https://lat.sputnikportal.rs/20240205/o-ovome-se-malo-zna-sednicom-skupstine-srbije-predsedava-jedan-od-najuticajnijih-umova-sveta-1167324306.html
O ovome se malo zna: Sednicom Skupštine Srbije predsedava jedan od najuticajnijih umova sveta
O ovome se malo zna: Sednicom Skupštine Srbije predsedava jedan od najuticajnijih umova sveta
Sputnik Srbija
Sudbina je htela da kao najstariji poslanik predsedavam prvom sednicom Skupštine Srbije. U martu ću 76. mnogo se bolje osećam kad radim. Matematika nije nauka... 05.02.2024, Sputnik Srbija
2024-02-05T21:49+0100
2024-02-05T21:49+0100
2024-02-05T21:49+0100
srbija
srbija
srbija – politika
srbija – društvo
skupština srbije
predsedavanje
stojan radenović
matematika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110108/32/1101083218_0:193:3600:2218_1920x0_80_0_0_04fc6784478899fb932466294b272664.jpg
Ovo za Sputnjik kaže naš čuveni matematičar Stojan Radenović, koji će, kao najstariji poslanik sutra predsedavati konstitutivnom sednicom novog saziva državnog parlamenta.Zahvaljujući njemu Beogradski univerzitet prvi put se našao među 300 najboljih na svetu 2016. godine. On od toga nije imao previše, samo nekoliko pohvala kolega i veliki intervju na Sputnjiku.I tri godine kasnije bio je na istoj listi, među najcitiranijim naučnicima sveta. I danas ga godišnje citiraju između 1200 i 1300 puta. U ovoj godini već ima 95 citata. Počastvovan je, kao i činjenicom da će predsedavati Skupštinom Srbije.Kako sam ušao u politikuPozvali su ga pre nekoliko godina iz Saudijske Arabije da im pokloni svoje poene, da njihov univerzitet skoči na Šangajskoj listi. Pristao je, to ustupanje poena bilo je presudno za ulazak u politiku.„Nisu samo mene zvali, već ugledne matematičare i fizičare iz celog sveta. Te zemlje hoće, njihovi privatni univerziteti, da se bolje plasiraju na Šangajskoj listi. Ja sam pristao, pa su ovde počeli po novinama da govore, jer je Beogradski univerzitet pao za sto mesta, da sam ja kriv. Ja sam ispao krivac, koji sam bio duboko u penziji, već šest godina“, priča nam profesor.Dodaje da ga je tada pozvao predsednik Vučić da vidi ko je kriv za taj pad. Kasnije su ga pozvale i mlađe kolege da ih podrži i tako se ovaj ugledni profesor obreo i u politici. Već je drugi put na listi SNS.Njegova reforma nije mogućaKada smo razgovarali sa profesorom Radenovićem pre nekoliko godina, bio je u ulozi jednog od najvećih umova sveta, tada se žalio da aktuelni ministar prosvete ne želi da ga sluša.Sadašnjeg ne kritikuje, sada je i sam član Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo. Kaže da tu još nije diskutovao:„Tamo postoje eksperti, sad se ide drugim putem, mnogo je sve napredovalo, pa vidite kakve su knjige za školu. Ne mogu ja sad da utičem na to, došle su nove generacije. Moje uputstvo nema težinu. Sada sam više posvećen istraživanju u matematici. Imam saradnike, mnogo mlade ljude iz Maroka, Alžira, Indije. Iz Kine posebno imam saradnike. Publikujem i sa naučnicima iz Srbije, imam oko 60 domaćih saradnika. To je moj doprinos“, kaže i dodaje da prati koliko se radi, posebno na informacionim tehnologijama i veštačkom inteligencijom.Dodaje da je s vremenom shvatio da reforma za koju se zalagao, da nastavnici imaju drugačiji odnos prema đacima, nije izvodljiva.„Svejedno da li predajete u petom razredu ili trećem gimnazije, izviri osobina koju nam je priroda dodelila, ego dođe do izražaja. Profesor, nastavnik se tu oseća kao neki glavni, kao neka vlast, pa je jedinica pretnja. To je teško da se skloni“.Koliko je teško biti na vlastiUpitan, da li se sada oseća kao vlast, s obzirom da je na vlasti, pa će još i da predsedava Skupštinom, odgovara da je najteže biti dobar čovek, u svim okolnostima, posebno u našim:Predsedavajući dodaje da suština našeg postojanja mora da bude u dobroti. Podseća na Tesline reči, da moramo da emitujemo dobrotu uvek, da bi smo zbunili svemir. On je tako došao do jubileja na koji je najponosniji.„U januaru sam slavio 50 godina braka. Ovi mlađi ne mogu da izdrže ni dva dana u braku. To je politika, matematika, mudrost, pre svega filozofija. Filozofija života, da jedno drugo, ne da trpi, već da uživa“.Profesora Radenovića smo pitali kako zamišlja svoju aktivnost u novom sazivu Skupštine, u najboljem scenariju:„Moja aktivnost se ogleda u tome da utičem i da se opozicija popravi, da nivo diskusije u Skupštini bude kritički, ali da bude pristojno“.Upitan da prokomentariše nivo diskusije u vreme svog prethodnog kolege Vladimira Orlića, kao vešt političar izbegava odgovor:„On mi nije kolega, on je mnogo mlađi od mene“.Pogledajte i:
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110108/32/1101083218_0:0:3200:2400_1920x0_80_0_0_96743ea2e9aebeebdd0b8a2f42d3f3dd.jpgSputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
srbija, srbija – politika, srbija – društvo, skupština srbije, predsedavanje, stojan radenović, matematika
srbija, srbija – politika, srbija – društvo, skupština srbije, predsedavanje, stojan radenović, matematika
O ovome se malo zna: Sednicom Skupštine Srbije predsedava jedan od najuticajnijih umova sveta
Sudbina je htela da kao najstariji poslanik predsedavam prvom sednicom Skupštine Srbije. U martu ću 76. mnogo se bolje osećam kad radim. Matematika nije nauka, već jedan formalni sistem. Matematika i filozofija nisu nauke, one nadgledaju sve drugo, možda zato i nije loše što ću se naći ispred drugih klupa, skupštinskih.
