Novo rusko čudo niklo na Antarktiku — na minus 80
21:17 03.02.2024 (Osveženo: 21:23 03.02.2024)
© Sputnik / V. Chistiakov
Pratite nas
Ambiciozno stvaranje novog ruskog čuda - stanice „Vostok“, gde ljudi rade i na minus 80 stepeni Celzijusovih, važan je korak za razvoj nauke. Eskperti kažu da istraživanja koja se tu sprovode nemaju samo naučni, već i politički značaj, jer nije svaka zemlja u stanju da završi tako složen infrastrukturni projekat u ekstremnim uslovima Antarktika.
Taj novi zimski kompleks stanice "Vostok", koju su predsednici Rusije i Belorusije pustili preko video-linka u probni rad, ima mnogo zadataka, među kojima je praćenje solarne aktivnosti i drugih promena u svemiru koje utiču i na tehniku i na ljude, kao i proučavanje uloge Antarktika u globalnim klimatskim promenama. Ovde je moguće proučavati klimu, Zemljino magnetno polje, vršiti meteorološka i geofizička posmatranja.
Eksperti napominju da Rusija rekonstrukcijom stanice „Vostok“ potvrđuje svoj status vodeće polarne sile.
Ruska naučno-istraživačka stanica „Vostok“ danas je jedna od najsavremenijih i najbolje opremljenih na Antarktiku, a donedavno su uslovi na stanici bili veoma skromni. Poslednji veliki remont ovde je izvršen pre više od 40 godina.
„Mogu vam dati primer – 1982. godine, tokom zime, stanica ‘Vostok’ se zapalila, a 20 ljudi, polarnih istraživača, ostalo je bez dizela, bez normalnih uslova za rad i faktički su preživljavali, jer nisu postojale tehničke mogućnosti da im se pomogne. Imali smo vezu sa njima, a oni su znali da ih velika zemlja čeka i podržava, ali je to više bila moralna podrška. U ovoj situaciji, sagradivši novi kompleks dobila se garancija da će polarni istraživači imati normalne uslove rada. Imamo odlične laboratorije u kojima možemo da obradimo dobijene podatke. Odlična je veza“, kaže Konstantin Zajcev, potpredsednik Udruženja polarnih istraživača.
Danas na kontinentu tokom cele godine radi pet ruskih naučnih stanica, a stanica „Vostok“ je najjužnija. U ovom slučaju reč „južni“ ima potpuno drugačije značenje nego na severnim geografskim širinama. Jug na Antarktiku je surov, uslovi su ekstremni - u avgustu, najhladnijem mesecu u godini u ovom regionu, temperature dostižu minus 80 stepeni, dok Zajcev napominje da su padale i na minus 89 stepeni Celzijusovih. Prema njegovim rečima, „Vostok“ je po uslovima za rad najteža istraživačka stanica od svih arktičkih i antarktičkih stanica.
„Zbog toga, naravno, i zbog ljudi koji rade u tako surovim klimatskim uslovima, treba stvoriti maksimalno dobre uslove za rad, a danas ovaj kompleks pruža upravo takvu mogućnost“, ističe stručnjak.
Sve tajne nove-stare stanice „Vostok“
Stanica „Vostok“ je osnovana 1957. godine i nalazi se na 3.500 metara nadmorske visine. Ovde su uslovi zaista ekstremni - nizak nivo kiseonika, izuzetno suv vazduh, jako ultraljubičasto zračenje, kao i pet meseci potpunog mraka - polarna noć.
U takvim uslovima rade i sprovode se veliki istraživački programi, što je zaista veliki podvig.
Zajcev napominje da zimi na Antarktiku radi u proseku 110 polarnih istraživača i drugih stručnjaka, a leti – kada temperature dostižu od minus 25 do minus 40 stepeni – bude ih i duplo više.
„Dakle, ako novi kompleks može da primi zimi 15 do 17 ljudi, onda će oko 35 do 37 ljudi moći da radi tokom sezone i to u sasvim normalnim uslovima za rad. Dakle, sezonski naučnici dolaze i rade tokom letnjeg perioda. Pored naučnika, tu dolaze i tehnički stručnjaci koji nešto poprave, montiraju, modifikuju, a potom odlaze i tu ostaju naučnici koji dugo sprovode posmatranja i prenose ove podatke na kontinent“, objašnjava Zajcev.
