https://lat.sputnikportal.rs/20240217/svedocanstvo-finskog-novinara-evromajdan-je-bio-tipicna-obojena-revolucija-i-operacija-cia-1167801508.html
Svedočanstvo finskog novinara: Evromajdan je bio tipična obojena revolucija i operacija CIA
Svedočanstvo finskog novinara: Evromajdan je bio tipična obojena revolucija i operacija CIA
Sputnik Srbija
Evromajdan je bio vrlo tipična obojena revolucija, operacija CIA. Postojale su organizacije koje je finansirao Soroš, američka ambasada, američka pomoć je bila... 17.02.2024, Sputnik Srbija
2024-02-17T19:45+0100
2024-02-17T19:45+0100
2024-04-29T16:05+0200
rusija
rusija
rusija – politika
evromajdan
petro porošenko
donbas
donjeck
lugansk
ukrajina
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/02/16/1124689513_0:93:3071:1820_1920x0_80_0_0_9c846338e71361d121b8862bbd6dd78e.jpg
Bili ste u Kijevu u aprilu 2014. godine, tokom trećeg Majdana. Zašto ste otišli tamo?Pre svega, Majdan je bio jako iskrivljena slika. Na Zapadu je o tome postojala nelogična predstava. U to vreme sam bio urednik finskih vesti. Imao sam sajt vesti, koji je i tada bio prilično poznat. A pratio sam situaciju od krize u Ukrajini, koja je bila ishod i nastavak na geopolitičkom planu dešavanja u Sredozemnom moru. A kada je situacija počela da se zahuktava u Ukrajini, bilo je vrlo jasno da je sve zbog Sevastopolja. Sve je bilo u tome da se Rusija zaglavi u blatu u sopstvenom dvorištu. Ceo Evromajdan, i kako je nastao, a onda se transformisao u državni udar Desnog sektora, koji se zapravo dogodio u februaru.Ali, onda je došlo do situacije da Majdan nije prestao posle puča, već se nastavio. A zapadni mejnstrim mediji su samo, znate, sve ućutkali nakon što je predsednik Janukovič zbačen sa vlasti i počeo neustavni puč. Ali bilo je hiljade i hiljade ljudi koji su se pobunili na Majdanu. A na ova pitanja nije bilo odgovora. I jedini način je bio da se malo razume šta se dešava, jer sam shvatio da je Evromajdan bio vrlo tipična obojena revolucija, operacija CIA. Postojale su organizacije koje je finansirao Soroš, američka ambasada, američka pomoć je bila jako uključena. A onda u decembru, kada se to pretvorilo u državni i nasilni udar, sve je bilo veoma pomešano sa onim što se dogodilo u Siriji 2011. Video sam mnogo paralela između ukrajinskih događaja ili događaja u Kijevu sa onim što se ranije dogodilo u Siriji.Ali, nije bilo priče o ovom trećem Majdanu. Znate, imali smo prvi, pa je bio drugi. A šta se dešava na Majdanu u martu? Zato sam otišao, imao sam mogućnost da tamo otputujem. Išao sam sa finskim advokatom koji je takođe studirao geopolitiku i bio je moj prijatelj. Otišli smo da bolje vidimo šta se zaista dešava na Majdanu. Proveo sam tamo mnogo dana, posmatrajući situaciju, a ono što sam saznao je jedna potpuno prećutana situacija. I dalje, do dan danas ljudi zaista ne razumeju, ni u Rusiji, ni na Zapadu. Postoje ukrajinske patriote koje su okrenuli leđa puču i pokušali da isprave stvari. Ali, nažalost, treći Majdan nije uspeo i nije dobio podršku, geopolitika je krenula dalje i počeo je rat u Donbasu.Pomenuli ste da ste tokom svog boravka u Kijevu bili angažovani na pisanju izveštaja i sastajali se sa političkim i vojnim liderima. Kakvi su bili vaši opšti utisci? Da li su ti ljudi bili otvoreni i iskreni prema vama?Pejzaž je bio potpuno isti kao u decembru i januaru, sve do februara, zidovi su bili tu, sve je bilo netaknuto. Ceo Majdan je bio {tamo}. Ali priroda Majdana se radikalno promenila. I to je za mene bio šok jer to nisam očekivao. Nisam znao šta se dešava, zašto održavaju Majdan, zašto borbe nisu prestale. Promenjena je vlast, zašto se i dalje bune? I ovo pitanje je trebalo da se odgonetne i ja sam ga shvatio. Imao sam priliku da upoznam vođu, političkog vođu Majdana i vojnog vođu Majdana. Imali smo fantastičnu diskusiju nekoliko sati u restoranskoj prostoriji tamo na Majdanu i dali su meni i mom partneru, finskom advokatu, mogućnost da pitamo šta god želimo. Bili su potpuno otvoreni prema nama. Tako da smo imali mnogo pitanja da postavimo, a ovi ljudi su bili značajni.Bili su tamo skoro od početka, ali su bili protiv Desnog sektora. I to je cela poenta. Na Majdanu su bila dva kampa – nacionalista i patriota. Patriote koji su bili na Majdanu namamljeni su tamo idejom borbe protiv oligarha, da se Ukrajina zaista osamostali, da ima neutralan stav jer su problemi koji su doveli do pravljenja Majdana bili veliki... Najveći problem u Ukrajini je bila korupcija, a iza korupcije su stajali oligarsi. A većinu oligarha u Ukrajini podržavali su zapadni bankari i korporacije i drugi. A ukrajinske patriote su bile potpuno protiv Porošenka ili drugih poznatih ukrajinskih oligarha koji su tada preuzeli vlast od Janukovičeve vlade, pa kada su shvatili šta se dešava pokrenuli su pobunu unutar pokreta Majdan. I to je otišlo daleko, bili su veoma moćna većina posle Majdana. Zato se o tome nikada nije govorilo u zapadnim medijima. Shvatili su da će u Odesi doći do velike provokacije. Unapred su mi rekli da će doći do rata u Donbasu. Upozorili su me na to. Rekli su da će ovaj pokret Desni sektor biti stvoren kao nacistički bataljoni. I svi ovi lovci na glave su bili među njima, i oni su se borili protiv cele ideje da se ovaj pokret Majdana promeni kao nacionalni, koji je tada postao Ukrajinska nacionalna garda i bataljon Azov, bataljon Donbas. Svi su pokušavali da regrutuju ove patriote i oni su bili apsolutno protiv.Šta ste lično videli što je na vas ostavilo trajan utisak? Možete li se setiti nekih konkretnih detalja?Bio sam svedok situacija kada su momci iz Desnog sektora pokušali da priđu njihovom štabu na Majdanu, a nisu ih pustili unutra. Teško su ih pretukli. Nacionalisti su pokušali da prođu kroz Majdan sa velikim bandama. U rukama su imali baklje. I video sam kako su patriote tukle sve nacionaliste. Pobegli su odatle. Došlo je do teških sukoba između patriota i nacionalista. Dakle, bila je veoma napeta situacija kada sam bio tamo. Takođe je bilo veoma opasno. Tako sam video situaciju svojim očima i ima mogućnost da razgovaram. A ovi momci koje sam sreo, koji su bili vođe trećeg Majdana, nikada ne bi podigli oružje protiv svoje ruske braće. Bili su apsolutno ljuti zbog onoga što se dogodilo i osećali su se izdanim od strane vođa pokreta Majdan. Oni su bili tamo da se bore protiv oligarha.Dokumentovao sam koliko sam mogao, nisu nam dozvolili da ih snimimo. Imali smo zanimljiv razgovor, ali nisu dozvolili da im snime lica. Mislim da su imali neke nadimke. Ali dok smo mi sedeli u kafeteriji bilo je očigledno da razgovaramo sa šefovima jer su oni izdavali sve naredbe. A onda smo sa ovim vođama šetali po Majdanu. Naravno, oni su bili vođe, jer su svi bili pod njihovom komandom, tako da je bilo očigledno da razgovaramo sa pravim ljudima. I stvarno su mi se svideli ovi momci. Bili su to dobri momci i jako mi je žao što ih niko nije podržao.Podržavali su ih obični građani Kijeva koji su im donosili hranu i davali neke donacije. Ali njih je, znate, podržavao jadni ukrajinski narod. Njih nije podržala Rusija. Njih nije podržao ni kijevski režim, ni bilo koji drugi, niti bilo koji oligarsi. Bili su to dobri ljudi koji su se borili protiv ideje koja je nastala pučem na Majdanu.Garantujem vam da je bilo jake podrške za ovaj treći Majdan, oni su bili mnogo jači, mnogo veći pokret nego što je Desni sektor ikada bio. I da su dobili podršku istorija bi se u Evropi pisala sasvim drugačije nego što se piše danas. Ali taj trenutak, nažalost, niko nije iskoristio.Veoma hvaljena zaostavština nemira na Majdanu je takozvana „Nebeska stotina“, termin koji su Ukrajinci usvojili za one koji su poginuli tokom meseci antivladinih protesta 2013-2014. Šta ste čuli o tim ljudima kada ste bili u Kijevu?Bilo je mnogo pitanja. Lidere smo pitali za krvoproliće i oni nisu bili voljni da o tome razgovaraju. Mislim da su Desni sektor i nacionalisti i hunta počeli da ih hvale kao mučenike. Ovi momci koje sam upoznao znali su istinu o tome. A istina je bila da im je pucano u leđa. Poklalo ih je sopstveno rukovodstvo. Naravno, realnost od tada je upravo dokazala činjenice. I lično kada sam izveštavao o ovim masakrima, šta se dešavalo među demonstrantima ili huliganima, jednostavno nisam video logičan odgovor zašto bi tešku silu, Berkut, upotrebili protiv pokreta Majdan. Zato što im je bilo zabranjeno da koriste bilo kakvu silu. Svi su videli kako se na policiju puca. I ne znam kome je razuman taj pogled, ali sam plakao kada sam gledao Berkutovce. Samo nije bilo logike. Zašto bi dozvolili Berkutu da otvori vatru ako su bili sprečeni da iskoriste čak i normalnu policijsku taktiku da pruže otpor. Oni su samo bili tamo, stajali i primali vatru. Tako da nikad nisam verovao da je ovaj masakr uradila policija, jer nije bilo dokaza. Svi dokazi koje smo imali ispitani su skoro odmah kada se to dogodilo. Dakle, mora postojati logika u istini. U istini uvek ima logike. I ovaj masakr je učinjen samo da bi se opravdao oružani udar koji se tada dešavao.Sada znamo mnogo o tome šta se