Ovo za Sputnjik kaže naš čuveni matematičar Stojan Radenović, koji će, kao najstariji poslanik sutra predsedavati konstitutivnom sednicom novog saziva državnog parlamenta.
„Lako je ući u politiku, lako je i predsedavati Skupštinom, najteže je biti dobar čovek“, priča nam predsedavajući koji je četiri godine zaredom bio na listi najuticajnijih umova sveta.
Zahvaljujući njemu
Beogradski univerzitet prvi put se našao među 300 najboljih na svetu 2016. godine. On od toga nije imao previše, samo nekoliko pohvala kolega i
veliki intervju na Sputnjiku.
I tri godine kasnije bio je na istoj listi, među najcitiranijim naučnicima sveta. I danas ga godišnje citiraju između 1200 i 1300 puta. U ovoj godini već ima 95 citata. Počastvovan je, kao i činjenicom da će predsedavati Skupštinom Srbije.
Pozvali su ga pre nekoliko godina iz Saudijske Arabije da im pokloni svoje poene, da njihov univerzitet skoči na Šangajskoj listi. Pristao je, to ustupanje poena bilo je presudno za ulazak u politiku.
„Nisu samo mene zvali, već ugledne matematičare i fizičare iz celog sveta. Te zemlje hoće, njihovi privatni univerziteti, da se bolje plasiraju na Šangajskoj listi. Ja sam pristao, pa su ovde počeli po novinama da govore, jer je Beogradski univerzitet pao za sto mesta, da sam ja kriv. Ja sam ispao krivac, koji sam bio duboko u penziji, već šest godina“, priča nam profesor.
Dodaje da ga je tada pozvao predsednik Vučić da vidi ko je kriv za taj pad. Kasnije su ga pozvale i mlađe kolege da ih podrži i tako se ovaj ugledni profesor obreo i u politici. Već je drugi put na listi SNS.
Njegova reforma nije moguća
Kada smo razgovarali sa profesorom Radenovićem pre nekoliko godina, bio je u ulozi jednog od najvećih umova sveta, tada se žalio da aktuelni ministar prosvete ne želi da ga sluša.
Sadašnjeg ne kritikuje, sada je i sam član Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo. Kaže da tu još nije diskutovao:
„Tamo postoje eksperti, sad se ide drugim putem, mnogo je sve napredovalo, pa vidite kakve su knjige za školu. Ne mogu ja sad da utičem na to, došle su nove generacije. Moje uputstvo nema težinu. Sada sam više posvećen istraživanju u matematici. Imam saradnike, mnogo mlade ljude iz Maroka, Alžira, Indije. Iz Kine posebno imam saradnike. Publikujem i sa naučnicima iz Srbije, imam oko 60 domaćih saradnika. To je moj doprinos“, kaže i dodaje da prati koliko se radi, posebno na informacionim tehnologijama i veštačkom inteligencijom.
Dodaje da je s vremenom shvatio da reforma za koju se zalagao, da nastavnici imaju drugačiji odnos prema đacima, nije izvodljiva.
„Svejedno da li predajete u petom razredu ili trećem gimnazije, izviri osobina koju nam je priroda dodelila, ego dođe do izražaja. Profesor, nastavnik se tu oseća kao neki glavni, kao neka vlast, pa je jedinica pretnja. To je teško da se skloni“.
Koliko je teško biti na vlasti
Upitan, da li se sada oseća kao vlast, s obzirom da je na vlasti, pa će još i da predsedava Skupštinom, odgovara da je najteže biti dobar čovek, u svim okolnostima, posebno u našim:
„Setite se govora našeg predsednika u Ujedinjenim nacijama, rekao je za međunarodno pravo da je manje, više formalno. Odlučuje sila. Nažalost. Mnogo sam zadovoljan što sam danas video da je naš čovek, Arsić, u Prištini oslobođen, nisu mogli da nađu dokaz da je učestvovao u ratnom zločinu. Priroda je stvorila takve ljude. Zašto postoje ratovi, to je jedno od najtežih naučnih pitanja. Još nema odgovor. Ne odlučuje Putin da li će biti rata, jednostavno, stvara se takva situacija da rat postane neizbežan“.
Predsedavajući dodaje da suština našeg postojanja mora da bude u dobroti. Podseća na Tesline reči, da moramo da emitujemo dobrotu uvek, da bi smo zbunili svemir. On je tako došao do jubileja na koji je najponosniji.
„U januaru sam slavio 50 godina braka. Ovi mlađi ne mogu da izdrže ni dva dana u braku. To je politika, matematika, mudrost, pre svega filozofija. Filozofija života, da jedno drugo, ne da trpi, već da uživa“.
Profesora Radenovića smo pitali kako zamišlja svoju aktivnost u novom sazivu Skupštine, u najboljem scenariju:
„Moja aktivnost se ogleda u tome da utičem i da se opozicija popravi, da nivo diskusije u Skupštini bude kritički, ali da bude pristojno“.
Upitan da prokomentariše nivo diskusije u vreme svog prethodnog kolege Vladimira Orlića, kao vešt političar izbegava odgovor:
„On mi nije kolega, on je mnogo mlađi od mene“.