https://lat.sputnikportal.rs/20240221/kako-otkriti-laznu-cokoladu-i-crni-hleb-prevare-u-vezi-sa-hranom-postace-deo-zakona-1167921474.html
Kako otkriti lažnu čokoladu i crni hleb: Prevare u vezi sa hranom postaće deo zakona
Kako otkriti lažnu čokoladu i crni hleb: Prevare u vezi sa hranom postaće deo zakona
Sputnik Srbija
Od bolesti koje se prenose putem hrane u svetu na godišnjem nivou oboli oko 600 miliona ljudi, a prevare u vezi sa hranom u Srbiji nisu u potpunosti zakonski... 21.02.2024, Sputnik Srbija
2024-02-21T22:34+0100
2024-02-21T22:34+0100
2024-02-21T22:34+0100
ekonomija
ekonomija
srbija – ekonomija
turizam i trgovina
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/02/15/1167921708_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_5b08aa4696234f4e58248fbbd2c81df1.jpg
Revizijom je utvrđeno i da ne postoji obaveza obaveštavanja javnosti o utvrđenim prevarama u vezi sa hranom, mada bi ovo uskoro moglo da se promeni.U čemu je zapravo problem?Najveće obmane potrošača su kod proizvoda kao što su čokolade, sokovi, kafa, med, sir, crni hleb i rakija, pokazuje revizija Državne revizorske institucije.Detekcija falsifikovanih prehrambenih proizvoda zahteva korišćenje odgovarajućih metoda. Klasične metode, kao što je određivanje tačke smrzavanja mleka, koriste se za otkrivanje razređenosti mleka vodom ili test skroba, kako bi se proverilo da li je u kafu dodat nedeklarisani surogat, ili enzimske, genetske ili instrumentalne tehnike, kao i hromatografske, izotopske ili spektrometrijske tehnike.Jedan od problema je i nedostatak kontinuiteta u monitoringu hrane.Cilj revizije bio je da se utvrdi u kojoj meri su nadležne institucije 2023. godine efikasno uspostavile sistem provere bezbednosti hrane u Srbiji i da li postoji prostor za unapređenje, a izveštaj iz ovog sektora je napravljen prvi put.Javnost nije obaveštenaRevizijom je utvrđeno i da ne postoji obaveza obaveštavanja javnosti o utvrđenim prevarama u vezi sa hranom, pa je DRI dala preporuku Ministarstvu poljoprivrede da se u okviru zakonske regulative uvede termin „prevare u vezi s hranom“.Predsednik Državne revizorske institucije i glavni državni revizor Duško Pejović izjavio je na predstavljanju izveštaja da je za zaštitu života i zdravlja stanovništva od primarnog značaja korišćenje higijenski ispravne hrane.Prvi zaključci ukazuju na to da planski i zakonodavni okviri u sektoru bezbednosti hrane nisu u potpunosti uspostavljeni, kao i da prevare u vezi sa hranom nisu u potpunosti zakonski regulisane i sankcionisane, što dovodi do negativne percepcije potrošača o sistemu bezbednosti hrane, prenosi „Dnevnik“.Kako nas najviše varaju?Aleksandar Gligorijević , viši savetnik u reviziji DRI, rekao je da su inspekcijske službe utvrdile prevare potrošača kod proizvoda kao što su čokolada, kafa, med, sir, crni hleb i rakija.Drugi zaključak ukazuje na to da institucionalni okvir, predviđen Zakonom o sigurnosti hrane, nije efektivno uspostavljen, a aktivnosti Stručnog saveta, osnovanog 2017. godine, nisu doprinele proceni rizika u sektoru bezbednosti hrane na nacionalnom nivou.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2024
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
ekonomija, srbija – ekonomija, turizam i trgovina
ekonomija, srbija – ekonomija, turizam i trgovina
Kako otkriti lažnu čokoladu i crni hleb: Prevare u vezi sa hranom postaće deo zakona
Od bolesti koje se prenose putem hrane u svetu na godišnjem nivou oboli oko 600 miliona ljudi, a prevare u vezi sa hranom u Srbiji nisu u potpunosti zakonski regulisane i sankcionisane, pokazuje revizija Državne revizorske institucije.
Revizijom je utvrđeno i da ne postoji obaveza obaveštavanja javnosti o utvrđenim prevarama u vezi sa hranom, mada bi ovo uskoro moglo da se promeni.
U čemu je zapravo problem?
Najveće obmane potrošača su kod proizvoda kao što su čokolade, sokovi, kafa, med, sir, crni hleb i rakija, pokazuje revizija Državne revizorske institucije.
Detekcija falsifikovanih prehrambenih proizvoda zahteva korišćenje odgovarajućih metoda. Klasične metode, kao što je određivanje tačke smrzavanja mleka, koriste se za otkrivanje razređenosti mleka vodom ili test skroba, kako bi se proverilo da li je u kafu dodat nedeklarisani surogat, ili enzimske, genetske ili instrumentalne tehnike, kao i hromatografske, izotopske ili spektrometrijske tehnike.
Jedan od problema je i nedostatak kontinuiteta u monitoringu hrane.
Cilj revizije bio je da se utvrdi u kojoj meri su nadležne institucije 2023. godine efikasno uspostavile sistem provere bezbednosti hrane u Srbiji i da li postoji prostor za unapređenje, a izveštaj iz ovog sektora je napravljen prvi put.
Revizijom je utvrđeno i da ne postoji obaveza obaveštavanja javnosti o utvrđenim prevarama u vezi sa hranom, pa je DRI dala preporuku Ministarstvu poljoprivrede da se u okviru zakonske regulative uvede termin „prevare u vezi s hranom“.
Predsednik Državne revizorske institucije i glavni državni revizor Duško Pejović izjavio je na predstavljanju izveštaja da je za zaštitu života i zdravlja stanovništva od primarnog značaja korišćenje higijenski ispravne hrane.
„Da bi se to osiguralo, potrebno je urediti sistem proizvodnje, prometa, kontrole i potrošnje hrane, bilo da se radi o hrani domaćeg porekla ili hrani koja potiče iz uvoza“, rekao je Pejović.
Prvi zaključci ukazuju na to da planski i zakonodavni okviri u sektoru bezbednosti hrane nisu u potpunosti uspostavljeni, kao i da prevare u vezi sa hranom nisu u potpunosti zakonski regulisane i sankcionisane, što dovodi do negativne percepcije potrošača o sistemu bezbednosti hrane,
prenosi „Dnevnik“.
Aleksandar Gligorijević , viši savetnik u reviziji DRI, rekao je da su inspekcijske službe utvrdile prevare potrošača kod proizvoda kao što su čokolada, kafa, med, sir, crni hleb i rakija.
„Obmane su najčešće kod čokolade, koja se zapravo predstavlja kao čokolada, a najčešće je to šećerna tabla. Sokovi koji ne sadrže određeni procenat voća, kao što je navedeno u deklaraciji proizvoda, kafa koja sadrži surogate, kao i med kome se dodaje glukozno-fruktozni sirup“, navodi Gligorijević.
Drugi zaključak ukazuje na to da institucionalni okvir, predviđen Zakonom o sigurnosti hrane, nije efektivno uspostavljen, a aktivnosti Stručnog saveta, osnovanog 2017. godine, nisu doprinele proceni rizika u sektoru bezbednosti hrane na nacionalnom nivou.
