https://lat.sputnikportal.rs/20240201/podseca-na-mladu-zemlju-otkrivena-nova-planeta-koliko-slicna-toliko-i-drugacija-od-nase-1167196436.html
„Podseća na mladu Zemlju“: Otkrivena nova planeta, koliko slična, toliko i drugačija od naše
„Podseća na mladu Zemlju“: Otkrivena nova planeta, koliko slična, toliko i drugačija od naše
Sputnik Srbija
Svet koji astronome neodoljivo podseća na mladu Zemlju leži na 73 svetlosne godine daleko od nas. Ova planeta stručno nazvana HD 63433 d je novonastala planeta... 01.02.2024, Sputnik Srbija
2024-02-01T23:00+0100
2024-02-01T23:00+0100
2024-02-01T23:00+0100
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
svemir
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0a/0d/1162378384_0:63:1201:738_1920x0_80_0_0_6dc80019fa97bf433726c758c55bc24a.jpg
Ovo je najmanja planeta mlađa od pola milijarde godina i predstavlja prozor u formiranje planeta sličnih, ali ne i identičnih Zemlji.Zemlja zapravo predstavlja jedini svet za koji je poznato da ima život. Učenje procesa nastanka i sazrevanja planeta koje rotiraju oko „suncolikih“ zvezda omogućava naučnicima da otkriju sastojke koji su omogućili životu da se pojavi na Zemlji i koji bi možda omogućili nastanak života na nekom drugom mestu u svemiru.Koliko slična, toliko i drugačijaPlaneta HD 63433 d je koliko slična, toliko i drugačija od Zemlje, što znači da predstavlja neverovatnu priliku za proučavanje. I sličnosti i razlike su veoma ekstremne, prenosi „Sajens alert“.Ona dodaje da planeta orbitira veoma blizu svoje zvezde što omogućava da se koriste podaci kako bi se našlo prisustvo gasova i potencijalni gubitak atmosfere koji mogu dovesti do nepravilnog formiranja „zemljolikih“planeta.Ovaj svet uočen je upotrebom teleskopa TESS predviđenog za pronalazak egzoplaneta. On posmatra zvezde u potrazi za jedva primetnim smanjenjem intenziteta svetlosti koje nastaje usled prolaska planete između nas i zvezde. Merenjima promene intenziteta svetlosti astronomi mogu da izračunaju masu i veličinu planete.Ova mlada planeta kruži oko zvezde HD 63433 koja je žuti patuljak veoma slične mase, veličine i temperature Suncu. Razlika je u tome što je to od Sunca dosta mlađa zvezda. Jedva je malo starija od 400 miliona godina, za razliku od sunčevih 4,5 milijardi godina.To je čini pravom stelarnom bebom oko koje rotiraju do sada otkrivene tri planete, dva mini Neptuna i HD 63433 d.Okean lavePodaci prelaska „preko“ zvezde govore da HD 63433 d ima prečnik 1,1 puta veći od Zemljinog. Još se ne zna kolika je masa, ali sve ukazuje na to da je u pitanju kamenit svet poput Marsa, Venere i Zemlje.Rotacija oko zvezde joj je svega 4,2 dana što znači da je ekstremno blizu zvezde. Verovatno je tako uhvaćena gravitacijom da joj je uvek okrenuta samo jednom stranom. Ovo znači da ta jedna strana dobija svu toplotu i svetlost čineći površinu planete okeanom istopljenog kamenja sa temperaturama od 1297 Celzijusa.Mnogo toga još se ne zna o HD 63433 d, a tim istraživača se nada da će uskoro imati dovoljno podataka na osnovu kojih bi mogli da izračunaju masu planete i na osnovu toga utvrde i njen sastav.Takođe, na osnovu tih podataka može se proceniti da li planeta ima nekakvu atmosferu i koji joj je sastav.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, svemir, društvo
nauka i tehnologija, svemir, društvo
„Podseća na mladu Zemlju“: Otkrivena nova planeta, koliko slična, toliko i drugačija od naše
Svet koji astronome neodoljivo podseća na mladu Zemlju leži na 73 svetlosne godine daleko od nas. Ova planeta stručno nazvana HD 63433 d je novonastala planeta, jedva malo veća od Zemlje i orbitira oko zvezde dosta slične po svojim karakteristikama Suncu.
Ovo je najmanja planeta mlađa od pola milijarde godina i predstavlja prozor u formiranje planeta sličnih, ali ne i identičnih Zemlji.
Zemlja zapravo predstavlja jedini svet za koji je poznato da ima život. Učenje procesa nastanka i sazrevanja planeta koje rotiraju oko „suncolikih“ zvezda omogućava naučnicima da otkriju sastojke koji su omogućili životu da se pojavi na Zemlji i koji bi možda omogućili nastanak života na nekom drugom mestu u svemiru.
Koliko slična, toliko i drugačija
Planeta HD 63433 d je koliko slična, toliko i drugačija od Zemlje, što znači da predstavlja neverovatnu priliku za proučavanje. I sličnosti i razlike su veoma ekstremne,
prenosi „Sajens alert“.
„Planeta je veoma zanimljiva s obzirim da je nalik mladoj Zemlji“, rekla je Melinda Soarez-Furtado, astrofizičar Univerziteta Viskonsin u Medisonu.
Ona dodaje da planeta orbitira veoma blizu svoje zvezde što omogućava da se koriste podaci kako bi se našlo prisustvo gasova i potencijalni gubitak atmosfere koji mogu dovesti do nepravilnog formiranja „zemljolikih“planeta.
Ovaj svet uočen je upotrebom teleskopa TESS predviđenog za pronalazak egzoplaneta. On posmatra zvezde u potrazi za jedva primetnim smanjenjem intenziteta svetlosti koje nastaje usled prolaska planete između nas i zvezde. Merenjima promene intenziteta svetlosti astronomi mogu da izračunaju masu i veličinu planete.
Ova mlada planeta kruži oko zvezde HD 63433 koja je žuti patuljak veoma slične mase, veličine i temperature Suncu. Razlika je u tome što je to od Sunca dosta mlađa zvezda. Jedva je malo starija od 400 miliona godina, za razliku od sunčevih 4,5 milijardi godina.
To je čini pravom stelarnom bebom oko koje rotiraju do sada otkrivene tri planete, dva mini Neptuna i HD 63433 d.
Podaci prelaska „preko“ zvezde govore da HD 63433 d ima prečnik 1,1 puta veći od Zemljinog. Još se ne zna kolika je masa, ali sve ukazuje na to da je u pitanju kamenit svet poput Marsa, Venere i Zemlje.
Rotacija oko zvezde joj je svega 4,2 dana što znači da je ekstremno blizu zvezde. Verovatno je tako uhvaćena gravitacijom da joj je uvek okrenuta samo jednom stranom. Ovo znači da ta jedna strana dobija svu toplotu i svetlost čineći površinu planete okeanom istopljenog kamenja sa temperaturama od 1297 Celzijusa.
Mnogo toga još se ne zna o HD 63433 d, a tim istraživača se nada da će uskoro imati dovoljno podataka na osnovu kojih bi mogli da izračunaju masu planete i na osnovu toga utvrde i njen sastav.
Takođe, na osnovu tih podataka može se proceniti da li planeta ima nekakvu atmosferu i koji joj je sastav.
