https://lat.sputnikportal.rs/20240203/osvetnicki-udar-amerike-da-se-ne-obrukaju-a-da-izbegnu-ozbiljniji-rat-1167260976.html
Osvetnički udar Amerike: Da se ne obrukaju, a da izbegnu ozbiljniji rat
Osvetnički udar Amerike: Da se ne obrukaju, a da izbegnu ozbiljniji rat
Sputnik Srbija
Osvetnički udar Amerike: Da se ne obrukaju, a da izbegnu ozbiljniji rat
2024-02-03T15:49+0100
2024-02-03T15:49+0100
2024-02-03T15:49+0100
svet
svet
svet – politika
izraelsko-palestinski sukob
sad
američka agresija
irak
sirija
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/09/12/1161366438_0:305:2561:1745_1920x0_80_0_0_d88c564320bc2d976780f9afe2bd554e.jpg
Ovako Srboljub Peović iz Instituta za evropske studije komentariše osvetničke napade Sjedinjenih Država na ciljeve u Siriji i Iraku u kojima je poginulo deset, a ranjeno 18 ljudi.Američka vojska saopštila je da je pogodila više od 85 ciljeva u Iraku i Siriji i da su u napadima korišćeni brojni avioni, uključujući bombardere dugog dometa koji su doleteli iz SAD. SAD su pokrenule napade u Siriji i Iraku kao odgovor na napad dronom na američku vojnu bazu u Jordanu prošle nedelje, u kojem su poginula tri američka vojnika.Osvetnička akcija po ugledu na IranPeović smatra da će američka reakcija na pogibiju vojnika u Jordanu biti ograničena kao što je bila i osvetnička reakcija Irana posle ubistva generala Kasema Sulejmanija.„Mislim da su SAD pod pritiskom da demonstriraju silu da bi pokazale da su još uvek prisutne na Bliskom istoku i da teoretski mogu da određuju sudbinu tih država. Međutim, činjenica je da danas imamo veliki rivalitet u regionu jer imamo prisustvo Rusije, pre svega u Siriji, Iran koji je mnogo prisutniji nego što je bio pre 20 godina, Saudijsku Arabiju koja više igra na dva koloseka. A imamo i nezapamćeni animozitet arapskog stanovništva prema SAD čemu su doprinele američke akcije, posebno od Iraka 2003. godine.“Osim „iračke avanture“ animozitetu Arapa prema SAD doprinela je i ograničena aktivnost protiv tzv. islamske države kao i učešće SAD u poslednjoj palestinskoj krizi.Zbog svega toga SAD ne smeju rizikovati izbijanje šireg sukoba na Bliskom istoku, pogotovo što im je danas Pacifik glavno područje konfrontacije sa drugim velikim silama. Samim tim SAD previše rizikuje da razvlačenjem snaga izgube na nekom drugom, za njih važnom strateškom području, ističe Peović.„Glasna tišina“ sledbenika američkih interesaKomentarišući „glasnu tišinu“ zapadnih zemalja zbog osvetničke, agresivne akcije SAD, Peović kaže da zapadne zemlje prate američke interese i ne pada im na pamet da osude SAD.Sve i kad bi došlo do pobune javnog mnjenja zbog agresivne akcije SAD u Siriji i Iraku, Peović ne veruje da bi došlo do drastične promene u stavu američkih elita. Posle saznanja da je američku agresiju na Irak 2003. izazvala lažna vest o biološkom oružju Sadama Huseina došlo je do smene određenih delova elite, ali dugoročni ciljevi SAD nisu pomereni ni za milimetar.Manja neslaganja bez otpora američkom agresoruOno što je problematično za Bajdenovu administraciju je što je uprkos obećanjima o većoj stabilnosti na Bliskom istoku došlo do novih sukoba, tako da bi se to moglo odraziti na rezultat na predsedničkim izborima u SAD.Međutim, unutar zemalja kolektivnog Zapada, ipak postoje manja neslaganja o Bliskom istoku, tako da, na primer, Španija i Belgija ne žele da zaobilaze Ujedinjene nacije kad je reč o Palestini.
https://lat.sputnikportal.rs/20240203/moskva-osudila-americke-napade-na-siriju-i-irak-1167258094.html
sad
irak
sirija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2024
Vladimir Sudar
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
Vladimir Sudar
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vladimir Sudar
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
osveta, udar, sad, sirija, irak, bruka, izbegavanje, rat, osveta, udar, sad, sirija, irak, izbegavanje, rat
osveta, udar, sad, sirija, irak, bruka, izbegavanje, rat, osveta, udar, sad, sirija, irak, izbegavanje, rat
Osvetnički udar Amerike: Da se ne obrukaju, a da izbegnu ozbiljniji rat
Američki udari na ciljeve u Siriji i Iraku važni su simbolički za SAD jer njima ne odgovara eskalacija sukoba na Bliskom istoku. Posle napada na vojnu bazu u Jordanu SAD su bile u problemu, jer ako ne bi reagovale izgubile bi kredibilitet velike sile na Bliskom istoku, dok bi preteranom reakcijom rizikovale izbijanje regionalnog rata.
Ovako Srboljub Peović iz Instituta za evropske studije komentariše osvetničke napade Sjedinjenih Država na ciljeve u Siriji i Iraku u kojima je poginulo deset, a ranjeno 18 ljudi.
Američka vojska saopštila je da je
pogodila više od 85 ciljeva u Iraku i Siriji i da su u napadima korišćeni brojni avioni, uključujući bombardere dugog dometa koji su doleteli iz SAD. SAD su pokrenule napade u Siriji i Iraku kao odgovor na
napad dronom na američku vojnu bazu u Jordanu prošle nedelje, u kojem su poginula tri američka vojnika.
Osvetnička akcija po ugledu na Iran
Peović smatra da će američka reakcija na pogibiju vojnika u Jordanu biti ograničena kao što je bila i osvetnička reakcija Irana posle
ubistva generala Kasema Sulejmanija.
„Mislim da su SAD pod pritiskom da demonstriraju silu da bi pokazale da su još uvek prisutne na Bliskom istoku i da teoretski mogu da određuju sudbinu tih država. Međutim, činjenica je da danas imamo veliki rivalitet u regionu jer imamo prisustvo Rusije, pre svega u Siriji, Iran koji je mnogo prisutniji nego što je bio pre 20 godina, Saudijsku Arabiju koja više igra na dva koloseka. A imamo i nezapamćeni animozitet arapskog stanovništva prema SAD čemu su doprinele američke akcije, posebno od Iraka 2003. godine.“
Osim „iračke avanture“ animozitetu Arapa prema SAD doprinela je i ograničena aktivnost protiv tzv. islamske države kao i učešće SAD u poslednjoj palestinskoj krizi.
Zbog svega toga SAD ne smeju rizikovati izbijanje šireg sukoba na Bliskom istoku, pogotovo što im je danas Pacifik glavno područje konfrontacije sa drugim velikim silama. Samim tim SAD previše rizikuje da razvlačenjem snaga izgube na nekom drugom, za njih važnom strateškom području, ističe Peović.
„Glasna tišina“ sledbenika američkih interesa
Komentarišući „glasnu tišinu“ zapadnih zemalja zbog osvetničke, agresivne akcije SAD, Peović kaže da zapadne zemlje prate američke interese i ne pada im na pamet da osude SAD.
„Bliski istok je jednostavno previše dalek i nezanimljiv da bi evropska javnost osuđivala činove agresije SAD. To smo mogli da vidimo u slučaju Palestine gde imamo takve zločine kakve imamo, a osuda izostaje. Videli smo i bombardovanje UNRWA, agencije UN-a koja se bavi humanitarnom pomoći za Palestince, pa ni to nije naišlo ni na kakve realne osude sa zapadne strane. Ne očekujem da će biti išta drugačije i posle bombardovanja u Iraku i Siriji“.
Sve i kad bi došlo do pobune javnog mnjenja zbog agresivne akcije SAD u Siriji i Iraku, Peović ne veruje da bi došlo do drastične promene u stavu američkih elita. Posle saznanja da je američku agresiju na Irak 2003. izazvala lažna vest o biološkom oružju Sadama Huseina došlo je do smene određenih delova elite, ali dugoročni ciljevi SAD nisu pomereni ni za milimetar.
Manja neslaganja bez otpora američkom agresoru
Ono što je problematično za Bajdenovu administraciju je što je uprkos obećanjima o većoj stabilnosti na Bliskom istoku došlo do novih sukoba, tako da bi se to moglo odraziti na rezultat na predsedničkim izborima u SAD.
Međutim, unutar zemalja kolektivnog Zapada, ipak postoje manja neslaganja o Bliskom istoku, tako da, na primer, Španija i Belgija ne žele da zaobilaze Ujedinjene nacije kad je reč o Palestini.
„Ne očekujem da će se zemlje EU više aktivirati na prostoru Bliskog istoka, ali isto tako ne verujem da će pružiti značajniji otpor SAD. Moramo se setiti da iako su 2003. pojedine članice NATO bojkotovale, ili nisu učestvovale u NATO akcijama, to ne znači da su pružile definitivni otpor SAD i da nisu pratile američke interese“, zaključio je Peović.