zaista dogodilo pre deset godina. Znamo pouzdano da su ih streljali plaćenici. Znamo čak i ko su bili, njihova imena, njihove činove, njihove organizacije i vođe sa imenima, sa činjenicama. I naravno, znamo da je vlada koja je bila vlada hunte ta koja je postavila Petra Porošenka, podigla ga na vlast. Ali u to vreme bilo je malo teško govoriti o tome. Da. Naterali su me da se zapitam još više nego što sam ranije ispitivao.Savremeni podaci pokazuju da je među tom „Nebeskom stotinom“ bilo ljudi koji nisu imali veze sa snajperistima ili protestima i koji su umrli, na primer, od upale pluća, srčanog udara ili čak od komplikacija povezanih sa alergijom. Šta mislite o samoj ideji da se stvore ovi posebni heroji Majdana?Kada sam izveštavao o balističkim i video podacima, naravno, na tim poznatim slikama ima samo nekoliko slučajeva. Situacija je bila veoma čudna jer su tamo namamili mnogo narkomana i drugih ljudi. Postojala je, znate, besplatna droga za sve unutar Majdana kada je Desni sektor bio unutra i svi su bili plaćeni. Tako da mislim da su ljudi koji su zlostavljani da bi se stvorila iluzija nekakvog javnog otpora bili iz najsiromašnijih društvenih slojeva ukrajinskog naroda, a većina njih je bila iz dalekih sela.Ali zašto bi neko izmislio ove nove heroje za Ukrajinu?To je bilo samo za propagandu. Ono što sam video na Majdanu bilo je u holivudskom stilu, kao film Pobesneli Maks. Bilo je to kao da je holivudska scena postavljena usred glavnog grada. I stvoreno je kao predstava da izgleda kao narodni ustanak. A da bi to uradili, zaista su koristili obične ljude.Ali unutar Majdana, naravno, postojali su ograničeni resursi medicinskih usluga i drugih razumnih akcija. Dakle, zaista, ako je 50 narkomana umrlo tokom dva meseca unutar ovog scenarija, najverovatnije se to dogodilo. Bilo je zimsko vreme i veoma hladno. A nasilje kao nasilje... Koliko se aktivista Majdana tukli do smrti samo da bi oteli novac jedni od drugih ili koliko su koristili nasilje?Kada su ovi patrioti to počeli da shvataju… Koliko su se međusobno ubijali da bi održali disciplinu zbog pravca u kom su bili prinuđeni da se kreće? Ne znam, ali moramo da postavljamo ova pitanja veoma glasno jer je to bio apsolutno nasilan pokret iznutra, a korišćena su sva moguća sredstva da bi se prikazala sjajna slika, inscenirana velika slika zapadnom svetu da se nešto drugačije događa.„Zovemo ih „Nebeska stotina“. Poštujemo ih kao istinske nacionalne heroje. Pozdravljamo njihovo herojstvo“, rekao je Porošenko u obraćanju američkom Kongresu 2014. Da li je ovo nova mitologija posebno stvorena za ukrajinsku državu? Koja je njena svrha i da li se ovi mitovi mogu koristiti za manipulisanje javnim mnjenjem?To je bilo veoma korisno, ovaj mit, u godinama, recimo, od 2014. do 2016, možda samo 2015, zbog ukrajinskih vojnih planova ili planova Pentagona, zapravo ih je napravila Rend korporacija upravo za leto 2014. A onda kada su pokušali drugi put 2015. u zimu, oni {Nebeska stotina} su bili važni u tom trenutku. Ovoj novoj vlasti je bilo potrebno neko mučeništvo da bi našla neku vrstu superiornosti, da su ONI žrtve. Zato što su napadali i ubijali desetine hiljada ukrajinskih Rusa, a da bi opravdali krvoproliće nad ruskim stanovništvom u Donbasu, bilo im je potrebno opravdanje drugom krvlju, njihovom krvlju.Ali, kada su ljudi počeli da shvataju da se ne radi o Majdanu, sve je u geopolitici. A kada su ovi nacistički bataljoni poraženi od branilaca Donbasa, prvo u leto 2014. u Ilovajsku i u Debaljcevu 2015. godine, nakon toga se igra promenila kada su napravljeni sporazumi iz Minska. Sve je dignuto na međunarodni nivo. A posle toga su ostali samo kao mit. I kada su ljudi pitali za istinu, kada je policija Berkut htela da zna istinu i policija koja je bila tu, kada su žrtve i rođaci žrtava želeli da čuju istinu, nova vlast je pokazala da nema apsolutno nikakvu volju da kopa po ovome i da zaista vidi šta se dešava. I naravno, to je izazvalo velike sumnje. Dakle, prvo je to bilo veoma korisno, ali je onda prilično brzo postalo teret za novu ukrajinsku vladu. Nisu hteli da pričaju o tome. Zapad nije hteo da priča o tome.Zašto ste odlučili da se preselite u Lugansk?Prvi put sam došao u Donbas 2015. godine, odmah nakon Debaljceva. Sporazum iz Minska je postignut. Poslao sam prijavu da dođem i odobreno mi je. Bio sam u prvoj grupi, skoro nedelju dana sam proveo u Donjecku 2015. Zaista sam pokušavao da pratim šta se dešava u Donbasu, ali kada sam sam došao ovde video sam punu istinu i apsolutno