vodo
Štand kancelarije za Kosovo i Metohiju predstavlja sve opštine iz južne srpske pokrajine. Krase ga i makete crkvi i manastira, kao i kip Kneza Lazara.
Jedan momak svira na gitari, pored trče deca i sve odiše optimizmom. Nema onog tmurnog oblaka koji obično stoji nad glavama kad spominjemo težak život sunarodnika iz Pasjana, Vučitrna, Orahovca i drugih mesta.
Statua kneza Lazara na štandu Kancelarije za Kosovo i Metohiju
© Sputnik / Lola Đorđević
Smiljana Despotović Vuletić, portparaol opštine Kosovska Mitrovica, objasnila nam je da je Mitrovica prva koja se predstavlja u tom danu, a da njen grad od turističkih potencijala nudi kulturno-istorijske spomenike, poput spomenika Knezu Lazaru, spomenika palim borcima, hrama Svetog Dimitrija, hrama Svetog Save, ali i manifestacije poput „Cvrkuta sa Ibra“, džez i bluz festivala, moto kluba Gazimestan, mitrovačkog festivala kulture i mnogih drugih zbivanja.
Mi se predstavljamo svojom dušom i svojim srcem. Nemam tačan podatak ali znam i vidim sama da se broj turista povećava. Oni dolaze iz inostranstva, Albanije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, a manifestacija mitrovački festival kulture okuplja KUD-ove iz Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Srbije i to je jedna od najlepših manifestacija u Kosovskoj Mitrovici. Naravno da se povećava broj turista, Kosovska Mitrovica iz godine u godinu raste, to je grad koji se ponovo rodio, koji se iznova rađa i koji cveta. Kosovo i Metohija je sveta zemlja i svi bi trebalo da posete zemlju svojih predaka, a što se tiče konkretno Kosovske Mitrovice, tu ću citirati izreku koju sam kao mala čula, a to je da ko jednom popije vodu sa Ibra, uvek mu se vrati, izjavila je Smiljana za Sputnjik.
Domaćinski u Ljigu
Nedaleko od Kosova pa na skretanju desno nalazi se Ljig.
Vladimir Jovanović iz turističke organizacije Ljiga objansnio nam je da je njegov grad sada spojen novim autoputem sa većim gradovima, te da više nema „izgovora“ da ga ne posećuje više ljudi. Ljig je pravo, „propisno“ srpsko mesto. Nemaju puno, a nude sve. Od turizma neguju seoski, a njega sačinjava dvadeset seoskih domaćinstava koje vam nude konačište i prelepu domaću hranu po izuzetno niskim cenama.
Nasmejane i raspoložene žene iz udruženja ,,Zlatne ruke" iz Ljiga sa svojim specijalitetima
© Sputnik / Lola Đorđević
Ljiška hrana prodaje se po čitavoj Srbiji, a Vladimir nam objašnjava da restorani duž čitave Ibarske magistrale u svojoj ponudi imaju njihove proizvode, od kajmaka do rakije.
Pogača sa cvetnim motivima na štandu Turističke orgganizacije Ljig
© Sputnik / Lola Đorđević
Ono čime se Ljig izdvaja jeste jedna od najpoznatijih i najstarijih turističkih manifestacija u Srbiji, a radi se o takmičenju kosača. Podsećajući jedni druge kako je život na selu nekada izgledao, a oživljavaju jednu od najlepših srpskih tradicija – mobu.
Ove godine Kosidba na Rajcu počinje 14. jula i ona okuplja desetina hiljada ljudi na nenaseljenom mestu. Uglavnom dolaze kosači iz regiona, ali smo imali kosače i iz Rusije, sa Urala. Već dugo vremena se kao najbolji kosači pokazuju ljudi koji još kose ručno, a to su kosači iz Republike Srpske i Crne Gore. Jedna od specifičnosti ove manifestacije je i ta što nikad niko naš nije pobedio, već uvek neko sa strane. Nema nameštanja, rekao nam je kroz osmeh Vladimir i dodao da imaju odličnu saradnju sa firmom koja pravi kose na Uralu i koja ih stalno zove u posetu.
Štand Ljiga je naš ovogodišnji nezvanični pobednik po pitanju lepote, bogatstva i gostoprimstva. On je bio jedan od manjih štandova, ali se na njegovim stolnjakom prekrivenim stolovima nalazilo takvo izobilje toliko lepe i kvalitetne hrane, da bi se mnogi restorani postideli. Svi su zajedno sedeli i ćaskali, gospodin Jovanović iz turističke organizacije, deka Sreten koji zajedno sa baka Duškom drži farmu mangulica i sve žene koje su pravile hranu ovim povodom, ali koje takođe učestvuju u pravljenju hrane za Rajačku kosidbu.
Nisu ni jednom pomenuli gostoprimstvo, gostoljubivost ili nešto tome slično, ali su nas zato uveli unutar štanda, tutnuli tanjir u ruke i insistirali da sipamo još, a ispratili su nas sa čokanjčetom domaće šljivovice. Suvišno bi bilo komentarisati kvalitet i ukus, ali ćemo navesti samo deka Sretenov komentar: „Ti si, dete, gladna. Uzmi još“.
Deka Sreten reže još mesa redakciji Sputnjika
© Sputnik / Lola Đorđević
Lepi su i Lefkada i Pafkohori, Istanbul nudi hiljadu i jednu zanimljivost, Kuba višedecenisjku ljubav koju gaji prema našem narodu, a Kambodža i ne znamo šta nudi, ali ono što je sigurno jeste da naša zemlja krije još nebrojeno mnogo bisera koje tek treba otkriti.
