https://lat.sputnikportal.rs/20240218/one-su-cuvale-nebo-otadzbine-ko-su-zene-letaci-koje-su-se-borile-za-slobodu-i-svoju-zemlju-dejana-vukovic-1167711755.html
One su čuvale nebo otadžbine: Ko su žene letači koje su se borile za slobodu i svoju zemlju
One su čuvale nebo otadžbine: Ko su žene letači koje su se borile za slobodu i svoju zemlju
Sputnik Srbija
Ko su nebeske heroine sveta i kakvom su hrabrošću zadužile svoju otadžbinu otkriva istoimena monografija u kojoj je priče o hrabrim ženama letačima sabrala... 18.02.2024, Sputnik Srbija
2024-02-18T12:56+0100
2024-02-18T12:56+0100
2024-02-18T12:56+0100
kultura
kultura
kultura – intervjui i analitika
knjiga
piloti
ruska avijacija
rusija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/02/0e/1167664672_0:60:1181:724_1920x0_80_0_0_b0d1bd8cf5f9c5317cb3c08a6d14dbe8.jpg
Ova jedinstvena enciklopedija „Nebeske heroine sveta – od mita do kosmosa“, posvećena ulozi žena u avijaciji, koja od zaborava čuva više od dve hiljade biografija, uvrštena je kao udžbenik u tehničke škole i vazduhoplovne akademije u Ruskoj Federaciji.Radmila Tonković je ceo svoj život posvetila avijaciji - 23 godine je radila u Komandi ratnog vazuhoplovstva i protivvazdušne odbane u Zemunu, 16 godina je službeno na relaciji Moskva – Beograd i ponosna je na zlatnu diplomu koju je dobila kao najbolji student čuvenog moskovskog Državnog univerziteta Lomanosov.Nadežda Petrović – prva avio bolničarkaObišla je svet u potrazi za svim ženama letačima koje su počev od Prvog svetskog rata dale veliki doprinos u borbi za svoju otadžbinu, a glavni motiv za knjigu „Nebeske heroine sveta“, kako kaže za Sputnjik, potekao je iz pitanja gde su žene u našoj avijaciji:„Pronašla sam pet žena koje su bile inženjeri vazduhoplovstva na Mašinskom fakultetu. Uradila sam intervjue sa njima i tako je počela moja monografija. Onda sam krenula da istražujem koja je prva žena letač i dođem do divne istine da je to Danica Tomić, supruga Miodraga Tomića, komadanta Šestog lovačkog avijaciskog puka koji je leteo tokom proboja Solunskog fronta. Onda nađem da je sa njim letela prva avio bolničarka - Nadežda Petrović. Njen suprug je prevezao prvog ranjenog borca sa Solunskog fronta - Štefaneka koji je kasnije postao ministar spoljnih poslova Čehoslovačke, pa odem u Bratislavu da vidim njegov spomenik, a onda nađem njegov avion u Aleksandrovcu Župskom. Mnogo je takvih neverovatnih priča i veza“.Najhrabrije RuskinjeMeđu njenim nebeskim heroinama najistaknutije mesto zauzimaju Ruskinje, za koje Tonković ističe da su bez sumnje najhrabrije žene i pronašla je čak 313 svojetskih žena pilota koje imaju biografije kakve bi poželeo svaki muškarac.Najviše zasluga za formiranje tri ženska avio-puka u Crvenoj armiji imala je Marina Mihajlovna Roskova, koja je bila i prva žena predavač na Vazduhoplovnoj akademiji Žukovski u Moskvi:„Divna Marina Reskova je poreklom iz Herceg Novog. Ona je organizovala bombarderski i dva lovačka puka i branila je svoju otadžbinu noćnim letovima. To su bile žene koje su Nemci nazvali noćne veštice - letele su na malim, tihim avionima, nisko i bombardovale su njihove avione, skladišta sa gorivom, spavaonice. Unosile su paniku, nervozu. Poznajem ih bar 50, a njih je u tri puka učestvovalo 600. U svakom puku po 300 neverovatnih žena i njihove priče su u ovoj knjizi. Imaju danas preko 80 i 90 godina i kažu da bi i sada dale život za svoju otadžbinu“.O njihovoj hrabrosti, napominje Tonković, govori i činjenica da nisu nosile padobrane:„Umesto padobrana, nosile su otrovnu pilulu koju bi popile u slučaju da padnu u zarobljeništvo kako se Nemci ne bi iživljavali nad njima, a imale si između18 i 25 godina“.U istoriju je ostala upisana i Jekaterina Zelenko, kao žena koja je prva izvela samoubilački manevar taran, obrušavajući se direktno na nemačkog lovca pošto je ostala bez municije:„Imala je samo 20 godina, bila je lepa, pametna, školovana. Obišla sam njenu kuću i mesto gde je poginula zajedno sa Nemcem u čiji avion je udarila kada je ostala bez municije. Onaj koji napada udara u rep da bi uništio avion, ali ako