Novi kompleks je modularna struktura od pet blokova, površine veće od 3.000 kvadratnih metara. U dva stambena bloka nalaze se laboratorije, sobe za naučnike, kuhinja, trpezarija, prostor za rekreaciju, teretana, sauna, medicinski centar sa operacionom salom.
Novi kompleks je modularna struktura od pet blokova, površine veće od 3.000 kvadratnih metara, a u dva stambena bloka nalaze se laboratorije, sobe za naučnike, kuhinja, trpezarija, prostor za rekreaciju, teretana, sauna, medicinski centar sa operacionom salom
© Sputnik / Alexei Danichev
/ U dva inženjerska bloka nalaze se kotlarnice, magacini, elektro paneli sa generatorom. Peti blok sadrži garažu, radionicu i topionik snega.
Kompleks je dobro „obmotan“- izolacija od mineralne vune debljine je do 95 centimetara, fasada je izrađena od kompozitnih panela otpornih na ekstremne mrazeve. Tu postoji i sva druga neophodna oprema: grejanje, ventilacija, energo i vodosnabdevanje, ruske proizvodnje.
Prve zgrade, čak i one nešto kasnijeg datuma su delimično ili potpuno zatrpane snegom, ali sa novom stanicom situacija je drugačija.
„Nova stanica se nalazi na uzvišici, stoji na posebnim osloncima koji omogućavaju da vetar prolazi ne nanoseći sneg. U tom pogledu, ona je zaštićena i ne može da dođe do zatrpavanja“, objašnjava Zajcev.
Kako žive i rade polarni naučnici
Zimski kompleks stanice „Vostok“ je prva savremena zgrada na svetu izgrađena na Zemljinom Južnom polu. Rusija danas ima najveće predstavništvo na Antarktiku – ukupno 10 stanica. Pet za rad tokom cele godine i pet sezonskih. Većina se nalazi na obali. „Vostok“ je jedina stanica koja se nalazi u centru kontinenta u blizini Južnog geomagnetnog pola Zemlje, na oko 1.500 kilometara od obale.
Od obale do stanice stiže se specijalnim vozilima na gusenicama, namenjenim za nepristupačne i ledom okovane terene. Tim vozilima se prevozi i tehnika, gorivo, hrana i naučna oprema.
Pravi podvig je i do tamo stići - od Sankt Peterburga do obala Antarktika stiže se brodovima, a naučnici se vraćaju ili brodovima ili avionima, u zavisnosti od lokacije na kojoj se nalazi stanica u kojoj su radili.
Prema rečima Zajceva, naučnici na stanici provode godinu po dana, a potom sledi smena – „stari odlaze, novi dolaze“.
Na Antarktiku nema lokalnog stanovništva – domaćini su pingvini - tako da naučnici za to vreme, u ograničenom prostoru, vide samo nekoliko svojih kolega, kuvara i lekara, koji će u slučaju potrebe pružiti neophodnu pomoć, kaže Zajcev.
Ipak, na stanici „Vostok“ radi i internet, što je od velikog značaja, dodaje stručnjak.
„Mislim da je sada komunikacija jedna od najvažnijih komponenti sprovođenja istraživanja, jer omogućava, s jedne strane, prenos podataka, a s druge - komunikaciju sa porodicom, kada se ukaže prilika. Mnogo znači videti lica rođaka, jer to oslobađa od napetosti koje mogu postojati“, kaže Zajcev.
Ruski predsednik Vladimir Putin je istakao važnost puštanja u probni rad novog kompleksa stanice za Rusiju i njene savezničke zemlje, ističući da su u istraživanju i razvoju Antarktika ruski istraživači i pioniri, te zauzimaju jedno od ključnih mesta.
Prema njegovim rečima, novi ruski kompleks na Antarktiku će postati otvorena platforma za naučnike iz različitih zemalja i ojačaće naučne programe Savezne države Rusije i Belorusije, postaće otvorena platforma za rešavanje aktuelnih problema u oblasti proučavanja prirode i životne sredine...
Novi zimski kompleks je, možda, i najbolji poklon za jubilarnu 70. rusku antarktičku ekspediciju, koja počinje u jesen ove godine.
