https://lat.sputnikportal.rs/20240202/srpski-velikani-iz-dalmacije-u-ruskom-domu-svuda-docekani-sa-radoscu-samo-ne-tamo-odakle-poticu-marija-jakovljevic-1167221516.html
Srpski velikani iz Dalmacije u Ruskom domu: Svuda dočekani sa radošću, samo ne tamo odakle potiču
Srpski velikani iz Dalmacije u Ruskom domu: Svuda dočekani sa radošću, samo ne tamo odakle potiču
Sputnik Srbija
Blago onom ko doveka živi, imao se rašta i roditi – Njegoševi su stihovi iza kojih sa mnogo razloga mogu stati i imena srpskih velikana rođenih u Dalmaciji ... 02.02.2024, Sputnik Srbija
2024-02-02T15:01+0100
2024-02-02T15:01+0100
2024-02-03T12:37+0100
kultura
kultura
izložba
dalmacija
srbi
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/02/02/1167220932_0:0:638:358_1920x0_80_0_0_d97e99240be41ee64ffc9087b0d08d99.jpg
Postavka čiji je autor Srbin iz Knina Milorad Kuraica, posle 17 gradova, posle Amerike i Mađarske, stiže i u Beograd.Više godina je proveo pripremajući izložbu sa 114 portreta velikana rođenih u Dalmaciji koji su, kako ističe, dali značajan doprinos opštem dobru.Tu su se našli akademici, doktori nauka, sveštenici, umetnici, književnici, sportisti koji su potekli iz njegove rodne Dalmacije. Teško je, napominje Kuraica, bilo koga izdvojiti:„Teško je porediti Vladimira Bearu, Gerasima Zelića, Simu Matavulja, Ruđera Boškovića, Božu i Teodoru ili Milana Rešetara, Gerasima Petranovića, Iliju Petkovića, Vladimira Vukčevića. Svako je u svom domenu dao veliki i značajan doprinos i za sva vremena, a naše je da ne zaboravimo da 'ko nema svoje korenje, ne može ni da poleti'", kaže naš sagovornik i dodaje:Izložba je do sada obišla 11 gradova po Srbiji, tri u Republici Srpskoj, gostovala je u Mađarskoj i dva puta u Čikagu:„Izložba je svuda lepo primljena. Mnogi su iznenađeni kako je geografski tako mala Dalmacija iznedrila toliko velikana. Ova izložba je samo pokušaj i podsticaj mojoj generaciji, ali i mlađim pokolenjima da čuvaju svoje, a ne diraju tuđe. I da im ovi velikani budu primer“.Nažalost još uvek nije stigla do Dalmacije.„Najteže je biti paroh u svojoj parohiji. Pisao sam na nekoliko adresa, ali niko nije odgovorio. Žao mi je, ali valjda će doći vreme kada će se neko zapitati da li je moguće da izložba ide po Evropi i čak do Amerike, a da nije bila u mojoj rodnoj Dalmaciji. Ima interesovanja da ide u Rijeku, Pulu, Umag. Videćemo gde će sledeća destinacija biti. Voleo bih da bude Dalmacija. Prošle godine je bilo razgovora da gostuje u Dubrovniku. Kontaktirao sam profesora Milorada Vukanovića i bili smo sve dogovorili, ali iz političkih razloga, Vukanović mi je rekao – 'Imenjače, izgleda da sada nije pravo vreme, hajde da sačekamo sledeću godinu'. Živi bili pa videli“, kaže Milorad Kuraica i napominje da mu je posebna čast što će biti u Ruskom domu i zahvaljuje na tome direktoru Ruskog doma Jevgeniju Aleksandroviču Baranovu i akademiku prof. dr Radmili Tonković.Posvećenost čuvanju od zaborava značajnih Srba Kuraica je potvrdio i 2019. kada je u Plavnu kod Knina inicirao obnovu kuće u kojoj je Dositej Obradović živeo i radio.„Dositejeva i naša bratska kuća u mom rodnom Plavnu, na tromeđi Bosne, Like i Dalmacije, bila je gotovo pred rušenjem. Znao sam da je 2019. jubilarna godina, jer je Dositej bio u Plavnu 1769. i 1770. i 16. marta 1770. datirana njegova druga Bukvica poznatija kao Ižica. Verovao sam da taj jubilej neće niko obeležiti i bio sam u pravu. Onda sam napravio izložbu fotografija vezanih za Dositeja i njegov boravak u Dalmaciji sa posebnim osvrtom na Plavno. Razmišljao sam šta će biti kada izložba prestane da putuje, pa sam mislio, što ne bih ja to poklonio mom rodnom selu i postavio u toj kući. Ali morala je prvo ta kuća da se sredi, sanira i da se dovede u funkcionalno stanje. Posle tri godine doveli smo kuću u takvo stanje da ne bi bilo sramota da se nalazi i na Terazijama“.
https://lat.sputnikportal.rs/20230917/cudo-kod-knina-srbi-rasuti-olujom-podigli-najskromniju-al-najvazniju-kucu-svog-velikog-ucitelja-1161300635.html
dalmacija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Marija Jakovljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
Marija Jakovljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Marija Jakovljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
kultura, izložba, dalmacija, srbi
kultura, izložba, dalmacija, srbi
Srpski velikani iz Dalmacije u Ruskom domu: Svuda dočekani sa radošću, samo ne tamo odakle potiču
15:01 02.02.2024 (Osveženo: 12:37 03.02.2024) Blago onom ko doveka živi, imao se rašta i roditi – Njegoševi su stihovi iza kojih sa mnogo razloga mogu stati i imena srpskih velikana rođenih u Dalmaciji - Sima Matavulja, Ruđera Boškovića, Ivana Gundulića, Gerasima Zelića, Tome Rosandića… Njima je posvećena izložba „Znameniti Srbi Dalmacije" koja se otvara u Ruskom domu.