razumeo težinu informacionog rata koji je vođen protiv ruskog stanovništva u Ukrajini. I bilo me je tako sramota što sam zapadnjak. Hteo sam samo da počnem da pomažem, da sarađujem i da učim jer sam našao nešto što je jednostavno bilo neverovatno.Nije bilo plana. Nije bilo Rend korporacije, ovi ljudi u Donbasu i ovi komandanti, oni su promenili svetsku istoriju jer to nije bilo planirano. Sve je bilo veoma drugačije. To nije bio plan Moskve. To nije bio plan Pentagona. To nije bio plan nigde u Ukrajini. To je planirano u glavama ljudi u Donbasu. A pokret otpora je uspeo da savlada sve izazove i rođene su nove republike.Glavni, najveći problem bio je to što nije postojala zvanična međunarodna mreža vesti. I bilo mi je teško da dobijem informacije od bilo kojih izvora iz Donbasa. Dakle, to je bila prva prepreka. Druga prepreka je bila to što je ovde bilo mnogo zapadnih propagandista koji su pričali mnogo laži o tome šta se zaista događalo. Pa kako onda davati međunarodnim izvorima zvanične informacije iz Donbasa, iz Luganska, Donjecke Narodne Republike i istovremeno podržati novinare i pokušati sprečiti lokalne propagandiste da vode informacioni rat u glavama zapadnih ljudi?Napravio sam plan. Kada sam bio ovde na turneji za novinare, razgovarao sam sa ministrom spoljnih poslova Donjecka i rekao sam da postoji nekoliko pitanja kojima treba da se pozabave i da imam viziju o tome. Onda sam razgovarao u Moskvi kada sam se vraćao kući. Put je organizovao moskovski biznismen, rekao sam mu za ovu ideju i on je podržao. Vratio sam se kući i počeo da planiram Donjecku međunarodnu novinsku agenciju i pres centar. I nastala je, novinska agencija Donaj. Generalni plan je odobrio šef Aleksandar Zaharčenko. A 15. jula 2015. preselio sam se u Donjeck. Radio sam, napravili smo novinsku agenciju, pres centar. Zajedno sa zvaničnicima kreirali smo Informacioni odbrambeni sistem Donbasa. I bio sam zadužen za to sve dok Aleksandar Zaharčenko nije brutalno ubijen 2018. Tada sam izgubio šefa. A kada sam izgubio šefa, izgubio sam i finansiranje. Izgubio sam projekat. Tako da sam izgubio sve. Pošto sam radio u Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici, jednostavno sam voleo Lugansk. Izabrao sam da živim u Lugansku, gde još uvek živim i radim.Koliko je ono čemu ste prisustvovali tokom nemira na Majdanu uticalo na vašu odluku da se nastanite u Donbasu?Mnogo. Osećao sam jedinstvo sa ukrajinskim stanovništvom koje je bilo miroljubivo i poštovalo ustav. Osećao sam zajedništvo sa Berkut policijom. Znao sam da u zemlji ima dobrih ljudi, a da u Ukrajini ima samo žrtava. Ne mrzim Ukrajince. Nije ništa lično. Ali ljudi iz Donbasa su najpametniji ljudi u celoj Evropi. Svojim rukama su zaustavili zapadnu hegemoniju. Za to je potrebna ovakva, posebna populacija, moć rudara, oni momci koji idu kilometar ispod zemlje da se bore sa takvim izazovima iznad zemlje.Kada sam došao ovde, uopšte nije bilo banaka. Nije bilo oligarha, nije bilo finansijskih institucija, samo dve centralne banke, Luganska i Donjecka centralna banka. Ovde nije bilo dugova. To je nova mogućnost za čovečanstvo. Ovdašnji ljudi ponekad ne razumeju čega su oslobođeni. Ali pošto sam ja zapadnjak odrastao u Finskoj i razumem šta je Zapad i geopolitički, znam iz čega su ove slobodne republike rođene. I bio sam veoma zadovoljan kada sam shvatio da je ovaj nivo rukovodstva i civilizacije ovde tako visok.Muškarci su i dalje muškarci. Žene su apsolutno prelepe. I to daje nadu. U Finskoj sam već izgubio nadu. Ovde sam imao mogućnost da se preselim, da radim i pomažem, da učim od naroda Donbasa o pravom patriotskom otporu, koji nije ni protiv koga, ovde nema mržnje prema Ukrajincima. Ukrajinski teatar je radio sve ove godine. Ne vidim nikakvu mržnju u našoj odbrani. Ne napadamo nikoga. Istina i pravda su za narod Donbasa. I naravno, čekali smo i borili se i bili strpljivi da Rusija konačno dođe da nam pomogne. Da nam zaista pomogne. I došla je. Bila je to duga borba, ali pobedili smo.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20231121/sponzorisan-od-strane-zapada-majdan-je-ukrajinu-doveo-do-katastrofe-olivera-ikodinovic-1164041733.html
donbas
donjeck
lugansk
ukrajina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
rusija, rusija – politika, evromajdan, petro porošenko, donbas, donjeck, lugansk, ukrajina
rusija, rusija – politika, evromajdan, petro porošenko, donbas, donjeck, lugansk, ukrajina
Bili ste u Kijevu u aprilu 2014. godine, tokom trećeg Majdana. Zašto ste otišli tamo?
Pre svega, Majdan je bio jako iskrivljena slika. Na Zapadu je o tome postojala nelogična predstava. U to vreme sam bio urednik finskih vesti. Imao sam sajt vesti, koji je i tada bio prilično poznat. A pratio sam situaciju od krize u Ukrajini, koja je bila ishod i nastavak na geopolitičkom planu dešavanja u Sredozemnom moru. A kada je situacija počela da se zahuktava u Ukrajini, bilo je vrlo jasno da je sve zbog Sevastopolja. Sve je bilo u tome da se Rusija zaglavi u blatu u sopstvenom dvorištu. Ceo Evromajdan, i kako je nastao, a onda se transformisao u državni udar Desnog sektora, koji se zapravo dogodio u februaru.
Ali, onda je došlo do situacije da Majdan nije prestao posle puča, već se nastavio. A zapadni mejnstrim mediji su samo, znate, sve ućutkali nakon što je predsednik Janukovič zbačen sa vlasti i počeo neustavni puč. Ali bilo je hiljade i hiljade ljudi koji su se pobunili na Majdanu. A na ova pitanja nije bilo odgovora. I jedini način je bio da se malo razume šta se dešava, jer sam shvatio da je Evromajdan bio vrlo tipična obojena revolucija, operacija CIA. Postojale su organizacije koje je finansirao Soroš, američka ambasada, američka pomoć je bila jako uključena. A onda u decembru, kada se to pretvorilo u državni i nasilni udar, sve je bilo veoma pomešano sa onim što se dogodilo u Siriji 2011. Video sam mnogo paralela između ukrajinskih događaja ili događaja u Kijevu sa onim što se ranije dogodilo u Siriji.
Ali, nije bilo priče o ovom trećem Majdanu. Znate, imali smo prvi, pa je bio drugi. A šta se dešava na Majdanu u martu? Zato sam otišao, imao sam mogućnost da tamo otputujem. Išao sam sa finskim advokatom koji je takođe studirao geopolitiku i bio je moj prijatelj. Otišli smo da bolje vidimo šta se zaista dešava na Majdanu. Proveo sam tamo mnogo dana, posmatrajući situaciju, a ono što sam saznao je jedna potpuno prećutana situacija. I dalje, do dan danas ljudi zaista ne razumeju, ni u Rusiji, ni na Zapadu. Postoje ukrajinske patriote koje su okrenuli leđa puču i pokušali da isprave stvari. Ali, nažalost, treći Majdan nije uspeo i nije dobio podršku, geopolitika je krenula dalje i počeo je rat u Donbasu.
Pomenuli ste da ste tokom svog boravka u Kijevu bili angažovani na pisanju izveštaja i sastajali se sa političkim i vojnim liderima. Kakvi su bili vaši opšti utisci? Da li su ti ljudi bili otvoreni i iskreni prema vama?
Pejzaž je bio potpuno isti kao u decembru i januaru, sve do februara, zidovi su bili tu, sve je bilo netaknuto. Ceo Majdan je bio {tamo}. Ali priroda Majdana se radikalno promenila. I to je za mene bio šok jer to nisam očekivao. Nisam znao šta se dešava, zašto održavaju Majdan, zašto borbe nisu prestale. Promenjena je vlast, zašto se i dalje bune? I ovo pitanje je trebalo da se odgonetne i ja sam ga shvatio. Imao sam priliku da upoznam vođu, političkog vođu Majdana i vojnog vođu Majdana. Imali smo fantastičnu diskusiju nekoliko sati u restoranskoj prostoriji tamo na Majdanu i dali su meni i mom partneru, finskom advokatu, mogućnost da pitamo šta god želimo. Bili su potpuno otvoreni prema nama. Tako da smo imali mnogo pitanja da postavimo, a ovi ljudi su bili značajni.
Bili su tamo skoro od početka, ali su bili protiv Desnog sektora. I to je cela poenta. Na Majdanu su bila dva kampa – nacionalista i patriota. Patriote koji su bili na Majdanu namamljeni su tamo idejom borbe protiv oligarha, da se Ukrajina zaista osamostali, da ima neutralan stav jer su problemi koji su doveli do pravljenja Majdana bili veliki... Najveći problem u Ukrajini je bila korupcija, a iza korupcije su stajali oligarsi. A većinu oligarha u Ukrajini podržavali su zapadni bankari i korporacije i drugi. A ukrajinske patriote su bile potpuno protiv Porošenka ili drugih poznatih ukrajinskih oligarha koji su tada preuzeli vlast od Janukovičeve vlade, pa kada su shvatili šta se dešava pokrenuli su pobunu unutar pokreta Majdan. I to je otišlo daleko, bili su veoma moćna većina posle Majdana. Zato se o tome nikada nije govorilo u zapadnim medijima. Shvatili su da će u Odesi doći do velike provokacije. Unapred su mi rekli da će doći do rata u Donbasu. Upozorili su me na to. Rekli su da će ovaj pokret Desni sektor biti stvoren kao nacistički bataljoni. I svi ovi lovci na glave su bili među njima, i oni su se borili protiv cele ideje da se ovaj pokret Majdana promeni kao nacionalni, koji je tada postao Ukrajinska nacionalna garda i bataljon Azov, bataljon Donbas. Svi su pokušavali da regrutuju ove patriote i oni su bili apsolutno protiv.
Šta ste lično videli što je na vas ostavilo trajan utisak? Možete li se setiti nekih konkretnih detalja?
Bio sam svedok situacija kada su momci iz Desnog sektora pokušali da priđu njihovom štabu na Majdanu, a nisu ih pustili unutra. Teško su ih pretukli. Nacionalisti su pokušali da prođu kroz Majdan sa velikim bandama. U rukama su imali baklje. I video sam kako su patriote tukle sve nacionaliste. Pobegli su odatle. Došlo je do teških sukoba između patriota i nacionalista. Dakle, bila je veoma napeta situacija kada sam bio tamo. Takođe je bilo veoma opasno. Tako sam video situaciju svojim očima i ima mogućnost da razgovaram. A ovi momci koje sam sreo, koji su bili vođe trećeg Majdana, nikada ne bi podigli oružje protiv svoje ruske braće. Bili su apsolutno ljuti zbog onoga što se dogodilo i osećali su se izdanim od strane vođa pokreta Majdan. Oni su bili tamo da se bore protiv oligarha.
Dokumentovao sam koliko sam mogao, nisu nam dozvolili da ih snimimo. Imali smo zanimljiv razgovor, ali nisu dozvolili da im snime lica. Mislim da su imali neke nadimke. Ali dok smo mi sedeli u kafeteriji bilo je očigledno da razgovaramo sa šefovima jer su oni izdavali sve naredbe. A onda smo sa ovim vođama šetali po Majdanu. Naravno, oni su bili vođe, jer su svi bili pod njihovom komandom, tako da je bilo očigledno da razgovaramo sa pravim ljudima. I stvarno su mi se svideli ovi momci. Bili su to dobri momci i jako mi je žao što ih niko nije podržao.
Podržavali su ih obični građani Kijeva koji su im donosili hranu i davali neke donacije. Ali njih je, znate, podržavao jadni ukrajinski narod. Njih nije podržala Rusija. Njih nije podržao ni kijevski režim, ni bilo koji drugi, niti bilo koji oligarsi. Bili su to dobri ljudi koji su se borili protiv ideje koja je nastala pučem na Majdanu.
Garantujem vam da je bilo jake podrške za ovaj treći Majdan, oni su bili mnogo jači, mnogo veći pokret nego što je Desni sektor ikada bio. I da su dobili podršku istorija bi se u Evropi pisala sasvim drugačije nego što se piše danas. Ali taj trenutak, nažalost, niko nije iskoristio.
Veoma hvaljena zaostavština nemira na Majdanu je takozvana „Nebeska stotina“, termin koji su Ukrajinci usvojili za one koji su poginuli tokom meseci antivladinih protesta 2013-2014. Šta ste čuli o tim ljudima kada ste bili u Kijevu?
Bilo je mnogo pitanja. Lidere smo pitali za krvoproliće i oni nisu bili voljni da o tome razgovaraju. Mislim da su Desni sektor i nacionalisti i hunta počeli da ih hvale kao mučenike. Ovi momci koje sam upoznao znali su istinu o tome. A istina je bila da im je pucano u leđa. Poklalo ih je sopstveno rukovodstvo. Naravno, realnost od tada je upravo dokazala činjenice. I lično kada sam izveštavao o ovim masakrima, šta se dešavalo među demonstrantima ili huliganima, jednostavno nisam video logičan odgovor zašto bi tešku silu, Berkut, upotrebili protiv pokreta Majdan. Zato što im je bilo zabranjeno da koriste bilo kakvu silu. Svi su videli kako se na policiju puca. I ne znam kome je razuman taj pogled, ali sam plakao kada sam gledao Berkutovce. Samo nije bilo logike. Zašto bi dozvolili Berkutu da otvori vatru ako su bili sprečeni da iskoriste čak i normalnu policijsku taktiku da pruže otpor. Oni su samo bili tamo, stajali i primali vatru. Tako da nikad nisam verovao da je ovaj masakr uradila policija, jer nije bilo dokaza. Svi dokazi koje smo imali ispitani su skoro odmah kada se to dogodilo. Dakle, mora postojati logika u istini. U istini uvek ima logike. I ovaj masakr je učinjen samo da bi se opravdao oružani udar koji se tada dešavao.
