https://lat.sputnikportal.rs/20240220/propao-pokusaj-da-se-zabije-noz-u-srce-rusije-1167854003.html
Propao pokušaj da se zabije nož u srce Rusije
Propao pokušaj da se zabije nož u srce Rusije
Sputnik Srbija
Onaj ko je na Zapadu mislio da je antirusija odnosno Ukrajina njihovo neodoljivo geostrateško oružje koje će se zabiti u srce Rusije i automatski je baciti na... 20.02.2024, Sputnik Srbija
2024-02-20T19:31+0100
2024-02-20T19:31+0100
2024-02-20T19:31+0100
rusija
rusija – politika
rusija – vojska i naoružanje
specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti
ukrajina
amerika
donald tramp
džozef bajden
američki izbori
majdan
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0b/15/1164024106_0:320:3072:2048_1920x0_80_0_0_4790f05d96ff6b9664150e28cdab0c3f.jpg
Od stravičnih scena Majdana do povlačenja iz Avdejevke Ukrajinu je dovela pogrešna procena Amerike da je Rusija ekonomski, vojno i politički slabija nego što zaista jeste. Otvaranje sukoba koji je prerastao u rat bilo je „nasilje nad istorijom koje nije moglo da prođe“ i koje je Zapad koštalo skuplje nego što su očekivali.Ovako novinar, dugogodišnji dopisnik iz Moskve i urednik portala „Fakti“ Đuro Bilbija zaokružuje američki učinak u Istočnoj Evropi i njen neuspeli pokušaj da „udarcem“ u Majdanu obori Rusiju na kolena.„Nasilje nad istorijom“ koje Bilbija pominje, kaže, prvenstveno im nije pošlo za rukom jer je zapadna percepcija uveliko kasnila za onim šta se u Rusiji stvarno događalo, poput pogrešne procene koju su svojevemeno takođe napravili sa Kinom. Kao što su Rusiju dugo vremena smatrali „velikom benzinskom pumpom sa nuklearnim naoružanjem“, isto tako su verovali da će, nakon projekta Niksona i Kisindžera, Kina zauvek ostati američki satelit i fabrika za dejstvovanje protiv Sovjetskog Saveza, a ne svetska vele sila.Greška koju su napravili sa Ruskom Federacijom bila je ta što su verovali da je Putinova Rusija zapravo Jeljcinova Rusija. U Rusiji su se, navodi Bilbija, odigravale vrlo važne stvari i ona je krenula putem svog uspona. Najkasnije do 2004. godine, krenula je da se resuverenizuje, da razvija svoju ekonomiju, radi na naoružavanju...i tek kada je došlo do Majdana, ističe Sputnjikov sagovornik, Zapad je uočio sve svoje iluzije koje su gajili prema Ruskoj Federaciji dvadeset prvog veka.Put bez povratkaDrugi čovek Rusije, Dmitrij Medvedev, objašnjava Bilbija, rekao je naglas ono čega se svi pribojavaju, odnosno upozorio je da Zapad vodi računa o tome šta će sledeće da uradi, budući da će svaki njihov pokušaj vraćanja Rusije unutar granica u kojima je bila nakon raspada Sovjetskog Saveza načeti globalni rat. On je upozorio da ruske nuklearne trijade već imaju učitane glavne mete koje će prioritetno gađati, od Kijeva, Berlina i Londona, do Vašingtona i drugih ciljeva.Amerikanci, kaže Đuro Bilbija, ne znaju kako da izađu iz ove situacije. Njihovi vojni eksperti, poput pukovnika Denijela Dejvisa, sami su priznali da je Amerika htela da putem Ukrajine oslabi Rusiju, što je i naglasila kao cilj čitave operacije. Oni otvoreno govore i to da, po njihovom računu, nije bitno da li će Ukrajina dobiti rat ili ne, već je poenta samo oslabiti Rusku Federaciju. Danas, deset godina nakon Majdana, čak i američki stručnjaci priznaju da je postignut kontra efekat i da je Rusija ta koja je vojno i ekonomski jača, te da je odbacila Ameriku nazad.Niko od organizatora Majdana, veruje Bilbija, nije računao da će doći do otcepljenja Donbasa i Krima. Kada je izbio rat u Donbasu, ukrajinske „kaznene snage“ su se pokazale nesposobnim da se nose sa, kako Bilbija kaže, „embrionima“ armija Donjecke i Luganske Narodne Republike, koji su bili znatno malobrojniji i slabije naoružani nego što je to slučaj danas.Neminovno povlačenjeAmerika, odnosno Bajdenova administracija, mora da nastavi da ide smerom kojim je