udare elisa u elisu, ginu oba pilota. Piloti su vrlo ponosni i gordi i ostalo je svedočanstvo da je, kada je Lidija Litvjak oborila nemačkog pilota, on bio toliko besan kada je skinula šlem, a 'rasula se divna plava kosa osamnaestogodišnje Ruskinje'. Inače Rusi su izvršili 402 tarana, a Zelenko je prva žena u svetu koja je svesno na taj način otišla u smrt“.Na zapadu žene počinju da lete znatno kasnijeZanimljivo je, napominje Tonković, da su prve žene u Rusiji pilotirale već 1910. godine, dok su u nekim, nazovimo ih, „naprednim zapadnim zemljama“ to pravo dobile mnogo kasnije, pa tako Vojna avijacija SAD je tek 1993. godine otvorila vrata ženama letačima, a Danska je prvog vojnog ženu pilota dobila tek 2006:„U Belgiji, zemlji gde su žene 'izvojevale sva svoja prava', prva žena pilot stupila je u vojno vazduhoplovstvo tek 2006. U 'zaostaloj' Turskoj, Kemal-paša Ataturk je još 1932. (u Rusiji) školovao žene pilote. Kod nas 1984. diplomirala je prva klasa žena u Ratnom vazduhoplovstvu, dok se u Italiji ili Španiji žene piloti oduševe kada ih neko samo potraži po adresaru vazduhoplovnih klubova“.Monografija „Nebeske heroine sveta“ sadrži zanimljive priče iz celog sveta pa nam tako Tonković otkriva da je od Latinoamerikanki prva u vazduhu bila Aida de Akosta Santos Du Amona, Kubanka lekarka koja je 1903. letela nad Parizom u dirižablu, da je legendarni Če Gevara učio da leti od svoje majke u Rozariju, u Argentini, da bi kasnije postao lični pilot Fidelu Kastru, ali i da je Merilin Monro pre nego što je postala glumica radila na izradi bespilotnih letelica u „Norton Grumanu“, u čijoj avionskoj kompaniji je počela i izraelska pop diva Ištar .
https://lat.sputnikportal.rs/20200627/prvi-put-u-istoriji-savremene-rusije---cetiri-devojke-pilotirace-borbenim-avionima-1122885215.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Dejana Vuković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
Dejana Vuković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Dejana Vuković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
kultura, kultura – intervjui i analitika, knjiga, piloti, ruska avijacija, rusija
kultura, kultura – intervjui i analitika, knjiga, piloti, ruska avijacija, rusija
One su čuvale nebo otadžbine: Ko su žene letači koje su se borile za slobodu i svoju zemlju
Ko su nebeske heroine sveta i kakvom su hrabrošću zadužile svoju otadžbinu otkriva istoimena monografija u kojoj je priče o hrabrim ženama letačima sabrala profesor Radmila Tonković.
Ova jedinstvena enciklopedija „Nebeske heroine sveta – od mita do kosmosa“, posvećena ulozi žena u avijaciji, koja od zaborava čuva više od dve hiljade biografija, uvrštena je kao udžbenik u tehničke škole i vazduhoplovne akademije u Ruskoj Federaciji.
Radmila Tonković je ceo svoj život posvetila avijaciji - 23 godine je radila u Komandi ratnog vazuhoplovstva i protivvazdušne odbane u Zemunu, 16 godina je službeno na relaciji Moskva – Beograd i ponosna je na zlatnu diplomu koju je dobila kao najbolji student čuvenog moskovskog Državnog univerziteta Lomanosov.
Nadežda Petrović – prva avio bolničarka
Obišla je svet u potrazi za svim ženama letačima koje su počev od Prvog svetskog rata dale veliki doprinos u borbi za svoju otadžbinu, a glavni motiv za knjigu „Nebeske heroine sveta“, kako kaže za Sputnjik, potekao je iz pitanja gde su žene u našoj avijaciji:
„Pronašla sam pet žena koje su bile inženjeri vazduhoplovstva na Mašinskom fakultetu. Uradila sam intervjue sa njima i tako je počela moja monografija. Onda sam krenula da istražujem koja je prva žena letač i dođem do divne istine da je to Danica Tomić, supruga Miodraga Tomića, komadanta Šestog lovačkog avijaciskog puka koji je leteo tokom proboja Solunskog fronta. Onda nađem da je sa njim letela prva avio bolničarka - Nadežda Petrović. Njen suprug je prevezao prvog ranjenog borca sa Solunskog fronta - Štefaneka koji je kasnije postao ministar spoljnih poslova Čehoslovačke, pa odem u Bratislavu da vidim njegov spomenik, a onda nađem njegov avion u Aleksandrovcu Župskom. Mnogo je takvih neverovatnih priča i veza“.
