ISTRAŽUJEMO Kako sprečiti da se maloletnici u klubovima – truju od alkohola
CC0 / freeimage4life /
Pratite nas
Opijanje omladine ispred trafika, iza klubova i ispod budnog oka roditelja nije novost, pa čak ni kada u tome preteraju i završe na ispiranju želuca. Ipak, nedavni primer alkoholnog trovanja u beogradskom klubu „Siner“ ne bi privuklo pažnju javnosti da u organizmu više od dvadeset osoba nisu pronađeni tragovi medicinskog alkohola.
Beogradski klub „Siner“ ušao je u žižu javnosti kada je 28 gostiju iz noćnog provoda otišlo pravo na VMA zbog trovanja etanolom. Među otrovanima bilo je dvoje odraslih, dok su većinu ostalih činili maloletnici. Pojedincima koji imaju manje od 15 godina pronađeno je 2,8 promila alkohola u krvi.
„Siner“ se oglasio rekavši ukratko da je u večeri incidenta bio iznajmljen za privatnu proslavu, te da uprava kluba nema veze sa nemilim događajima, ali da izražavaju žaljenje i brigu zbog svega što se dogodilo.
Marko Dragić, pravni savetnik Nacionalne organizacije potrošača u Srbiji, objašnjava da ne postoji konkretan zakon koji zabranjuje maloletnicima ulazak u klub, budući da je to definisano opštim uslovima koje vlasnik propisuje. Sa druge strane, kada je reč o prodaji alkohola maloletnim licima, to svakako jeste zabranjeno zakonom koji propisuje kazne kako onima što prodaju, tako i onim što kupuju alkohol.
Dragić objašnjava da odgovornost kluba ne postoji ukoliko je sklopljen zvaničan ugovor o iznajmljivanju lokala u kojem je definisano da ne postoji odgovornost vlasnika, te da sve potencijalne probleme preuzima treće lice. U tom slučaju, za trovanje je odgovorna osoba koja je žurku organizovala. Ipak, ovakvi ugovori se vrlo često ne sklapaju, već se vlasnik i korisnik usmeno dogovore oko iznajmljivanja na jedno veče.
Pitanje je šta je ugovorom, ako postoji, definisano. Da li je to samo zakup prostorija, stolova, stolica, iznajmljivanje radne snage u smislu konobara, pića... to sve zavisi od tipa dogovora. Kada postoji samo usmeni dogovor gde je dat novac za kratkoročno iznajmljivanje bez ugovora, u tom slučaju odgovornost opet spada na vlasnika kluba i to je to, rekao je Dragić za Sputnjik.
Novčana kazna ili zatvaranje?
Kazne za ovakve i slične slučajeve jesu predviđene, a ukoliko se utvrdi da je došlo do zdravstvenih problema i čitava situacija se podigne do ranga krivičnog dela, tužilac može odrediti i kaznu zatvora za odgovorno lice, objašnjava Dragić.
Sve te novčane kazne kreću se „od-do“. Kada je zakon o trgovini i prodaja alkohola maloletnim licima u pitanju, po zakonu o trgovini, tu se minimalna novčana kazna kreće od 30.000 dinara pa naviše. To su neke kazne koje se određuju srazmerno učinjenom prekršaju i ne postoji fiksni iznos koliko bi to bilo.
Naš sagovornik podseća da postoji mogućnost da je alkohol podmetnut vlasnicima, odnosno da nisu znali od koga su ga kupili, kao i da je potrebno razrešiti niz drugih faktora i pitanja odgovornosti u čitavom lancu, ali da je to na sudu i tužilaštvu da proceni.
Dragić govori da postoji mogućnost privremenog zatvaranja lokala do utvrđivanja činjeničnog stanja i propusta u radu i da je to obično mera kojoj se pribegava u sličnim slučajevima. On dodaje i to da bi, po njegovom mišljenju, uzevši u obzir sve okolnosti, klub trebalo da donese internu odluku o privremenom zatvaranju, čak i ako to inspekcija ne učini.
Pogled iznutra
Nina Cvetković, hostesa u jednom beogradskom restoranu i jednom klubu, objašnjava da postoji velika razlika u uobičajenom radu nekog kluba i u organizovanju privatne žurke. Postoje pravila koja se poštuju u obe situacije, ali je pravna odgovornost na onome čije ime je na papiru.
