https://lat.sputnikportal.rs/20240217/tata-kupi-mi-karticu-kako-se-deca-sve-vise-uvlace-u-dzunglu-potrosackog-drustva-1167768044.html
,,Tata, kupi mi karticu": Kako se deca sve više uvlače u džunglu potrošačkog društva
,,Tata, kupi mi karticu": Kako se deca sve više uvlače u džunglu potrošačkog društva
Sputnik Srbija
U vremenu kada se deci dopušta maltene sve, od „zavođenja reda“ u učionicama, biranja pola i roda do prijave roditelja za uznemiravanje i kada se lišavaju svake... 17.02.2024, Sputnik Srbija
2024-02-17T17:30+0100
2024-02-17T17:30+0100
2024-02-17T17:30+0100
društvo
srbija – društvo
analize i mišljenja
deca
kreditne kartice
banke
potrošači
kupovina
keš
šoping
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112161/59/1121615959_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_8891ac22b10acfb6f6f42bd02183b54b.jpg
Pod parolom finansijske pismenosti i razvijanje svesti o novcu, sve se češće potura priča o davanju deci kreditnih kartica sa novcem njihovih roditelja. Savetnik za roditelje i dugogodišnja urednica portala „Detinjarije“ Jovana Papan objašnjava da je čitava teza naopako postavljena i da ovakav potez nikako ne pogoduje deci, ali ni roditeljima.Ona govori da deca pokazuju prirodnu radoznalost u vezi mnogih stvari, pa i u vezi sa novcem i da im svakako treba izaći u susret i odgovoriti na sva pitanja. Deca, kaže Papan, imaju razne želje i zahteve, pa samim tim ukoliko bolje razumeju vrednost novca i finansijske mogućnosti porodice, koliko njihovi roditelji zarađuju, kakvi su im troškovi... njihove želje i prohtevi će biti manje iracionalni. U ovom smislu ne treba kriti od dece stvari vezane za novac, niti je dobro štititi ih od istine, kao što se u današnje vreme često čini, dodaje Sputnjikova sagovornica.Manipulisanje roditeljskim strahovimaGreška nastaje kada se kroz marketing i popularnu kulturu određene finansijske usluge, poput platnih kartica za decu, prodaju kao „finansijsko opismenjavanje“. To, kaže Papan, nema nikakve veze sa razvijanjem svesti o novcu, već, između ostalog, sa manipulisanjem roditeljskim strahovima da se dete neće dobro snaći u savremenom svetu, ukoliko se ne požuri sa njegovim uvođenjem u pojedine sfere sveta „za odrasle“.Na ovaj način, smatra ona, deca se suštinski i ne uvode u svet novca, budući da to podrazumeva razvijanje veština savesnog i racionalnog upravljanja novcem, samokontrole, štednje, planiranja...Lišeni odgovornostiPouka koju bi deca izvukla iz čitavog iskustva sa platnim karticama čisto je hedonistička i govori deci da treba uživati u trošenju, dok neko drugi treba da brine o zarađivanju. Deca, nastavlja Papan, i ne treba da budu opterećena time kako će zaraditi novac, ali ne mogu živeti ni u nekakvom svetu bajki „u kojima novac pada sa neba“. Samo postojanje platne kartice, kaže ona, šalje poruku da dete treba da troši dosta novca.Sam limit koji postoji na platnim karticama na izvestan način normalizuje da se svakodnevno troše hiljade dinara i većina roditelja ne može ni da sanja o tome, govori Jovana Papan i dodaje da se ovim dobio još jedan način na koji će se mnogi roditelji osećati nedovoljno adekvatnim pri vaspitavanju svoje dece.Zasigurno postoji određena klasa roditelja koja će „oberučke prihvatiti“ ovaj trend i dočekati platnu karticu za decu kao statusni simbol, ali isto tako će svi ostali roditelji čuti od svoje dece pitanje „a zašto ja nemam kreditnu karticu“, objašnjava urednica „Detinjarija“ i autor knjige za roditelje „Politika za decu: Sve što niste ni znali da želite da znate o roditeljstvu danas“.Sazrevanje i pritisak vršnjakaUčenje o pravoj finansijskoj odgovornosti ide ruku pod ruku sa učenjem i o svim drugim odgovornostima. Naravno da nije loše dati detetu više kontrole nad novcem i potrošnjom, kaže Jovana Papan, ali uz jasno postavljena pravila i ograničenja. Ukoliko dete ima džeparac koji prebrzo potroši, trebalo bi da oseti posledice i kroz to će naučiti da razumno trošli, kaže ona i dodaje da postoje različiti načini da svoje dete naučite finansijskoj odgovornosti, bez „padanja“ na ovaj trend koji uvlači i decu i roditelje u kandže potrošačke groznice.Još jedan veliki problem, smatra Jovana Papan, biće i to što će mnoga deca čiji roditelji nemaju para takođe imati platne kartice, budući da će biti pod pritiskom da se ne izdvajaju od svojih vršnjaka. Strah da će njihova deca biti izopštena i nipodaštavana jer nemaju novca, nateraće jedan deo roditelja da svojoj deci nabave kartice, iako to prevazilazi njihove mogućnosti.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2024
Milica Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
Milica Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Milica Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
srbija – društvo, analize i mišljenja, deca, kreditne kartice, banke, potrošači, kupovina, keš, šoping, kapitalizam
srbija – društvo, analize i mišljenja, deca, kreditne kartice, banke, potrošači, kupovina, keš, šoping, kapitalizam
,,Tata, kupi mi karticu": Kako se deca sve više uvlače u džunglu potrošačkog društva
U vremenu kada se deci dopušta maltene sve, od „zavođenja reda“ u učionicama, biranja pola i roda do prijave roditelja za uznemiravanje i kada se lišavaju svake vrste odgovornosti za učinjeno, nova moda davanja kreditnih kartica mlađim i starijim maloletnicima imala bi više štete nego bilo kakve koristi.