Među njenim nebeskim heroinama najistaknutije mesto zauzimaju Ruskinje, za koje Tonković ističe da su bez sumnje najhrabrije žene i pronašla je čak 313 svojetskih žena pilota koje imaju biografije kakve bi poželeo svaki muškarac.
„Prva Ruskinja pilot bila je Lidija Zverjeva na aerodromu Gatčina kod Sankt Peterburga, najstarijem aerodromu u Rusiji 1911. Njen otac general Zverjev je bio borac u Balkanskim ratovima. Uz nju pronađem i Galančikovu koja je takođe branila Srbiju u Prvom svetskom ratu i tek onda odlazi na front, u Rusiju. Zanimljivo je da je za taj aerodrom vezan Rahmanjinov koji je prvih svojih 5.000 dolara dao svom zemljaku Igoru Sikorskom da nastavi u Americi da izgrađuje helikoptere 'Sikorski'. Ta dva Rusa - jedan avijatičar, drugi kompozitor - zaslužni su za današnje helikoptere 'Sikorski' koji se smatraju brojem jedan u celom svetu“.
Najviše zasluga za formiranje tri ženska avio-puka u Crvenoj armiji imala je Marina Mihajlovna Roskova, koja je bila i prva žena predavač na Vazduhoplovnoj akademiji Žukovski u Moskvi:
„Divna Marina Reskova je poreklom iz Herceg Novog. Ona je organizovala bombarderski i dva lovačka puka i branila je svoju otadžbinu noćnim letovima. To su bile žene koje su Nemci nazvali noćne veštice - letele su na malim, tihim avionima, nisko i bombardovale su njihove avione, skladišta sa gorivom, spavaonice. Unosile su paniku, nervozu. Poznajem ih bar 50, a njih je u tri puka učestvovalo 600. U svakom puku po 300 neverovatnih žena i njihove priče su u ovoj knjizi. Imaju danas preko 80 i 90 godina i kažu da bi i sada dale život za svoju otadžbinu“.
O njihovoj hrabrosti, napominje Tonković, govori i činjenica da nisu nosile padobrane:
„Umesto padobrana, nosile su otrovnu pilulu koju bi popile u slučaju da padnu u zarobljeništvo kako se Nemci ne bi iživljavali nad njima, a imale si između18 i 25 godina“.
U istoriju je ostala upisana i Jekaterina Zelenko, kao žena koja je prva izvela samoubilački manevar taran, obrušavajući se direktno na nemačkog lovca pošto je ostala bez municije:
„Imala je samo 20 godina, bila je lepa, pametna, školovana. Obišla sam njenu kuću i mesto gde je poginula zajedno sa Nemcem u čiji avion je udarila kada je ostala bez municije. Onaj koji napada udara u rep da bi uništio avion, ali ako udare elisa u elisu, ginu oba pilota. Piloti su vrlo ponosni i gordi i ostalo je svedočanstvo da je, kada je Lidija Litvjak oborila nemačkog pilota, on bio toliko besan kada je skinula šlem, a 'rasula se divna plava kosa osamnaestogodišnje Ruskinje'. Inače Rusi su izvršili 402 tarana, a Zelenko je prva žena u svetu koja je svesno na taj način otišla u smrt“.
Na zapadu žene počinju da lete znatno kasnije
Zanimljivo je, napominje Tonković, da su prve žene u Rusiji pilotirale već 1910. godine, dok su u nekim, nazovimo ih, „naprednim zapadnim zemljama“ to pravo dobile mnogo kasnije, pa tako Vojna avijacija SAD je tek 1993. godine otvorila vrata ženama letačima, a Danska je prvog vojnog ženu pilota dobila tek 2006:
„U Belgiji, zemlji gde su žene 'izvojevale sva svoja prava', prva žena pilot stupila je u vojno vazduhoplovstvo tek 2006. U 'zaostaloj' Turskoj, Kemal-paša Ataturk je još 1932. (u Rusiji) školovao žene pilote. Kod nas 1984. diplomirala je prva klasa žena u Ratnom vazduhoplovstvu, dok se u Italiji ili Španiji žene piloti oduševe kada ih neko samo potraži po adresaru vazduhoplovnih klubova“.
Monografija „Nebeske heroine sveta“ sadrži zanimljive priče iz celog sveta pa nam tako Tonković otkriva da je od Latinoamerikanki prva u vazduhu bila Aida de Akosta Santos Du Amona, Kubanka lekarka koja je 1903. letela nad Parizom u dirižablu, da je legendarni Če Gevara učio da leti od svoje majke u Rozariju, u Argentini, da bi kasnije postao lični pilot Fidelu Kastru, ali i da je Merilin Monro pre nego što je postala glumica radila na izradi bespilotnih letelica u „Norton Grumanu“, u čijoj avionskoj kompaniji je počela i izraelska pop diva Ištar .
