Budi se nada: Hoće li Ustavni sud spasiti srpski jezik od rodnog silovanja
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Krajnje je vreme da neka od institucija reaguje s obzirom da je Zakon o rodnoj ravnopravnosti antiustavan po više osnova, kaže za Sputnjik koordinator Koalicije za prirodnu porodicu Marija Stajić povodom najave zaštitnika građana Zorana Pašalića da će pokrenuti postupak ocene ustavnosti odredbi koje se odnose na upotrebu rodno senzitivnog jezika.
Povodom 21. februara Međunarodnog dana maternjeg jezika Pašalić je istakao da su obrazovanje, informisanje i negovanje kulture na maternjem jeziku ne samo poštovanje osnovnog ljudskog prava, već i osnovna stavka u čuvanju i očuvanju nacionalnog identiteta pojedinca i cele zajednice.
Rodno senzitivni jezik neprihvatljiv za Crkvu i Maticu srpsku
Rodno osetljiv jezik je neustavan i u suprotnosti je sa standardnim srpskim jezikom budući da Ustav Srbije propisuje ravnopravnost žene i muškarca, navedeno je u zaključcima učesnika nedavno održanog Naučnog skupa „Srpski identitet, srpski jezik i Zakon o rodnoj ravnopravnosti“.
Ističe se i da su odredbe Zakona o rodnoj ravnopravnosti koje se odnose na jezik neprihvatljive za Srpsku Pravoslavnu Crkvu, Maticu srpsku, Odbor za standardizaciju srpskog jezika i većinu građana Srbije.
Zaštita srpskog jezika od „rodne“ ideologije
Još 2021. godine kad je još bio predlog zakona, Koalicija za prirodnu porodicu je tvrdila da je on u samom naslovu neustavan, pošto naš Ustav ne poznaje kategoriju „roda“, a takođe su obrazlagali da nije problem u samom pojmu „rod“ već u onome šta on označava, kaže Marija Stajić.
Zakon nema za cilj da uređuje pitanje ravnopravnosti muškog i ženskog pola već uvodi pojam „roda“ sa veoma jasnom namerom, a to je da se donese i Zakon o rodnim identitetima i da u našem pravnom prostoru regulišemo način obraćanja, osmišljavanja titula i svega ostalog što ima veze sa jezikom za sve moguće „rodove“ koji mogu potencijalno da nastanu, objašnjava Stajićeva.
„Dakle, jedan problem je vezan za taj pojam 'roda' jer trebalo je da to bude zakon o ravnopravnosti muškaraca i žena, a drugi problem vidimo u tome što je ovaj zakon u suprotnosti sa članom sedam, stavom šest Zakona o javnoj upotrebi srpskog jezika gde je eksplicitno rečeno da jezik mora biti zaštićen od upliva svake ideologije. A mi vidimo da je ovde reč upravo o tome, jer se uvođenjem tog pojma 'rod' u naše zakonodavstvo i društvo stvara osnova za dalje sprovođenje rodne ideologije. A to je teorija, ideologija zapravo koja smatra da mi nismo determinisani našim genitalijama i da se ne delimo binarno na muški i ženski pol, već da možemo da budemo bilo šta što hoćemo, jer je rod samo društveni konstrukt.“
Tako da nije problem da se neko oseća ovako ili onako, ali je problem kad pokušavate da nečije subjektivno osećanje i doživljaj sebe pretočite u pravne norme i u regulativu koja bi onda trebalo da uzme u obzir potencijalne desetine i stotine različitih identiteta, dodaje ona.
Namera zakona – promena svesti
Što se tiče srpskog jezika, problem je u onome što stručnjaci nazivaju nasiljem nad jezikom, ističe Stajićeva koja je po zanimanju master engleske književnosti.
„Nije problem sama upotreba ženskih oblika za nazive zanimanja. Mi kažemo doktorka, učiteljica i slično, ali problem je u tome što to povlači sa sobom slaganje u rodu i broju kroz celu rečenicu. Zakon na početku kaže da je namera upotrebe tog rodno senzitivnog jezika da dovede do promene svesti onih koji se tim jezikom služe. Dakle, neko želi nama da menja svest i da za to koristi aparat državne prinude.“
To se odražava na jezik tako što više ne možete da kažete „dragi sagovornici“ nego morate svaki put da kažete „dragi sagovornici i sagovornice, koji, koje ste došli“. A to znači da ćete kroz svaki oblik glagola, prideva i svih zamenica koje se menjaju u rodu i broju morati da odražavate to i da u svakoj instanci u rečenici svi moraju biti pomenuti, objašnjava Stajićeva.
„I sad možete misliti do kakvih frankenštajnovskih rečenica to dovodi. A to je naročit problem kad se to sprovede u udžbenicima jer u udžbenicima rečenice moraju biti takve da se što lakše usvajaju informacije, a ne da budu opterećene svim tim oblicima koji su do sada bili savršeno pokriveni muškim rodom, koji je zapravo gramatički neutralan rod. I kad kažemo svi su bili zadovoljni znamo da se to odnosi i na muškarce i na žene, na dečake i devojčice, stare i mlade, na sve polove, rodove i sve ostalo.“
Pljuštaće kazne kad zinemo
Ona smatra da će Ustavni sud do juna meseca kad bi zakon trebalo da stupi na snagu doneti odluku koja je u skladu sa Ustavom.
Republički sekretarijat za zakonodavstvo je još 2015. i 2018 vratio tadašnji Predlog nacrta zakona o rodnoj ravnopravnosti na doradu zbog samog naslova koji je problematičan, dok 2021. godine to nije urađeno.
„Tako da sada očekujemo da Ustavni sud prepozna da je i u trećoj instanci predložen naziv i tematika zakona nisu u skladu sa našim Ustavom i da se taj zakon privremeno stavi van snage. Da bi se preradio, da mu se promeni naslov i da se, naravno izmene problematične odredbe koje dovode do toga da će građani biti potencijalno kažnjavani. Mi ćemo stalno biti u potencijalnom prestupu tako što ćemo reći nešto što se nekome ko nas čuje ne sviđa, iako se to možda ne odnosi na njega, ali po Zakonu o zabrani diskriminacije on može da podnese pritužbu povereniku za ravnopravnost polova, na primer i da se protiv nas povede postupak da se traži javno izvinjenje i slično. Ili da budemo primorani da nam se naplate kazne ukoliko mi ne želimo da promenimo ono što smo rekli“, zaključila je Marija Stajić.
Pogledajte i:
