Potvrđena četiri slučaja malih boginja u Srbiji, 400 obolelih od velikog kašlja
© Sputnik / Aleksandr Kondratuk
Pratite nas
Zaključno sa jučerašnjim danom, na teritoriji Srbije prijavljena su četiri potvrđena slučaja malih boginja, a broj obolelih od velikog kašlja dostigao je 400 od početka ove godine.
Kada je reč o potvrđenim slučajevima malih boginja, epidemiolog Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut", doktor Marko Veljković, izjavio je danas da su u pitanju dva deteta i dve odrasle osobe.
"Radi se o dva deteta uzrasta 8 i 15 godina koja su nevakcinisana i dve odrasle osobe uzrasta 46 i 49 godina, pri čemu je vakcinalni status kod jedne odrasle osobe nepoznat, a jedna osoba je nepotpuno vakcinisana jednom dozom MMR vakcine", rekao je Veljković za RTS.
Tri osobe su sa teritorije grada Beograda, a jedna obolela osoba, koja je i poslednja prijavljena, je sa teritorije grada Novog Sada.
Veljković je naglasio da je reč o respiratornim bolestima sezonskog karaktera.
"To znači da je najveća učestalost obolevanja upravo u periodu od kasne jeseni do ranog proleća s obzirom na to da se ove bolesti šire putem kapljica koje se oslobađaju prilikom kašljanja, kijanja, glasnog govora, a boravkom u zatvorenom prostoru se tokom hladnih dana pospešuje njihova transmisija", rekao je Veljković.
On je istakao da je veoma značajan faktor koji doprinosi pojavi pojedinačnih slučajeva obolevanja i epidemijskog javljanja malih boginja je pad obuhvata imunizacijom, a samim tim dolazi do pada nivoa kolektivnog imuniteta.
Ne manje značajno je odlaganje prve doze MMR vakcine koja se prema našem kalendaru primenjuje sa navršenih 12 meseci.
Epidemiolog je podsetio da se revizija vakcinalnih kartoteka sprovodi kontinuirano tokom čitave godine u saradnji nadležnih instituta, zavoda za javno zdravlje i domova zdravlja.
"Pregleda se vakcinalna kartoteka, identifikuju se sva nevakcinisana i nepotpuno vakcinisana deca, vrši se njihovo pozivanje na vakcinaciju, pri čemu je u ovom momentu veoma bitno da ove aktivnosti budu prioritet kako bismo predupredili potencijalnu epidemijsku pojavu malih boginja u našoj zemlji", rekao je Veljković.
Kada je reč o velikom kašlju, od početka 2024. godine prijavljeno je ukupno 400 slučajeva obolevanja.
Najveći broj obolelih u ovom momentu je u uzrasnim grupama starijim od 20 godina kao i u uzrasnoj grupi dece od 10 do 14 godina.
"Moram da istaknem da je najveći rizik od obolevanja upravo u najmlađoj uzrasnoj grupi dece mlađe od 12 meseci, koje su nevakcinisane i nepotpuno vakcinisane, i kod koje zaista možemo očekivati težu kliničku sliku i komplikacije", kazao je Veljković.
Podsetio je da su od početka 2024. godine prijavljena dva smrtna ishoda uzrokovana velikim kašljem kod dece uzrasta 2,5 odnosno tri meseca, koja zbog uzrasta nisu ni mogla biti vakcinisana.
"Ono što je bitno je da se dijagnoza velikog kašlja prvovremeno postavi. Kod dece mlađe od 12 meseci, ukoliko se javi kašalj, koji je praćen zacenjivanjem, povraćanjem nakon kašlja, prekidima u disanju kod malih beba, bez obzira na dužinu trajanja kašlja, potrebno je javiti se lekaru i sprovesti laboratorijsko testiranje na veliki kašalj", rekao je Veljković.
Kod osoba koje su starije od navedenog uzrasta, ukoliko kašalj traje duže od dve nedelje, potrebno je javiti se lekaru i izvršiti laboratorijsko testiranje.
"Vrlo je bitno pravovremeno započeti terapiju antibioticima, kako bi se, s jedne strane, primenila terapija, a s druge strane smanjila zaraznost s obzirom na to da, pet dana nakon početka antibiotske terapije, osoba zaražena pertusisom više nije zarazna", ukazao je Veljković.
Što se tiče akutnih respiratornih infekcija, prema podacima Odeljenja za epidemiološki nadzor Instituta za javno zdravlje Srbije, u prethodnoj nedelji prijavljeno je ukupno 24.720 slučajeva akutnih respiratornih infekcija i 15.920 slučajeva oboljenja sličnih gripu.
Pogledajte i:
