Pozadina velikog sukoba u Kijevu: Ko će da potpiše kapitulaciju
© AP Photo / Efrem Lukatsky
Pratite nas
Glavni razlog sukoba predsednika Ukrajine Vladimira Zelenskog i glavnokomandujućeg Oružanim snagama te zemlje Valerija Zalužnog je to što niko od njih danas ne želi da preuzime odgovornost za neuspehe na frontu, a sutra - za izgubljen rat i gubitak države. Niko od njih ne želi da potiše kapitulaciju u sukobu sa Rusijom.
Kako će se završiti rat ukrajinske vrhuške zavisi isključivo od Sjedinjenih Država, dodaje ruski vojni ekspert Viktor Litovkin.
Drugim rečima, smena Zalužnog ne zavisi od želje Zelenskog već od Vašingtona, od toga da li će Amerikanci odlučiti da smene ovu figuru sa mesta glavnog komandanta ili će Zelenskom reći da odustane od te ideje.
Šta god da se dogodi to neće dovesti do promena – Kijev će ostati američki vazal, koji će i dalje slepo slušati direktive Vašingtona, po svaku cenu.
Litovkin napominje da je iznenadna poseta zamenice američkog državnog sekretara Viktorije Nuland Kijevu imala za cilj da reši ovaj sukob u ukrajinskom vrhu, koji već nedeljama tinja.
„Ali, ono o čemu niko ne priča jeste šta je uzrok ovog sukoba. To je odgovornost za propast kontraofanzive koja se dogodila prošle godine, za 160 hiljada poginulih vojnika u toj kontraofanzivi, za nekoliko desetina hiljada uništene vojne tehnike... Ukrajinska vojska nije uspela da ostvari nijedan cilj te kontraofanzive, nije uspela da savlada čak ni prvu liniju ruske odbrane i izgubila je ogromnu količinu strane opreme, uključujući i onu koju su joj isporučili Amerikanci, Britanci, Nemci i drugi. Pitanje je - ko snosi odgovornost za ovo“, kaže Litovkin.
Krivicu za neuspeh svaljuju jedini na druge, iako je krivac očigledan, kaže Litovkin.
„Sjedinjene Države i Zapad ne žele da se odgovornost svali na njih, iako su definitivno oni krivi za taj neuspeh. Zašto su oni glavni krivci? Zato što su naterali Ukrajinu da deluje po NATO standardima, po instrukcijama NATO-a, po NATO povelji, a upravo su NATO, američki i britanski generali, rukovodili ovim operacijama, dok je Ukrajina samo ispunjavala zadatke koje su joj postavili“, objašnjava ekspert.
Poslednjih nedelja rastu tenzije u sukobu između ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog i komandanta Oružanih snaga Valerija Zalužnog
© AP Photo / Efrem Lukatsky
NATO kriv za propast ukrajinske kontraofanzive
Ukrajinska kontraofanziva bila je unapred osuđena na propast, uprkos podršci Zapada u naoružanju, logistici, obaveštajnim podacima...
„NATO se nikada nije borio sa vojskom ili sa državom koja im je ravnopravna, NATO nikada nije bio u stanju da razbije široku i duboko slojevitu odbranu i nikada nije savladao minska polja velikih razmera i zato je sve to dovelo do toga da Ukrajina pretrpi katastrofalan poraz. Međutim, Ukrajina ne može otvoreno i iskreno da kaže da je izgubila zato što je delovala po naređenjima Vašingtona, Brisela, Londona, jer će oni odmah prestati da pružaju svaku vrstu pomoći - finansijsku, materijalnu, vojno-tehničku i tako dalje. U tom slučaju bi kompletno rukovodstvo Ukrajine odmah otišlo pod nož. Zato se svojski trude da nađu nekog krivca među svojima - ili je kriv Zelenski, ili je kriv Založni, ili je kriv Sirski, ili je kriv načelnik Generalštaba. Generalno, vodi se unutrašnja borba, koja liči na borbu paukova u tegli. I upravo ova borba paukova dovodi do onoga što se sada dešava“, kaže Litovkin.
Poslednjih nedelja rastu tenzije između ukrajinskog predsednika i komandanta Oružanih snaga. Ukrajinski mediji tvrde da se Zelenski krajem januara sastao sa Zalužnim i pozvao ga da podnese ostavku, ali da je ovaj to odbio, dok zapadni mediji navode da je Zalužni pozvan na sastanak u kancelariju predsednika, gde mu je rečeno da je otpušten, pa se predsednički dekret očekuje do kraja ove nedelje.
Američki novinar Simor Herš ocenjuje da je želja ukrajinskog predsednika da smeni glavnog komandanta posledica tajnih pregovora Zalužnog sa Zapadom o okončanju sukoba sa Rusijom. Prema njegovim rečima, „drama“ u Kijevu uplašila je mnoge u Vašingtonu.
Zapadni mediji navode da su nesuglasice između predsednika Ukrajine i Zalužnog nastale još u prvim mesecima sukoba u Ukrajini zbog različitih pristupa - Zelenski, navodno, insistira na „hrabrim“ akcijama, a Zalužni je konzervativniji.
Međutim, ono što je izvesno jeste da je javni rat Zelenskog i Zalužnog počeo u novembru prošle godine, kada je ukrajinski komandant počeo da se oglašava za zapadne medije. Konkretno, tada je u intervjuu „Ekonomistu“ priznao da je sukob u Ukrajini zapao u ćorsokak i da ukrajinske trupe neće uspeti da ostvare prodor na frontu.
Sada – u jeku sukoba sa Zelenskim – ponovo se oglasio, ovog puta, za američki Si-en-en, gde je priznao prednost Rusije u mnogim sferama i opisao teškoće sa kojima se suočava Ukrajina. U toj kolumni Zelenskog nijednom nije pomenuo.
Moskva sukob vlasti i vojske u Ukrajini naziva „pitanjem Kijeva i brigom Zapada“. Ruski šef diplomatije Sergej Lavrov je još ranije rekao da je taj koflikt „unutrašnja stvar zemlje koja je izgubila nezavisnost, i njenih lidera na Zapadu“.
Kako će se okončati rat Zelenskog i Zalužnog
Uprkos neuspehu ukrajinske kontraofanzive, Zalužni ostaje među najpopularnijim liderima u zemlji. Ankete pokazuju da 88 odsto Ukrajinaca podržava Zalužnog, dok je podrška predsedniku te zemlje pala na 62 odsto. To znači da bi Zalužni mogao da predstavlja pretnju za Zelenskog ako odluči da započne političku karijeru.
Ako Zalužni zaista bude smenjen, dva su moguća kandidata koji bi mogli da zauzmu njegovu funkciju. Jedan od njih je Kiril Budanov, načelnik Uprave za obaveštajne poslove odbrane, koji je blizak Zelenskom, a drugi kandidat je Aleksandar Sirski, koji je trenutno komandant ukrajinskih kopnenih snaga.
„Ovde je važna i jedna druga perspektiva – sutra će u Ukrajini biti održani predsednički izbori - Zalužni ima mnogo veće šanse da postane predsednik Ukrajine nego Zelenski. Zelenski bi izgubio, ali ostaje pitanje – šta će biti sutra kada se okončaju borbe? Neko će morati da odgovara za činjenicu da je Ukrajina izgubila rat i izgubila državu. Čak i Budanov i Sirski odbijaju da stanu na čelo Oružanih snaga nakon ostavke Zalužnog. Niko ne želi da preuzme odgovornost za očigledan neuspeh Ukrajine na frontu. Sve ovo se dešava zbog straha od odgovornosti, jer neko će morati da potpiše kapitulaciju, a to niko ne želi da uradi“, ističe Litovkin.
Kakav će ishod biti, kaže Litovkin, ne zna se. Izvesno je samo da će Rusija iz ovog ukrajinskog sukoba izaći kao pobednik. Jedino ostaje pitanje - ko će potpisati kapitulaciju.
„Oni žele da to učini Zelenski, pošto je on, takoreći, bio inicijator ovog rata i sve je učinio za ovaj rat - pao je pod uticaj Sjedinjenih Dražava i Zapada da bi izveo ovaj rat. Šalju na front nove, neobučene vojnike, organizuju mobilizaciju itd. Svi oni iz vojnog vrha žele da to prepuste Zelenskom, dok Zelenski pokušava njih da okrivi za sve. I evo, dok se oni svađaju stiže Viktorija Nuland, koja treba da izrekne presudu i da ih pomiri ili da nekog od njih gurne u stranu, kako bi Amerikanci ponovo dobili neku vrstu poluge nad Ukrajinom bez ovih tereta“, navodi Litovkin.
Koga će podržati Vašington ne zna se, jer „različite priče kruže“, dodaje ekspert.
„Priča se da SAD podržavaju Zalužnog, a da Velika Britanija podržava Zelenskog i Budanova, jer su oni britanski agenti, a Zalužni je američki agent itd. Zato ćemo sačekati rezultate ove, što se kaže, ‘pseće svađe’ - pa ćemo shvatiti ko je pobedio“, zaključio je Litovkin.
