00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ORBITA KULTURE
10:00
120 min
SPUTNJIK INTERVJU
17:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
21:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
07:00
30 min
ORBITA KULTURE
Svet nastao ispod Gogoljevog šinjela
16:00
120 min
MILJANOV KORNER
Realnost je da se Partizan i Zvezda bore za mesto u plej-inu
20:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
„Rozanov“
20:30
30 min
MOJ POGLED NA RUSIJU
Autorska emisija Ljubinke Milinčić
21:30
30 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri
 - Sputnik Srbija, 1920
SVET
Najnovije vesti iz sveta

Nema svoje mišljenje i povija se kako vetar duva – idealan za čelo NATO

© AFP 2023 / GEORGES GOBETNato zastava
Nato zastava - Sputnik Srbija, 1920, 23.02.2024
Pratite nas
Idealni kandidat za generalnog sekretara Alijanse bio bi neko ko nema svoje mišljenje i uvek se prilagođava prema vetru koji duva iz Vašingtona. Odlazeći holandski premijer Mark Rute se uklapa u taj šablon.
Ovako gostujući profesor na Moskovskom državnom institutu za međunarodne odnose (MGIMO) i naučni saradnik Instituta za evropske odnose u Beogradu, dr Stevan Gajić komentariše vest da je Mark Rute kao kandidat za generalnog sekretara NATO dobio podršku Vašingtona, Londona i Berlina.

„Mislim da bi oni, da Statut NATO to dozvoljava, zadržali Stoltenberga na još jedan mandat, ali to je nemoguće iz proceduralnih razloga. Pa se traži kandidat koji bi bio umereno agresivan“, navodi on.

Vašington želi bledu ličnost, a ne jastreba

Takođe, kao i za mnoge druge funkcije u međunarodnim organizacijama, i za generalnog sekretara NATO-a bira se neko ko izlazi iz političkog života u svojoj zemlji, a Rute je baš takav, te mu mesto u Alijansi dođe kao neka vrsta političke apanaže, dodaje Gajić.
„Pretpostavljam da je Amerikancima stalo da nađu nekoga na koga mogu da utiču, nekoga ko nije mnogo jaka ličnost i jak politički štih. U tom smislu, posebno je idealan neko ko je izgubio vlast u svojoj zemlji“, navodi Gajić.
Već duže vreme spekuliše se ko bi mogao na nasledi Jensa Stoltenberga. Kao mogući naslednici figurirali su i bivši britanski premijer Boris Džonson i aktuelna predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. Međutim, niko od njih nije dobio podršku Vašingtona, a to je prilikom izbora generalnog sekretara najvažnije.
Za razliku od Džonsona, ličnost Marka Rutea je prilično bleda, on ne puni medijske rubrike skandalima, a to je ono što Vašingtonu u ovom trenutku treba, navodi Gajić. Jer, po svemu sudeći, Amerikancima se situacija izmiče kontroli, što se najbolje vidi na primeru Izraela.
„Blinken je od 7. oktobra putovao tamo četiri ili pet puta i nikada nije uspeo da do kraja sprovede američku agendu. Izrael nije hteo da ga sluša, a tu je ključ za moguću eskalaciju drugih konflikata. Mislim da bi Amerikanci u najmanju ruku želeli neku pauzu dok ne vide šta će jer nemaju vojne resurse da mogu da se rasplinu na sto frontova u isto vreme. Tako da mislim da ne žele baš najvećeg jastreba na mestu genseka NATO“, kaže Gajić.
Jedan od tih jastrebova je i estonska premijerka Kaja Kalas, poznata po svojim agresivnim antiruskim stavovima. Međutim, ona nije proglasila kandidaturu, pa prema izjavama zvaničnika Alijanse, nije u „kombinaciji“. Kao, uostalom i letonski šef diplomatije Krišjanis Karinš.
Kada bi se glavni NATO saveznici, SAD i Velika Britanija, odlučili za agresivniju politiku, za eskalaciju, Kaja Kalas bi imala veće šanse od Rutea, kaže Gajić.

Ključna zemlja atlantizma

Holandija je do sada imala tri generalna sekretara NATO. Bili su to Dirk Stiker između 1961. i 1964. i Jozef Luns između 1971. i 1974; poslednji među njima, Jap de Hof Shefer, vršio je tu funkciju između 2004. i 2009. Samo je još Velika Britanija imala toliko generalnih sekretara Alijanse.
Holandija je jedna od najvernijih članova NATO i jedan od najvažnijih britanskih saveznika, objašnjava Gajić.
„To je jedna od ključnih zemalja atlantizma u Evropi, tako da mi je potpuno logično što ima toliko generalnih sekretara. Pogledajmo njihovu politiku u gotovo svakom regionu, a posebno prema nama u poslednjih trideset godina. Ona je uvek išla u korak, a ponekad i ispred britanske i američke. Tako da se od njih ne očekuju nikakva negativna iznenađenja od strane Britanaca i Amerikanaca. Smatraju se delom kluba“, zaključuje naš sagovornik.
SAD podržavaju ideju da odlazeći holandski premijer Mark Rute nasledi Jensa Stoltenberga na čelu NATO, izjavio je portparol Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi.
Portal Politiko preneo je ranije, pozivajući se na neimenovani izvor, da se sa idejom da Rute nasledi Stoltenberga slaže predsednik SAD Džozef Bajden.
Nemački kancelar Olaf Šolc podržava odlazećeg holandskog premijera Marka Rutea da postane novi generalni sekretar NATO, izjavio je ranije danas portparol nemačke vlade.
Britanski Forin ofis saopštio je da podržava Rutea da nasledi Jensa Stoltenberga na mestu sledećeg generalnog sekretara NATO alijanse, dok je Rojters javio da Francuska takođe podržava tu ideju.
Pogledajte i:
Premijer Holandije Mark Rute - Sputnik Srbija, 1920, 22.02.2024
SVET
SAD podržavaju ideju da Rute nasledi Stoltenberga na čelu NATO
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala