Još jedan front protiv Rusije: Sjedinjene Države „bacile oko“ na arktička bogatstva
© Sputnik / Valeriй Melьnikov
/ Pratite nas
Arktički savet bez Rusije, kao najveće arktičke sile, nema budućnost. U ovom trenutku je preuranjeno govoriti o povlačenju Moskve iz tog saveta, jer bi to moglo da naruši celokupnu arhitekturu, uključujući bezbednost u arktičkom regionu, a “era arktičke izuzetnosti”, kada je polarni region bio izolovan od tenzija, bila bi u potpunosti okončana.
Glavni problem je što taj region Moskva vidi kao zonu međunarodne saradnje, dok su Sjedinjene Države „bacile oko“ na velika prirodna bogatstva te regije, koju vide kao još jedan front protiv Rusije.
Rusija, koja čini 40 odsto Arktika, neće ništa izgubiti ako se povuče iz Arktičkog saveta, glavnog tela za saradnju između osam država koje vladaju tim regionom, ocenjuju ruski stručnjaci.
Savet je stvoren da koordinira napore arktičkih zemalja da očuvaju ekosistem i sarađuju u razvoju regiona. Međutim, u situaciji kada su skoro sve arktičke zemlje članice NATO bloka i vode otvoreni hibridni rat protiv Rusije tenzije se u okviru saveta pojačavaju, a odnosi između Moskve i drugih članica su praktično prekinuti nakon početka ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini.
Eksperti napominju da Moskva ne samo da može da se povuče iz ovog Arktičkog saveta, već može i da mu stvori alternativu. Rusija bi lako mogla da stvori sopstvenu organizaciju za saradnju na Arktiku zajedno sa zemljama BRIKS-a, iako one nemaju direktan pristup Arktiku. Indija, Kina i Brazil se pozicioniraju kao globalne sile koje su zainteresovane za razvoj regiona i nove trgovinske puteve.
Sjedinjene Američke Države nastoje da revidiraju granice nacionalnih sektora na Arktiku, smatra politikolog Leonid Krutakov. Kako objašnjava, to je zato jer je arktički region ogromna riznica prirodnih bogatstava.
„Činjenica da je Arktik budućnost svetske ekonomije očigledna je svakoj osobi koja se bavi prirodnim resursima, uključujući naftu. Skoro cela planeta je već istražena u potrazi za naftom, a u Sjedinjenim Državama ta istražna aktivnost je šest puta veća nego u celom svetu i u tom smislu Amerika je sva u rupama, a tamo nema nove nafte. Čak 70 odsto svetskih rezervi prirodnih resursa nalazi se na Arktiku, uključujući naftu i gas... Setite se samo predloga (bivšeg američkog predsednika Donalda) Trampa u vezi sa Grenlandom. Zašto Grenland? Zato što ima svoj sektor arktičkog šelfa“, naveo je ekspert.
Tramp je još 2019. godine planirao da kupi Grenland, ali je ubrzo dobio odgovor da „ostrvo nije na prodaju“.
Razvoj Arktika je neosporan prioritet za Rusiju zbog njegovog strateškog značaja i potencijala, a region je povezan sa jačanjem ruskog energetskog potencijala, širenjem logistike i obezbeđivanjem odbrane
© AP Photo / Alexander Zemlianichenko
Za Rusiju je Arktik zona saradnje, a za Ameriku - zona sukoba
Rusija ne isključuje mogućnost da se povuče iz Arktičkog saveta ako rad organizacije ne bude odgovarao interesima Moskve. Savet trenutno praktično ne funkcioniše. Norveška, koja trenutno predsedava organizacijom, pokušava da pokrene njen rad u punom formatu i obećava da neće dozvoliti diskriminaciju bilo koje članice, ali problem je što ne nailazi na podršku među drugim članicama saveta. Međutim, ruski eksperti smatraju da pre svega Amerika neće dozvoliti Norvežanima da bilo šta uradi po tom pitanju i u tom kontekstu postavljaju retoričko pitanje – kome i zašto je potrebna organizacija čiji rad praktično parališu zapadne zemlje, barem u odnosu prema Rusiji.
Za razliku od Moskve koja je uvek bila otvorena za konstruktivnu saradnju sa svim državama-članicama, sa stalnim učesnicima i posmatračima Arktičkog saveta, kao i sa drugim zainteresovanim partnerima van regiona, Sjedinjene Države su više puta napominjale da bi Arktik mogao postati zona novih sukoba sa Rusijom, najvećom arktičkom silom.
Nijedna druga država na svetu nema tako dugu arktičku obalu i tako veliku i razvijenu teritoriju na Arktiku kao Rusija. Takođe, jedina je zemlja na svetu koja ima ledolomačku nuklearnu flotu. Bez ledolomaca, kojih Amerika praktično nema, u arktičkim regionima nema mnogo posla. Dakle, Rusija je drugim državama potrebnija u procesu razvoja regiona, a ne obrnuto.
„To znači da su najveće rezerve potencijalno ruske, a to opet znači da budućnost pripada Rusiji i zato Rusija mora biti uklonjena. Arktik joj se mora oduzeti i podeliti, biti pod nekom vrstom međunarodnog patronata zbog njegovog značaja... S tačke gledišta Zapada, od Rusije ne sme da zavisi budućnost svetske ekonomije“, kaže ekspert.
Krutakov podvlači da na Arktiku postoji sektorska podela, a najveći sektor je ruski. Prema njegovim rečima, Kanada, Grenland, odnosno Danska, a takođe i Norveška imaju velike sektore, dok SAD imaju Aljasku, što je mali deo kolača i zato žele razbiju celu ovu strukturu.
Arktik – strateški važan region za Rusiju
Arktik se delom smatra međunarodno neutralnom zonom, koja je dugo bila po strani geopolitike. Međutim, u poslednje vreme postoji neobično visok nivo aktivnosti u polarnom regionu, gde se očigledno sukobljavaju interesi Rusije i kolektivnog Zapada. Za svet je Arktik skladište prirodnih resursa, najkraći morski put od Evrope do Azije. Arktik je region na svetu koji se najbrže zagreva. Ovo navodi mnoge zemlje da drugačije gledaju na resurse Arktika, poput nafte, gasa ili retkih zemalja. Sva ova ležišta treba razvijati, a aktivno se razvija i transportni projekat - Severni morski put.
Kina, koja je jedna od nekoliko ne-arktičkih zemalja sa statusom posmatrača u Arktičkom savetu, još 2018. godine objavila je da namerava da izgradi „Polarni put svile“ i aktivno učestvuje u razvoju arktičkih regiona zajedno sa Rusijom, a takav savez Rusije i Kine se Zapadu, a posebno Americi, nimalo ne dopada.
Razvoj Arktika je neosporan prioritet za Rusiju zbog njegovog strateškog značaja i potencijala. Pored toga, region je povezan sa jačanjem ruskog energetskog potencijala, širenjem logistike i obezbeđivanjem odbrane. Dakle, on je i za Rusiju i za SAD od strateškog značaja.
Komentarišući moguće povlačenje Moskve iz Arktičkog saveta, portparol Kremlja Dmitrij Peskov je istakao da Rusija i dalje nastavlja svoj rad u organizaciji, ali ako učešće u njoj ne bude odgovaralo interesima Ruske Federacije, onda se mogu doneti „posebne odluke“.
Arktički savet je osnovan je 19. septembra 1996. godine u Otavi, u Kanadi, radi razvijanja saradnje između arktičkih država, koordinacije njihovih akcija u interesu obezbeđivanja održivog razvoja regiona, zaštite životne sredine, očuvanja kulture, tradicije i jezika autohtonih naroda tog regiona. Savet uključuje osam arktičkih država Dansku (uključujući Grenland i Farska ostrva), Island, Kanadu, Norvešku, Rusiju, SAD, Finsku i Švedsku, koja je na putu da postane članica NATO-a.
Rotacija predsedavajućih zemalja se vrši svake dve godine. Rusija je predsedavala od maja 2021. godine, a u maju 2023. godine predsedavanje savetom je prešlo na Norvešku.
Eksperti napominju da Rusija ima dva glavna cilja. Prvo - zaštitu svojih nacionalnih interesa na Arktiku, a drugo - ostvarivanje obostrano korisne saradnje i mirno rešavanje svih sporova na Arktiku na osnovu međunarodnog prava.
Sudbina organizacije će zavisiti od toga da li arktičke države mogu da se vrate konstruktivnom radu, a pokušaji izolovanja Rusije na Arktiku su iluzorni.
