Kad ratuju "izuzetni" (Amerikanci), stradaju - nevini
CC0 / Pixabay /
Pratite nas
Kada „izuzetni“, odnosno Amerikanci, ratuju, izgleda strahotno, sa velikim brojem žrtava. I to nevinih žrtava. Malih, običnih ljudi, koji ni za šta nisu krivi, a koji su ubijeni kao „kolateralna šteta“ ili su prinuđeni da kao izbeglice napuste svoje domove, kaže novinar Zejnel Zejneli, autor knjige „Amerika – ratovi izuzetnih“.
Od osnivanja do današnjih dana SAD su vodile više od 200 ratova na svim kontinentima, izazivajući velika stradanja nedužnih ljudi. Organizovala je i sprovodila pučeve i prevrate njima nepodobnih predsednika i šefova država i vlada.
Sve ratove vodila je pod lažnim izgovorima da „uvede red“, najčešće pod izgovorom navodne zaštite ljudskih prava i sloboda ili zbog navodnog posedovanja oružja za masovno uništenje, pri tom se ne osvrćući na milionske nevine žrtve koje su „ratovi izuzetnih“ iza sebe ostavili, objašnjava Zejneli, nekadašnji dopisnik dnevnog lista „Politika“ iz Prištine.
Kosovo – uvod u ratove izuzetnih
Knjiga počinje bombardovanjem Jugoslavije 1999, a zatim se ređaju priče i iz mnogih drugih zemalja koje su delile srpsku sudbinu. Opisuju se ratovi i stradanja u Iraku, Libiji, Siriji, Avganistanu, o kojima govore ljudi iz tih država, koji su osetili posledice ratova.
To što knjiga počinje opisom sudbina običnih ljudi, žrtava američkog bombardovanja Srbije i njihovim izgonom sa Kosova i Metohije je, prema Zejnelijevim rečima, logično jer agresija NATO-a na našu zemlju predstavlja uvod za sve ostale „ratove izuzetnih“ u 21. veku.
I tada su rat otpočeli pod izgovorom zaštite ljudskih prava.
„Oni su rušili Jugoslaviju, ubijali civile i ostvarili su cilj koji su imali. Cilj je bio da se stacioniraju na teritoriji Kosova i Metohije. I to su i učinili. Imaju bazu Bondstil“, priča Zejneli.
Jedina prihvatljiva istina je američka istina
Iako važe za najveće protivnike nacionalizama, svest o američkoj izuzetnosti, iz koje proizilazi pravo da vode ratove protiv drugih država u ime „viših ciljeva“ govori da nema nacije na svetu koja je više nacionalistička od SAD, navodi naš sagovornik.
Tokom 19. veka, Amerikanci su, da bi opravdali ekspanziju unutar svoje države koristili termin „Manifest destini“, slogan koji je izražavao ideju da je SAD predodređeno da se proširi od Atlantika do Pacifika, pa i dalje. To dalje manifestuje se početkom 21. veka u svesti o izuzetnosti američke politike i izuzetnosti ratova koji se vode.
Od mišljenja u koje su ubeđeni, Amerikanci ne odustaju, navodi Zejneli i to pokazuje na sopstvenom primeru, kada je bio u Vašingtonu i razgovarao sa jednim članom Kongresa.
„Čim smo počeli razgovor, on je rekao da će prvo on postavljati pitanja meni, a da posle pitanja postavljam ja njemu. Odmah je pitao zašto je jugoslovenska vojska napala Kosovo. Međutim, ja sam, umesto odgovora postavio pitanje šta bi SAD uradile kada bi se Kalifornija otcepila. Odgovorio je da bi SAD odmah intervenisala. Ja sam mu rekao da je moja zemlja takođe intervenisala da spasi svoju teritoriju. On je ustao i rekao da nema više pitanja i da je razgovor završen. Obukao je sako, izašao i ostavio me je samog u kabinetu. Jako su lični, ne vole da im se neko suprotstavi“, priča Zejneli.
Na ovom primeru Zejneli, kako kaže, želi da pokaže da je za Amerikance jedina prihvatljiva istina američka istina. U tome se i sastoji američka „izuzetnost“ – ono što oni kažu mora se slušati.
Zato ne postoji ni svest o greškama, kao što je na primer bio slučaj kada su dronovima ubili čitavu jednu porodicu u Libiji, smatrajući da se radi o teroristima, o čemu Zejneli i piše u knjizi. Takvih slučajeva patnje malih ljudi ima bezbroj.
Kako „izuzetni“ ratuju
„Izuzetni“ ratuju na dva načina – ili direktno učestvuju bombardujući sa velike udaljenosti, ili neko drugi ratuje u njihovo ime. Na primer, naoružaju teroriste, kao što su to činili u Avganistanu tokom osamdesetih godina prošlog veka. Kada im teroristi više ne odgovaraju, oni zarate i protiv njih. U najnovije vreme, primer takve vrste „ratova izuzetnih“ je Ukrajina.
„Oni vode rat protiv Rusije, a Ukrajinci ginu. Rusija štiti svoje građane i ni u čemu nije pogrešila što je pokrenula specijalnu vojnu operaciju“, ističe Zejneli.
Ono što Amerikance užasava, jeste da ne žele da ginu, zato i upošljavaju druge ili ratuju sa distance, dodaje on.
U knjizi, Zejneli se osvrće i na sudbinu onih Amerikanaca koji su učestvovali u „ratovima izuzetnih“ – kada se vrate kućama, američki veterani postaju najniži društveni sloj. Vrlo često ratni vojni invalidi nemaju sredstava za život i prinuđeni su da prose kako bi se prehranili. To je vidljivo i u Vašingtonu, gde ispred skoro svake prodavnice ljudi koji se predstavljaju kao veterani prose, priča naš sagovornik.
To se u knjizi vidi po priči ratnog veterana iz Vijetnamskog rata, koji je o Vijetnamskom ratu napisao knjigu, ali nije uspeo da je izda jer je u međuvremenu preminuo.
„Oni kasnije zaborave na veterane. Neko se možda i snađe, ali ja vam pričam ono što sam video u njihovim institucijama, na ulici u podzemnoj železnici… Pokušavao sam da im objasnim da je kod nas drugačije, da se retko ko ostavlja na ulici. Ali, oni o tome uopšte ne vode računa. Zato i žele da ratove za njih vodi neko drugi“, kaže Zejneli.
Međutim, „ratovi izuzetnih“ su uglavnom neuspešni – šta su Amerikanci uradili u Iraku ili Avganistanu, odakle su neslavno otišli, pita se naš sagovornik. Sirija je još dobro i prošla, zahvaljujući Rusiji, dodaje on.
Sve u svemu, SAD ne mogu da zadrže položaj u kome su uživale početkom veka. Zato će voditi sve manje „ratova izuzetnih“, jer više neće imati podršku drugih država, osim Velike Britanije, tradicionalnog američkog saveznika, zaključuje Zejneli.
Pogledajte i:
