https://lat.sputnikportal.rs/20240204/huti-napadaju-americke-brodove-a-na-gubitku-je-uvek---evropa-video-1167226578.html
Huti napadaju američke brodove, a na gubitku je uvek - Evropa /video/
Huti napadaju američke brodove, a na gubitku je uvek - Evropa /video/
Sputnik Srbija
Blokada transporta kroz Crveno more jeste delimična, ali drastično otežava morski saobraćaj, pa pojedini brodovi oplovljavaju Afriku i Rt dobre nade kako bi... 04.02.2024, Sputnik Srbija
2024-02-04T17:03+0100
2024-02-04T17:03+0100
2024-02-04T17:03+0100
ekonomija
svet – ekonomija
analize i mišljenja
energija sputnjika s jelicom putniković
bojan stanić
huti
crveno more
izraelsko-palestinski sukob
gaza
transport
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/01/0c/1166274810_0:161:3071:1888_1920x0_80_0_0_4401315a5333290ff3f33f5dcc909afd.jpg
O krizi u Crvenom moru prouzrokovanom hutskim napadima na brodove zemalja koje u palestinsko-izraelskom sukobu podržavaju Izrael i genocid nad Palestincima i uticaju čitave situacije na ekonomiju i trgovinu između azijskog i evropskog kontinenta, za Energiju Sputnjika govorio je Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize u Privrednoj komori Srbije.On odbacuje tvrdnju da se situacija u Crvenom moru može porediti sa nedavnom krizom koja se javila za vreme pandemije korona virusa, kada se govorilo o prekidima u lancima snabdevanja na globalnom nivou. Ovo danas je, kaže Stanić, značajno drugačija situacija, budući da se govori samo o usporavanju, a ne o prekidanju u snabdevanju i to ne u čitavom svetu, već samo u njegovom određenom delu.Razlog za to što se ova kriza može smatrati prvenstveno evropskom, a ne svetskom, jeste ta što je putni pravac kroz Crveno more spona koja povezuje Daleki istok sa Evropom i koji je za evropsko tržište najznačajniji pravac kretanja. Stari kontinent trguje više sa Azijom nego sa Severnom Amerikom, a Amerika takođe trguje sa Azijom u većoj meri nego što to čini sa Evropom, rekao je Stanić, istakavši da je evropska trgovina ipak najviše zavisna od ove trase.Ono što ovde dodatno otežava situaciju jeste blokada još jednog, takođe vrlo značajnog, putnog pravca. Trasa preko Ruske federacije značajno je limitirana kada govorimo o saradnji sa Evropom, rekao je Stanić i dodao da oko 80 odsto svetske trgovine ide preko morskih pravaca, ali da drumski i železnički pravac preko Ruske federacije takođe igra bitnu ulogu kada je reč o saradnji sa Evropom.Putni troškoviTransport morskim putem preko Crvenog mora još nije potpuno obustavljen i veliki broj brodova i dalje tuda plovi, a osiguravajuća društva, predviđajući nepovoljan razvoj situacije, značajno podižu cene osiguranja, što naravno poskupljuje i sam transport. Sa druge strane, nastavlja Stanić, kompanije koje se odluče da uz manju cenu osiguranja idu dužim putem, dakle oko Afrike i Rta dobre nade, moraju biti spremni na putovanje koje traje petnaest do dvadeset dana duže. Dužina putovanja zavisi od tipa broda, vremenskih uslova, vrste tereta... što opet u dugoročnom smislu povećava troškove transporta.Nesigurnost, tenzije i sama ratna dejstva u ovom ali i drugim delovima sveta doveli su to toga da kompanije pripremaju i privikavaju svoje evropske dobavljače i kupce na duže rokove dostave i trajno višu cenu transporta. Ipak, ono što Stanić ističe kao najbitnije za sada jeste to da, kada je reč o privredi, još nije došlo do prelivanja ovih efekata na druge privredne delatnosti.Svako gleda svoje dvorišteStanić ističe tezu oko koje su ujedinjeni ruski, nemački i mnogi drugi analitičari, a to je da nove smernice u razvoju svake privrede, pa i u Evropi, podrazumevaju prioritetno izdvajanje dodatnih sredstava za naoružanje. Samim tim su manja izdvajanja za razvoj mikro, malih i srednjih privrednih društava, ekoloških društava itd.Druga stvar koju Stanić ističe jeste fragmentacija, odnosno neka vrsta rasparčavanja koja je već započeta i zbog koje bilo koji putni pravci neće više biti od suštinskog značaja.Bojan Stanić ne očekuje privredno lošiju godinu od prošle kada govori u globalu, ali kada je reč o Evropi, definitivno predviđa drugačiju sudbinu. Za evropski kontinent se očekuje lošija godina iz razloga što se rade revizije pre svega u SAD i Kini. Ovo su, kaže on, glavne privrede koje najviše doprinose svetskom rastu, a revizije se beleže zato što oni izdvajaju značajna sredstva za stimulisanje sopstvene proizvodnje.
crveno more
gaza
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2024
Milica Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
Milica Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Milica Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
svet – ekonomija, analize i mišljenja, energija sputnjika s jelicom putniković, bojan stanić, huti, crveno more, izraelsko-palestinski sukob, gaza, transport, severni morski put
svet – ekonomija, analize i mišljenja, energija sputnjika s jelicom putniković, bojan stanić, huti, crveno more, izraelsko-palestinski sukob, gaza, transport, severni morski put
Huti napadaju američke brodove, a na gubitku je uvek - Evropa /video/
Blokada transporta kroz Crveno more jeste delimična, ali drastično otežava morski saobraćaj, pa pojedini brodovi oplovljavaju Afriku i Rt dobre nade kako bi prevezli tovar. Zbog ovoga rastu cene transporta, a ovo najviše pogađa evropsko tržište. Dok Amerika i Kina ulažu u razvoj svoje privrede, evropska će biti na gubitku.
O
krizi u Crvenom moru prouzrokovanom hutskim napadima na brodove zemalja koje u palestinsko-izraelskom sukobu podržavaju Izrael i
genocid nad Palestincima i uticaju čitave situacije na ekonomiju i trgovinu između azijskog i evropskog kontinenta, za
Energiju Sputnjika govorio je
Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize u Privrednoj komori Srbije.
On odbacuje tvrdnju da se situacija u Crvenom moru može porediti sa nedavnom krizom koja se javila za vreme pandemije korona virusa, kada se govorilo o prekidima u lancima snabdevanja na globalnom nivou. Ovo danas je, kaže Stanić, značajno drugačija situacija, budući da se govori samo o usporavanju, a ne o prekidanju u snabdevanju i to ne u čitavom svetu, već samo u njegovom određenom delu.
Razlog za to što se ova kriza može smatrati prvenstveno evropskom, a ne svetskom, jeste ta što je putni pravac kroz Crveno more spona koja povezuje Daleki istok sa Evropom i koji je za evropsko tržište najznačajniji pravac kretanja. Stari kontinent trguje više sa Azijom nego sa Severnom Amerikom, a Amerika takođe trguje sa Azijom u većoj meri nego što to čini sa Evropom, rekao je Stanić, istakavši da je evropska trgovina ipak najviše zavisna od ove trase.
Ovo je pre svega opet, na našu žalost, još jedna u nizu evropskih kriza iz prostog razloga što se oseća neizvesnost u evropskoj privredi kada je reč o budućoj saradnji sa Azijom, koja nije ograničena samo politikom, izjavio je Stanić u razgovoru sa Jelicom Putnjiković.
Ono što ovde dodatno otežava situaciju jeste blokada još jednog, takođe vrlo značajnog, putnog pravca. Trasa preko Ruske federacije značajno je limitirana kada govorimo o saradnji sa Evropom, rekao je Stanić i dodao da oko 80 odsto svetske trgovine ide preko morskih pravaca, ali da drumski i železnički pravac preko Ruske federacije takođe igra bitnu ulogu kada je reč o saradnji sa Evropom.
Transport morskim putem preko Crvenog mora još nije potpuno obustavljen i veliki broj brodova i dalje tuda plovi, a osiguravajuća društva, predviđajući nepovoljan razvoj situacije, značajno podižu cene osiguranja, što naravno poskupljuje i sam transport. Sa druge strane, nastavlja Stanić, kompanije koje se odluče da uz manju cenu osiguranja idu dužim putem, dakle oko Afrike i Rta dobre nade, moraju biti spremni na putovanje koje traje petnaest do dvadeset dana duže. Dužina putovanja zavisi od tipa broda, vremenskih uslova, vrste tereta... što opet u dugoročnom smislu povećava troškove transporta.
Nesigurnost, tenzije i sama ratna dejstva u ovom ali i drugim delovima sveta doveli su to toga da kompanije pripremaju i privikavaju svoje evropske dobavljače i kupce na duže rokove dostave i trajno višu cenu transporta. Ipak, ono što Stanić ističe kao najbitnije za sada jeste to da, kada je reč o privredi, još nije došlo do prelivanja ovih efekata na druge privredne delatnosti.
Svako gleda svoje dvorište
Stanić ističe tezu oko koje su ujedinjeni ruski, nemački i mnogi drugi analitičari, a to je da nove smernice u razvoju svake privrede, pa i u Evropi, podrazumevaju prioritetno izdvajanje dodatnih sredstava za naoružanje. Samim tim su manja izdvajanja za razvoj mikro, malih i srednjih privrednih društava, ekoloških društava itd.
Druga stvar koju Stanić ističe jeste fragmentacija, odnosno neka vrsta rasparčavanja koja je već započeta i zbog koje bilo koji putni pravci neće više biti od suštinskog značaja.
Dosta trgovine danas bazira se na ekonomskim blokovima koji su fizički bliski jedni drugima. Azija će se bazirati na Asean, Amerika na severnoameričko tržište, Evropa će pokušati da se bazira sve više na svoje unutrašnje tržište... Ovim izostaje taj globalni potencijal rasta koji je vrlo značajan za zemlje u razvoju pa i tranzicione zemlje poput Srbije.
Bojan Stanić ne očekuje privredno lošiju godinu od prošle kada govori u globalu, ali kada je reč o Evropi, definitivno predviđa drugačiju sudbinu. Za evropski kontinent se očekuje lošija godina iz razloga što se rade revizije pre svega u SAD i Kini. Ovo su, kaže on, glavne privrede koje najviše doprinose svetskom rastu, a revizije se beleže zato što oni izdvajaju značajna sredstva za stimulisanje sopstvene proizvodnje.
Procena za Rusiju za 2024. godinu je rast od 2,5 procenata, dok je za Evropsku uniju i u okviru nje vodeće privrede poput nemačke, italijanske i francuske urađena revizija naniže, gde se za Nemačku ocenjuje godišnji rast od 0,3 odsto što je vrlo anemično i na granici stagnacije. Mnogi su zabrinuti time šta se dešava u Nemačkoj, a sa druge strane nemačka država i njihovi analitičari pokušavaju da opravdaju tamošnje pobune poljoprivrednika dešavanjima u Crvenom moru, zaključio je Stanić.
