Ruski reditelj o priči sa dalekog severa: U beskraju ruske tundre bliži smo Bogu i velikim istinama
© Sputnik / Milica Trklja
Pratite nas
Život ljudi odsečenih od sveta, struja na generator, šamani umesto doktora i beskonačna prostranstva tundre nisu samo motivi filma „Poslednji motorni brod“ Ilje Želtjakova, već i njegova lična priča. Odrastanje u bezimenom selu, do kojeg ne stižu vozovi i automobili, Ilji je dalo odličan uvid u živote tih ljudi, ali i u velike istine za kojim oni tragaju.
„Poslednji motorni brod“ prati živote ljudi iz udaljenih sela na ostrvima Barencovog i Belog mora, kojima je jedina spona sa kontinentom brod „Klaudija Elanskaja“. Kada govori o njima, Želtjakov govori o sebi. Za Sputnjik otkriva kako su životi, težnje i verovanja ljudi koji žive na ovakvim mestima vrlo slični, bez obzira na kutak Zemlje na kojem se nalaze.
Scene iz filma ,,Poslednji motorni brod", Ilje Želtjakova
© Foto : Sputnjiku ustupio Ilja Želtjakov
Želtjakov je rođen u istim ovim predelima, a njegov otac je bio komandant nuklearne podmornice. Odrastao je u malom vojnom gradu na samom ,,vrhu" Rusije, u gradiću zatvorenog tipa koji se ne može posetiti – samo porodice vojnika žive u njemu. Nalazi se na krajnjem severu, ušuškanom u planinama, okružen tundrom, bez ijednog drveta.
Scene iz filma ,,Poslednji motorni brod", Ilje Želtjakova
© Foto : Sputnjiku ustupio Ilja Želtjakov
Kada govorim o „Poslednjem motornom brodu“, govorim o mom rodnom mestu. Do ovih mesta na dalekom severu Rusije ne stižu ni vozovi, ni automobili. Jedino sredstvo prevoza su helikopter ili brod . Kada sam počeo da snimam dokumentarce kao student, spakovao sam mali ranac i seo u helikopter. Odleteli smo do severa, a nakon iskrcavanja, pešačili smo duž obale Koljskog poluostrva gotovo 300 kilometara. Sreo sam tada različite ljude, ljude sa kojima sam postao prijatelj, ljude sa kojima sam pecao i pio votku. Tada se za mene otvorio jedan sasvim novi svet.
Scene iz filma ,,Poslednji motorni brod", Ilje Želtjakova
© Foto : Sputnjiku ustupio Ilja Želtjakov
Želtjakov nam priča o tom svetu koji postoji sam za sebe. U severnim selima, nema policije, administracije, vlade. Ljudi žive onako kako su živeli njihovi preci pre nekoliko stotina godina. Bliži su, kako kaže, Bogu i velikim istinama, a materijalne stvari poput novca ih ne zanimaju. Novac koji koriste nisu rublje, oni imaju sopstvenu valutu, a pare im pristižu helikopterom. Iako je i sam odrastao u severnim krajevima, susret sa svime ovim, kaže Sputnjikov sagovornik, došao mu je kao šamar osvešćenja.
Umesto doktora, ljude leče šamani. To ne znači da su odsečeni od moderne medicine, već da kad god mogu i koliko god mogu, sami sebe leče prirodnim putem. Ukoliko zatreba, ne daj Bože, satelitskim telefonom zovu helikopter kojim doleće doktor, pa doktor i pacijent lete zajedno do najbliže bolnice, objašnjava Želtjakov.
Scene iz filma ,,Poslednji motorni brod", Ilje Želtjakova
© Foto : Sputnjiku ustupio Ilja Želtjakov
Razvojni put od bankara do reditelja
A počeo je kao bankar, i to vrlo uspešan bankar, koji se na sreću nije pronašao u toj profesiji. Snimanju su ga privukli spotovi i u početku je, kako sam kaže, želeo da pravi snimke „kao sa MTV-a“, reklame i najave, međutim, tokom prve godine studiranja režije, susreo se sa svetom autorskog dokumentarnog filma. Do tada nije ni znao za takve filmove i odjednom je „dobio novi par očiju, novi mozak, novo srce“, spoznavši jedan sasvim novi svet.