Postavka čiji je autor Srbin iz Knina Milorad Kuraica, posle 17 gradova, posle Amerike i Mađarske, stiže i u Beograd.
„Kao Srbin nisam zadovoljan kako se naš narod ophodi prema svojoj prošlosti i nasleđu. Mi smo kratkog pamćenja i lako zaboravljamo, ali i praštamo onima koji naše prisvajaju. To je bio osnovni razlog da kao čovek skromnih mogućnosti probam da uradim nešto na opšte dobro ili - kako reče besmrtni Dositej Obradović - na polzu roda svoga“, objašnjava za Sputnjik svoje motive za izložbu Milorad Kuraica.
Više godina je proveo pripremajući izložbu sa 114 portreta velikana rođenih u Dalmaciji koji su, kako ističe, dali značajan doprinos opštem dobru.
Tu su se našli akademici, doktori nauka, sveštenici, umetnici, književnici, sportisti koji su potekli iz njegove rodne Dalmacije. Teško je, napominje Kuraica, bilo koga izdvojiti:
„Teško je porediti Vladimira Bearu, Gerasima Zelića, Simu Matavulja, Ruđera Boškovića, Božu i Teodoru ili Milana Rešetara, Gerasima Petranovića, Iliju Petkovića, Vladimira Vukčevića. Svako je u svom domenu dao veliki i značajan doprinos i za sva vremena, a naše je da ne zaboravimo da 'ko nema svoje korenje, ne može ni da poleti'", kaže naš sagovornik i dodaje:
„Nakon događanja krajem 20. veka - a i ja sam jedan od unesrećenih, jer sam morao 1995. da napustim vekovno ognjište - na svakom koraku se udara na srpski narod. Proba se određena revizija. U Dubrovniku oni neće da čuju da je Ruđer Bošković Srbin. Mi moramo revnosnije i bolje da čuvamo svoju istoriju i da ne zaboravljamo one ljude koji su sebe ugradili u boljitak države Srbije i srpskog roda“.
Izložba je do sada obišla 11 gradova po Srbiji, tri u Republici Srpskoj, gostovala je u Mađarskoj i dva puta u Čikagu:
„Izložba je svuda lepo primljena. Mnogi su iznenađeni kako je geografski tako mala Dalmacija iznedrila toliko velikana. Ova izložba je samo pokušaj i podsticaj mojoj generaciji, ali i mlađim pokolenjima da čuvaju svoje, a ne diraju tuđe. I da im ovi velikani budu primer“.
Nažalost još uvek nije stigla do Dalmacije.
„Najteže je biti paroh u svojoj parohiji. Pisao sam na nekoliko adresa, ali niko nije odgovorio. Žao mi je, ali valjda će doći vreme kada će se neko zapitati da li je moguće da izložba ide po Evropi i čak do Amerike, a da nije bila u mojoj rodnoj Dalmaciji. Ima interesovanja da ide u Rijeku, Pulu, Umag. Videćemo gde će sledeća destinacija biti. Voleo bih da bude Dalmacija. Prošle godine je bilo razgovora da gostuje u Dubrovniku. Kontaktirao sam profesora Milorada Vukanovića i bili smo sve dogovorili, ali iz političkih razloga, Vukanović mi je rekao – 'Imenjače, izgleda da sada nije pravo vreme, hajde da sačekamo sledeću godinu'. Živi bili pa videli“, kaže Milorad Kuraica i napominje da mu je posebna čast što će biti u Ruskom domu i zahvaljuje na tome direktoru Ruskog doma Jevgeniju Aleksandroviču Baranovu i akademiku prof. dr Radmili Tonković.
Posvećenost čuvanju od zaborava značajnih Srba Kuraica je potvrdio i 2019. kada je u Plavnu kod Knina inicirao obnovu kuće u kojoj je Dositej Obradović živeo i radio.
„Dositejeva i naša bratska kuća u mom rodnom Plavnu, na tromeđi Bosne, Like i Dalmacije, bila je gotovo pred rušenjem. Znao sam da je 2019. jubilarna godina, jer je Dositej bio u Plavnu 1769. i 1770. i 16. marta 1770. datirana njegova druga Bukvica poznatija kao Ižica. Verovao sam da taj jubilej neće niko obeležiti i bio sam u pravu. Onda sam napravio izložbu fotografija vezanih za Dositeja i njegov boravak u Dalmaciji sa posebnim osvrtom na Plavno. Razmišljao sam šta će biti kada izložba prestane da putuje, pa sam mislio, što ne bih ja to poklonio mom rodnom selu i postavio u toj kući. Ali morala je prvo ta kuća da se sredi, sanira i da se dovede u funkcionalno stanje. Posle tri godine doveli smo kuću u takvo stanje da ne bi bilo sramota da se nalazi i na Terazijama“.