Pod parolom finansijske pismenosti i razvijanje svesti o novcu, sve se češće potura priča o davanju deci kreditnih kartica sa novcem njihovih roditelja. Savetnik za roditelje i dugogodišnja urednica portala „Detinjarije“ Jovana Papan objašnjava da je čitava teza naopako postavljena i da ovakav potez nikako ne pogoduje deci, ali ni roditeljima.
Ona govori da deca pokazuju prirodnu radoznalost u vezi mnogih stvari, pa i u vezi sa novcem i da im svakako treba izaći u susret i odgovoriti na sva pitanja. Deca, kaže Papan, imaju razne želje i zahteve, pa samim tim ukoliko bolje razumeju vrednost novca i finansijske mogućnosti porodice, koliko njihovi roditelji zarađuju, kakvi su im troškovi... njihove želje i prohtevi će biti manje iracionalni. U ovom smislu ne treba kriti od dece stvari vezane za novac, niti je dobro štititi ih od istine, kao što se u današnje vreme često čini, dodaje Sputnjikova sagovornica.
Manipulisanje roditeljskim strahovima
Greška nastaje kada se kroz marketing i popularnu kulturu određene finansijske usluge, poput platnih kartica za decu, prodaju kao „finansijsko opismenjavanje“. To, kaže Papan, nema nikakve veze sa razvijanjem svesti o novcu, već, između ostalog, sa manipulisanjem roditeljskim strahovima da se dete neće dobro snaći u savremenom svetu, ukoliko se ne požuri sa njegovim uvođenjem u pojedine sfere sveta „za odrasle“.
Na ovaj način, smatra ona, deca se suštinski i ne uvode u svet novca, budući da to podrazumeva razvijanje veština savesnog i racionalnog upravljanja novcem, samokontrole, štednje, planiranja...
Ovime se naprosto stimuliše potrošnja tako što se maksimalno olakšava trošenje i novac za decu čini još apstraktnijim, budući da ne prolazi kroz ruke. Takođe, platna kartica za decu može imati i neki svoj šarm „igračke“. Ona pretvara plaćanje u „kul“ ritual, opet stimulišući potrošnju, izjavila je Jovana Papan za Sputnjik.
Pouka koju bi deca izvukla iz čitavog iskustva sa platnim karticama čisto je hedonistička i govori deci da treba uživati u trošenju, dok neko drugi treba da brine o zarađivanju. Deca, nastavlja Papan, i ne treba da budu opterećena time kako će zaraditi novac, ali ne mogu živeti ni u nekakvom svetu bajki „u kojima novac pada sa neba“. Samo postojanje platne kartice, kaže ona, šalje poruku da dete treba da troši dosta novca.
Šta će kartica nekom ko troši možda 100 dinara dnevno? Prosečno dete od 11 godina nema baš neke realne potrebe da svaki dan troši novac. Ponekad kupi užinu a ponekad je ponese od kuće, a svesku, lenjir, blok za crtanje kupuje samo s vremena na vreme, dok vi roditeljima prodajete priču o kartici sa dnevnim limitom od 3000 dinara!
Sam limit koji postoji na platnim karticama na izvestan način normalizuje da se svakodnevno troše hiljade dinara i većina roditelja ne može ni da sanja o tome, govori Jovana Papan i dodaje da se ovim dobio još jedan način na koji će se mnogi roditelji osećati nedovoljno adekvatnim pri vaspitavanju svoje dece.
Zasigurno postoji određena klasa roditelja koja će „oberučke prihvatiti“ ovaj trend i dočekati platnu karticu za decu kao statusni simbol, ali isto tako će svi ostali roditelji čuti od svoje dece pitanje „a zašto ja nemam kreditnu karticu“, objašnjava urednica „Detinjarija“ i autor knjige za roditelje „Politika za decu: Sve što niste ni znali da želite da znate o roditeljstvu danas“.
Sazrevanje i pritisak vršnjaka
Učenje o pravoj finansijskoj odgovornosti ide ruku pod ruku sa učenjem i o svim drugim odgovornostima. Naravno da nije loše dati detetu više kontrole nad novcem i potrošnjom, kaže Jovana Papan, ali uz jasno postavljena pravila i ograničenja. Ukoliko dete ima džeparac koji prebrzo potroši, trebalo bi da oseti posledice i kroz to će naučiti da razumno trošli, kaže ona i dodaje da postoje različiti načini da svoje dete naučite finansijskoj odgovornosti, bez „padanja“ na ovaj trend koji uvlači i decu i roditelje u kandže potrošačke groznice.
Možete zajednički štedeti za nešto vredno i uključiti dete u planiranje troškova. Neka ono vodi „blagajnu“ i računa koliko vam još novca fali do cilja, a zajedno donosite odluke poput toga da li ćete danas kupiti sladoled, ili umesto toga te pare dodati ušteđevini i tako biti korak bliže kupovini željene stvari.
Još jedan veliki problem, smatra Jovana Papan, biće i to što će mnoga deca čiji roditelji nemaju para takođe imati platne kartice, budući da će biti pod pritiskom da se ne izdvajaju od svojih vršnjaka. Strah da će njihova deca biti izopštena i nipodaštavana jer nemaju novca, nateraće jedan deo roditelja da svojoj deci nabave kartice, iako to prevazilazi njihove mogućnosti.
Na žalost, društveni sistem vrednosti je takav da ni deca ni roditelji nemaju za bog zna šta drugo da se uhvate osim novca kao merila vrednosti, zaključuje Jovana Papan za Sputnjik.