Reditelj Ilja Želtjakov
© Foto : Sputnjiku ustupio Ilja Želtjakov
Moje obrazovanje počelo je ekonomijom, bavio sam se finansijama. Radio sam u banci i u tome sam bio vrlo uspešan. Vozio sam jaguara, imao sam para, stan, vikendicu... bio sam vrlo uspešan bankar, ali to nije bilo za mene. Nije mi se svideo takav posao, niti sam želeo da se njime bavim do kraja života. Zapitao sam se šta je to što želim.
Školu za reditelja učio je paralelno sa poslom, ali čim je diplomirao režiju, napustio je banku. Porodica i prijatelji nisu ga podržali.
Rekli su „ostani tu gde jesi, bićeš veliki čovek“. Takođe, otac mi je rekao „sine, imaćeš para, bićeš poštovan od svih, seća se Ilja.
Scene iz filma ,,Poslednji motorni brod", Ilje Želtjakova
© Foto : Sputnjiku ustupio Ilja Želtjakov
Susret Murmanska i Mokre Gore
Želtjakov kaže da je bio na mnogim festivalima, ali da Kustendorf odskače svojom originalnošću, a zbog osećaja topline i srdačnosti ljudi, oseća se kao kod kuće. Drvengradsku atmosferu poredi sa zabačenim, malim selima. Tamo kaže, ljudi žive u vrlo zatvorenim i prisnim zajednicama, gde nema maski i gde se čovek ne može pretvarati da je nešto što nije. Ljudi u tako malim sredinama, kaže, imaju otvorena srca, a upravo je to ono što oseća u Drvengradu. Srbi su, priča Želtjakov, kao i Rusi, direktni i iskreni, u njihovim odnosima nema barijera i uštogljenosti.
Scene iz filma ,,Poslednji motorni brod", Ilje Želtjakova
© Foto : Sputnjiku ustupio Ilja Želtjakov
Kada govori o sloganu ovogodišnjeg Kustendorfa - ,,Ne nadzor, već kinematografija", Želtjakov pronalazi najviše istine u rečima Tolstojevog junaka Pjera Bezuhova i objašnjava da se sloboda nalazi unutar čoveka, da je to unutrašnja priča. Spoljašnji nadzor je eksterni faktor, ali se sloboda suštinski nalazi unutar čoveka.
Budućnost, sloboda, filmovi
Iljina saradnica i pisac scenarija, Anastasija Polukina, rođena je i odrasla u Sankt Peterburgu, a sa Iljom je pošla zajedno u „pohod“ na sever. Kaže da je sever Rusije, ljudi koji tamo žive, poput filma – kada uđete u njih svim srcem, ostaju zauvek sa vama.
Ti ljudi sa severa pripadaju nekom drugom svetu koji je vrlo krhak i može vrlo lako nestati. Ti jaki, osetljivi i blagi ljudi nežnih duša, žive u svetu grube prirode.
Scene iz filma ,,Poslednji motorni brod", Ilje Želtjakova
© Foto : Sputnjiku ustupio Ilja Želtjakov
Što se tiče Ilje i Nastje, plan za dalje je nastavak snimanja kratkih dokumentaraca o zabačenim delovima i delićima sveta, nakon čega će pokušati da sve to povežu u jednu veliku celinu i dugometražni film. Možda će se, kaže, uputiti i u planinske krajeve Srbije, da zabeleže život tamošnjeg stanovništva.
Scene iz filma ,,Poslednji motorni brod", Ilje Želtjakova
© Foto : Sputnjiku ustupio Ilja Želtjakov
Naš plan je da snimamo širom planete, u džunglama, možda i u planinama Srbije, na Čukotki, Kamčatki i drugim mestima gde ljudi žive izolovani od „civilizacije“. Osnovna ideja koju želimo da prikažemo jeste ta da su ljudi iz takvih mesta bliži Bogu i velikim istinama, i to je ono što ih povezuje, gde god oni živeli. Žive u drugim i dalekim zemljama, ali tokom svojih života, oni dolaze do istih zaključaka. Malo ljudi bi se usudilo da se preseli na takvo mesto, ali ljudi koji žive u takvim krajevima, ne žele da žive nigde drugde.