pošla, kaže Bilbija, i dodaje da podržavanje Ukrajine mora ići do američkih predsedničkih izbora, „barem da se ne kaže da je Ukrajina pala na kolena i pretrpela poraz“ dok se ne zatvore biračka mesta. Izvesno je, kaže on, da će Amerika „pumpati“ Ukrajinu oružjem i novcem, kako Bajden ili onaj iz Demokratske partije koji ga bude nasledio kao kandidat za predsednika SAD ne bi otišao na izbore sa formalnim porazom. Bilbija čak govori i to da uopšte nije isključeno da SAD „otkači“ Ukrajinu posle pomenutih izbora.Kada je reč o „strateškom povlačenju“ Bilbija pominje glavni američki spoljnopolitički časopis „Forin afers“ koji je, kaže, antitrampovski, odnosno probajdenovski. Razlog pominjanja časopisa je taj što je u njemu, objašnjava Bilbija, objavljen članak koji je po pitanju uređivačke politike presedan, a u kojem se pominje nemogućnost održavanja dosadašnje američke vojne nadmoći u svetu.Ovo bi podrazumevalo, napominje naš sagovornik, skraćivanje američkog vojnog prisustva po celom svetu, čak iako demokrate, liberali, odnosno globalisti zadrže vlast. Čitava situacija sa Ukrajinom, od organizovanja Majdana do današnjeg njenog guranja sve dublje u ambis, verovatno predstavlja pretposlednji, ili možda čak poslednji pokušaj Amerike da zadrži svoju dosadašnju dominaciju nad svetom, zaključuje Bilbija za Sputnjik.Pogledajte i:
amerika
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2024
Milica Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
Milica Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Milica Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
rusija – politika, rusija – vojska i naoružanje, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, ukrajina, amerika, donald tramp, džozef bajden, američki izbori, majdan, obojena revolucija, nuklearni rat
rusija – politika, rusija – vojska i naoružanje, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, ukrajina, amerika, donald tramp, džozef bajden, američki izbori, majdan, obojena revolucija, nuklearni rat
Propao pokušaj da se zabije nož u srce Rusije
Onaj ko je na Zapadu mislio da je antirusija odnosno Ukrajina njihovo neodoljivo geostrateško oružje koje će se zabiti u srce Rusije i automatski je baciti na kolena i ekonomski i potom vojno dovesti do svrgavanja Vladimira Putina, potpuno se preračunao.
Od stravičnih scena Majdana do povlačenja iz Avdejevke Ukrajinu je dovela pogrešna procena Amerike da je Rusija ekonomski, vojno i politički slabija nego što zaista jeste. Otvaranje sukoba koji je prerastao u rat bilo je „nasilje nad istorijom koje nije moglo da prođe“ i koje je Zapad koštalo skuplje nego što su očekivali.
Ovako novinar, dugogodišnji dopisnik iz Moskve i urednik portala „Fakti“ Đuro Bilbija zaokružuje američki učinak u Istočnoj Evropi i njen neuspeli pokušaj da „udarcem“ u Majdanu obori Rusiju na kolena.
„Nasilje nad istorijom“ koje Bilbija pominje, kaže, prvenstveno im nije pošlo za rukom jer je zapadna percepcija uveliko kasnila za onim šta se u Rusiji stvarno događalo, poput pogrešne procene koju su svojevemeno takođe napravili sa Kinom. Kao što su Rusiju dugo vremena smatrali „velikom benzinskom pumpom sa nuklearnim naoružanjem“, isto tako su verovali da će, nakon projekta Niksona i Kisindžera, Kina zauvek ostati američki satelit i fabrika za dejstvovanje protiv Sovjetskog Saveza, a ne svetska vele sila.
Greška koju su napravili sa Ruskom Federacijom bila je ta što su verovali da je Putinova Rusija zapravo Jeljcinova Rusija. U Rusiji su se, navodi Bilbija, odigravale vrlo važne stvari i ona je krenula putem svog uspona. Najkasnije do 2004. godine, krenula je da se resuverenizuje, da razvija svoju ekonomiju, radi na naoružavanju...i tek kada je došlo do Majdana, ističe Sputnjikov sagovornik, Zapad je uočio sve svoje iluzije koje su gajili prema Ruskoj Federaciji dvadeset prvog veka.
Amerikanci su tada detonirali geopolitičku bombu za koju su mislili da je njihovo delo i da sami drže ruku na detonatoru, međutim, preračunali su se Rusija je danas jača nego što je bila kada je ušla u Specijalnu vojnu operaciju, vojno i ekonomski, a čak su, posle svih prepreka, njeni prihodi od nafte u prošloj godini bili na istom nivou kao i 2021. godine.
Drugi čovek Rusije, Dmitrij Medvedev, objašnjava Bilbija, rekao je naglas ono čega se svi pribojavaju, odnosno upozorio je da Zapad vodi računa o tome šta će sledeće da uradi, budući da će svaki njihov pokušaj vraćanja Rusije unutar granica u kojima je bila nakon raspada Sovjetskog Saveza načeti globalni rat. On je upozorio da ruske nuklearne trijade već imaju učitane glavne mete koje će prioritetno gađati, od Kijeva, Berlina i Londona, do Vašingtona i drugih ciljeva.
Amerikanci, kaže Đuro Bilbija, ne znaju kako da izađu iz ove situacije. Njihovi vojni eksperti, poput pukovnika Denijela Dejvisa, sami su priznali da je Amerika htela da putem Ukrajine oslabi Rusiju, što je i naglasila kao cilj čitave operacije. Oni otvoreno govore i to da, po njihovom računu, nije bitno da li će Ukrajina dobiti rat ili ne, već je poenta samo oslabiti Rusku Federaciju. Danas, deset godina nakon Majdana, čak i američki stručnjaci priznaju da je postignut kontra efekat i da je Rusija ta koja je vojno i ekonomski jača, te da je odbacila Ameriku nazad.
Amerikanci su shvatili da Rusija već poodavno nije benzinska pumpa sa nuklearkama i to je ključni razlog zašto su krenuli 2014. sa državnim prevratom. Oni su bili motivisan time da ne zakasne, međutim, pokazalo da ipak jesu zakasnili i to je u slučaju Ukrajine proizvelo kontra efekat. Prvo su izgubili Krim i Donbas. Donbas čini otprilike 20 odsto ukrajinskog industrijskog potencijala, a Krim nema potrebe ni objašnjavati koliko je i zašto važan.
Niko od organizatora Majdana, veruje Bilbija, nije računao da će doći do otcepljenja Donbasa i Krima. Kada je izbio rat u Donbasu, ukrajinske „kaznene snage“ su se pokazale nesposobnim da se nose sa, kako Bilbija kaže, „embrionima“ armija Donjecke i Luganske Narodne Republike, koji su bili znatno malobrojniji i slabije naoružani nego što je to slučaj danas.
Amerika, odnosno Bajdenova administracija, mora da nastavi da ide smerom kojim je pošla, kaže Bilbija, i dodaje da podržavanje Ukrajine mora ići do američkih predsedničkih izbora, „barem da se ne kaže da je Ukrajina pala na kolena i pretrpela poraz“ dok se ne zatvore biračka mesta. Izvesno je, kaže on, da će Amerika „pumpati“ Ukrajinu oružjem i novcem, kako Bajden ili onaj iz Demokratske partije koji ga bude nasledio kao kandidat za predsednika SAD ne bi otišao na izbore sa formalnim porazom. Bilbija čak govori i to da uopšte nije isključeno da SAD „otkači“ Ukrajinu posle pomenutih izbora.
Kada je reč o „strateškom povlačenju“ Bilbija pominje glavni američki spoljnopolitički časopis „Forin afers“ koji je, kaže, antitrampovski, odnosno probajdenovski. Razlog pominjanja časopisa je taj što je u njemu, objašnjava Bilbija, objavljen članak koji je po pitanju uređivačke politike presedan, a u kojem se pominje nemogućnost održavanja dosadašnje američke vojne nadmoći u svetu.
Takvi tekstovi se tamo ne pojavljuju, to je list koji se strateški kontroliše i usmerava, a u tom članku se, pored ostalog, kaže da Amerika ne može imati sve što je do sada držala, odnosno sve što poželi, i da u njenom interesu nije to da održava dosadašnji obim sopstvene hegemonije i svog vojnog prisustva u svetu.
Ovo bi podrazumevalo, napominje naš sagovornik, skraćivanje američkog vojnog prisustva po celom svetu, čak iako demokrate, liberali, odnosno globalisti zadrže vlast. Čitava situacija sa Ukrajinom, od organizovanja Majdana do današnjeg njenog guranja sve dublje u ambis, verovatno predstavlja pretposlednji, ili možda čak poslednji pokušaj Amerike da zadrži svoju dosadašnju dominaciju nad svetom, zaključuje Bilbija za Sputnjik.