Sada znamo mnogo o tome šta se zaista dogodilo pre deset godina. Znamo pouzdano da su ih streljali plaćenici. Znamo čak i ko su bili, njihova imena, njihove činove, njihove organizacije i vođe sa imenima, sa činjenicama. I naravno, znamo da je vlada koja je bila vlada hunte ta koja je postavila Petra Porošenka, podigla ga na vlast. Ali u to vreme bilo je malo teško govoriti o tome. Da. Naterali su me da se zapitam još više nego što sam ranije ispitivao.
Savremeni podaci pokazuju da je među tom „Nebeskom stotinom“ bilo ljudi koji nisu imali veze sa snajperistima ili protestima i koji su umrli, na primer, od upale pluća, srčanog udara ili čak od komplikacija povezanih sa alergijom. Šta mislite o samoj ideji da se stvore ovi posebni heroji Majdana?
Kada sam izveštavao o balističkim i video podacima, naravno, na tim poznatim slikama ima samo nekoliko slučajeva. Situacija je bila veoma čudna jer su tamo namamili mnogo narkomana i drugih ljudi. Postojala je, znate, besplatna droga za sve unutar Majdana kada je Desni sektor bio unutra i svi su bili plaćeni. Tako da mislim da su ljudi koji su zlostavljani da bi se stvorila iluzija nekakvog javnog otpora bili iz najsiromašnijih društvenih slojeva ukrajinskog naroda, a većina njih je bila iz dalekih sela.
Ali zašto bi neko izmislio ove nove heroje za Ukrajinu?
To je bilo samo za propagandu. Ono što sam video na Majdanu bilo je u holivudskom stilu, kao film Pobesneli Maks. Bilo je to kao da je holivudska scena postavljena usred glavnog grada. I stvoreno je kao predstava da izgleda kao narodni ustanak. A da bi to uradili, zaista su koristili obične ljude.
Ali unutar Majdana, naravno, postojali su ograničeni resursi medicinskih usluga i drugih razumnih akcija. Dakle, zaista, ako je 50 narkomana umrlo tokom dva meseca unutar ovog scenarija, najverovatnije se to dogodilo. Bilo je zimsko vreme i veoma hladno. A nasilje kao nasilje... Koliko se aktivista Majdana tukli do smrti samo da bi oteli novac jedni od drugih ili koliko su koristili nasilje?
Kada su ovi patrioti to počeli da shvataju… Koliko su se međusobno ubijali da bi održali disciplinu zbog pravca u kom su bili prinuđeni da se kreće? Ne znam, ali moramo da postavljamo ova pitanja veoma glasno jer je to bio apsolutno nasilan pokret iznutra, a korišćena su sva moguća sredstva da bi se prikazala sjajna slika, inscenirana velika slika zapadnom svetu da se nešto drugačije događa.
„Zovemo ih „Nebeska stotina“. Poštujemo ih kao istinske nacionalne heroje. Pozdravljamo njihovo herojstvo“, rekao je Porošenko u obraćanju američkom Kongresu 2014. Da li je ovo nova mitologija posebno stvorena za ukrajinsku državu? Koja je njena svrha i da li se ovi mitovi mogu koristiti za manipulisanje javnim mnjenjem?
To je bilo veoma korisno, ovaj mit, u godinama, recimo, od 2014. do 2016, možda samo 2015, zbog ukrajinskih vojnih planova ili planova Pentagona, zapravo ih je napravila Rend korporacija upravo za leto 2014. A onda kada su pokušali drugi put 2015. u zimu, oni {Nebeska stotina} su bili važni u tom trenutku. Ovoj novoj vlasti je bilo potrebno neko mučeništvo da bi našla neku vrstu superiornosti, da su ONI žrtve. Zato što su napadali i ubijali desetine hiljada ukrajinskih Rusa, a da bi opravdali krvoproliće nad ruskim stanovništvom u Donbasu, bilo im je potrebno opravdanje drugom krvlju, njihovom krvlju.
Ali, kada su ljudi počeli da shvataju da se ne radi o Majdanu, sve je u geopolitici. A kada su ovi nacistički bataljoni poraženi od branilaca Donbasa, prvo u leto 2014. u Ilovajsku i u Debaljcevu 2015. godine, nakon toga se igra promenila kada su napravljeni sporazumi iz Minska. Sve je dignuto na međunarodni nivo. A posle toga su ostali samo kao mit. I kada su ljudi pitali za istinu, kada je policija Berkut htela da zna istinu i policija koja je bila tu, kada su žrtve i rođaci žrtava želeli da čuju istinu, nova vlast je pokazala da nema apsolutno nikakvu volju da kopa po ovome i da zaista vidi šta se dešava. I naravno, to je izazvalo velike sumnje. Dakle, prvo je to bilo veoma korisno, ali je onda prilično brzo postalo teret za novu ukrajinsku vladu. Nisu hteli da pričaju o tome. Zapad nije hteo da priča o tome.
Zašto ste odlučili da se preselite u Lugansk?