Nisam pravnica ali sam hostesa i radim rezervacije u restoranima i klubovima tako da sam ja jedna od prvih osoba koja se uopšte susreće sa gostima. Pravilo za noćne klubove, kada je reč o minimalnoj starosnoj granici gostiju, jeste 21 godina, dok neki idu čak do 23 ili 24 godine. Postoji nešto što se zove diskreciono pravo koje u noćnim klubovima obično imaju čuvari, obezbeđenje, ili hostese kada je reč o restoranima. Mi možemo da tražimo neki identifikacioni dokument kako bismo bili sigurni da je gost punoletan, jer u slučaju da dođe inspekcija ili policija, vlasnik ugostiteljskog objekta je u problemu, izjavila je Cvetković za Sputnjik.
Čak i kada ima rezervaciju, to nije dovoljno punoletnoj ili maloletnoj osobi da uđe u neki lokal, kaže ona. U zavisnosti od politike lokala, prati se koliko godina ima osoba koja želi da uđe u klub, u kakvom stanju je došla, odnosno, da li se nalazi u alkoholisanom stanju ili ne i da li je obučena u skladu sa propisanim dres kodom. To su sve diskreciona prava kluba ili restorana, naglašava ona, dok je njihova obaveza da ne puste maloletno lice u objekat gde se služi alkohol.
Ona objašnjava da, ukoliko se radi o običnom večernjem izlasku, postoji „siva zona“, odnosno, da svako ko uspe na neki način da uđe u klub gde postoji starosna granica, može naručiti i alkohol, jer konobari i šankeri ne legitimišu goste, već je to posao obezbeđenja i hostesa.
Vi kad pustite bilo koju osobu unutra, podrazumeva se da ta osoba ima pravo da pije alkohol. Konobari očekuju da su obezbeđenje ili hostese već utvrdili ko sme da uđe, a ko ne, tako da ako neko zatraži alkohol u objektu gde se služi alkoholno piće, on će to piće dobiti. Kad osoba uđe, to je gotovo. Zato jednostavno ne puštate maloletna lica i time završite svaku mogućnost problema.
Ona kaže da se svakako susretala sa time da se maloletnici ili jedva punoletne osobe otruju alkoholom, ali isključivo zbog unete količine i njihovog neiskustva u piću, a ne zbog sumnjivog kvaliteta alkohola. Da bi alkohol uopšte bio unet u ugostiteljski objekat, vlasnik, menadžer ili neko treće lice koje je za to zaduženo, mora imati sve potvrde. Dakle, niko ko posluje legalno ne može kupiti alkohol na ulici ili ga praviti kod kuće pa prodavati. Potrebni su sertifikati i provere kvaliteta, podseća Cvetković.
Zlatna deca?
Malo koji ozbiljan vlasnik bi kompromitovao ne samo rad svog kluba, već i svoju poziciju pred zakonom radi minimalnog profita koji bi se mogao zaraditi na prodaji alkohola sumnjivog kvaliteta maloletnim licima, smatra Cvetković. Dešava se često, kaže ona, da mlađi gosti, ili oni koji nemaju para, naruče jedno piće u toku čitave večeri, a da krišom piju ilegalno uneta pića. To se vlasnicima nikako ne isplati, pa s razlogom postoji pretres na ulasku u lokal, gde je zabranjeno unositi ne samo piće, već hranu, drogu, oružje...
Mladi sa limenkama piva
© Sputnik / Lola Đorđević
Ako se to zaista desilo, to vam govori koliko je obezbeđenje zakazalo, jer, ako se ne varam, bilo je više od dvadeset mahom maloletnih osoba koje su bile otrovane. U apsolutno najboljem slučaju, ako bismo uzeli broj otrovanih ljudi u obzir, minimum jedna flaša je morala da uđe u klub, što znači da je to veliki propust obezbeđenja. Kad ste u ugostiteljskom objektu ne možete doneti svoje piće unutra, to je zabranjeno. Ukoliko vam dođe inspekcija, a imate nekakvo „nezvanično“ piće, u problemu ste. Onda ispada da vi prodajete nešto što vama nije u cenovniku, odnosno da ne plaćate porez, a to je vrlo zabranjeno, zaključila je Nina Cvetković.
Novi trend
Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije, smatra da je pojava maloletnika i njihovo „provlačenje“ ispod „radara“ u klubove odavno uzelo maha i da tu ne postoji maltene nikakva kontrola. Bilo da je u pitanju privatna ili obična proslava, odnosno običan izlazak četvrtkom uveče, njima tu i u to doba noći nije bilo mesto. On takođe postavlja pitanje odgovornosti državnih organa, ministarstva zdravlja, sanitarne, tržišne i poreske inspekcije, kao i čitavog tržišnog nadzora koji je odgovoran za suzbijanje ovakvih situacija.