Prvi put sam došao u Donbas 2015. godine, odmah nakon Debaljceva. Sporazum iz Minska je postignut. Poslao sam prijavu da dođem i odobreno mi je. Bio sam u prvoj grupi, skoro nedelju dana sam proveo u Donjecku 2015. Zaista sam pokušavao da pratim šta se dešava u Donbasu, ali kada sam sam došao ovde video sam punu istinu i apsolutno razumeo težinu informacionog rata koji je vođen protiv ruskog stanovništva u Ukrajini. I bilo me je tako sramota što sam zapadnjak. Hteo sam samo da počnem da pomažem, da sarađujem i da učim jer sam našao nešto što je jednostavno bilo neverovatno.
Nije bilo plana. Nije bilo Rend korporacije, ovi ljudi u Donbasu i ovi komandanti, oni su promenili svetsku istoriju jer to nije bilo planirano. Sve je bilo veoma drugačije. To nije bio plan Moskve. To nije bio plan Pentagona. To nije bio plan nigde u Ukrajini. To je planirano u glavama ljudi u Donbasu. A pokret otpora je uspeo da savlada sve izazove i rođene su nove republike.
Glavni, najveći problem bio je to što nije postojala zvanična međunarodna mreža vesti. I bilo mi je teško da dobijem informacije od bilo kojih izvora iz Donbasa. Dakle, to je bila prva prepreka. Druga prepreka je bila to što je ovde bilo mnogo zapadnih propagandista koji su pričali mnogo laži o tome šta se zaista događalo. Pa kako onda davati međunarodnim izvorima zvanične informacije iz Donbasa, iz Luganska, Donjecke Narodne Republike i istovremeno podržati novinare i pokušati sprečiti lokalne propagandiste da vode informacioni rat u glavama zapadnih ljudi?
Napravio sam plan. Kada sam bio ovde na turneji za novinare, razgovarao sam sa ministrom spoljnih poslova Donjecka i rekao sam da postoji nekoliko pitanja kojima treba da se pozabave i da imam viziju o tome. Onda sam razgovarao u Moskvi kada sam se vraćao kući. Put je organizovao moskovski biznismen, rekao sam mu za ovu ideju i on je podržao. Vratio sam se kući i počeo da planiram Donjecku međunarodnu novinsku agenciju i pres centar. I nastala je, novinska agencija Donaj. Generalni plan je odobrio šef Aleksandar Zaharčenko. A 15. jula 2015. preselio sam se u Donjeck. Radio sam, napravili smo novinsku agenciju, pres centar. Zajedno sa zvaničnicima kreirali smo Informacioni odbrambeni sistem Donbasa. I bio sam zadužen za to sve dok Aleksandar Zaharčenko nije brutalno ubijen 2018. Tada sam izgubio šefa. A kada sam izgubio šefa, izgubio sam i finansiranje. Izgubio sam projekat. Tako da sam izgubio sve. Pošto sam radio u Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici, jednostavno sam voleo Lugansk. Izabrao sam da živim u Lugansku, gde još uvek živim i radim.
Koliko je ono čemu ste prisustvovali tokom nemira na Majdanu uticalo na vašu odluku da se nastanite u Donbasu?
Mnogo. Osećao sam jedinstvo sa ukrajinskim stanovništvom koje je bilo miroljubivo i poštovalo ustav. Osećao sam zajedništvo sa Berkut policijom. Znao sam da u zemlji ima dobrih ljudi, a da u Ukrajini ima samo žrtava. Ne mrzim Ukrajince. Nije ništa lično. Ali ljudi iz Donbasa su najpametniji ljudi u celoj Evropi. Svojim rukama su zaustavili zapadnu hegemoniju. Za to je potrebna ovakva, posebna populacija, moć rudara, oni momci koji idu kilometar ispod zemlje da se bore sa takvim izazovima iznad zemlje.
Kada sam došao ovde, uopšte nije bilo banaka. Nije bilo oligarha, nije bilo finansijskih institucija, samo dve centralne banke, Luganska i Donjecka centralna banka. Ovde nije bilo dugova. To je nova mogućnost za čovečanstvo. Ovdašnji ljudi ponekad ne razumeju čega su oslobođeni. Ali pošto sam ja zapadnjak odrastao u Finskoj i razumem šta je Zapad i geopolitički, znam iz čega su ove slobodne republike rođene. I bio sam veoma zadovoljan kada sam shvatio da je ovaj nivo rukovodstva i civilizacije ovde tako visok.
Muškarci su i dalje muškarci. Žene su apsolutno prelepe. I to daje nadu. U Finskoj sam već izgubio nadu. Ovde sam imao mogućnost da se preselim, da radim i pomažem, da učim od naroda Donbasa o pravom patriotskom otporu, koji nije ni protiv koga, ovde nema mržnje prema Ukrajincima. Ukrajinski teatar je radio sve ove godine. Ne vidim nikakvu mržnju u našoj odbrani. Ne napadamo nikoga. Istina i pravda su za narod Donbasa. I naravno, čekali smo i borili se i bili strpljivi da Rusija konačno dođe da nam pomogne. Da nam zaista pomogne. I došla je. Bila je to duga borba, ali pobedili smo.
