Usamljeni poštar, plavi jelen i psihodelični kaktus: Mladi odneli sa Mećavnika neobično iskustvo
© Sputnik / Milica Trklja
Pratite nas
Sedamnaest različitih filmova, sedamnaest mladih reditelja koji su doputovali sa mnogo različitih meridijana i obe Zemljine hemisfere sastalo se ovog januara u Drvengradu kako bi svoja ostvarenja prikazali na sedamnaestom po redu festivalu filma i muzike – Kustendorfu.
U ovogodišnjoj selekciji takmičarskog programa „Kustendorfa“, našli su se kratkometražni autorski filmovi studenata iz čitavog sveta. Među njima su bila ostvarenja dve Srpkinje, jednog Egipćanina, Grka, nekoliko Rusa, Meksikanke, Poljaka, Uzbekistanca, Indusa i mnogih drugih.
„Zlatno jaje“ otišo je u ruke ruskom reditelju Mihailu Gorobčuku za film „Ljubičasta zemlja“, a žiri je ocenio da njegovo delo, u nekim segmentima, podseća na Tarkovskog.
Gorobčuk nije bio prisutan na festivalu, ali je njegov kolega, reditelj Ilja Želtjakov, čiji je film bio prikazan u kategoriji „Savremene tendencije“, preuzeo nagradu u njegovo ime.
Pobednici "Kustendorfa"
© Foto : Ustupljeno Sputnjiku
Usamljeni poštar
Pored Gorobčuka i Želtjakova, još jedan ruski stvaralac imao je priliku da svoje delo predstavi svetu i to je bio Asker Unajev – ambiciozni mladić sa jasnom vizijom sebe i svog stvaralaštva u budućnosti, tvorac filma „Poslednja smena“ .
Unajev je rođen u Moskvi, a njegova porodica je dagestanskog porekla, što mu je poslužilo kao inspiracija za njegov diplomski, ali i debitantski film. Za Sputnjik otkriva da je njegova inspiracija – njegovo iskustvo.
U današnjem svetu, mnoge zemlje razara problem napuštenih sela. Ljudi masovno odlaze u gradove u migriraju, ostavljaju za sobom sela koja se raspadaju i u koje se, nažalost, život nikada više neće vratiti, kaže Unajev.
Priču krajeva koji iščezavaju Unajev pripoveda kroz dva glavna lika. „Poslednja smena“ prati poštara i njegovog kolegu vozača koji kreću na putovanje kroz njihovu poslednju smenu na poslu, pre nego što se pošta u kojoj rade zauvek ne zatvori. Njih dvojca otisnuli su se zajedno kroz umirući svet napuštenih sela u planinama Kavkaza.
Asker Unajev, reditelj filma ,,Poslednja smena", Kustendorf 2024.
© Sputnik / Milica Trklja
Poštar i njegov kolega spadaju u malobrojne preostale žitelje jedne čitave regije. Priča je inspirisana samim mestom gde je snimana i taj problem postoji i u Dagestanu. Ne radi se ovde samo o napuštenim selima, već i o odumiranju nekadašnjih društava, sa čim se mnoge bivše sovjetske republike susreću.
Većina najavljevih filmova nastala je po scenarijima koje je sam pisao, a radnja njegovog sledećeg projekta odvijaće se još dalje od napuštenih kavkaskih sela – u kosmosu.
Sovjetska kinematografija je imala tradiciju tzv. društvene naučne fantastike. Primera radi, gruzijski reditelj Georgij Danelija snimio je čuveni film „Kin-za-za“ koji nekog neupućenog može asocirati na jeftinu verziju „Zvezdanih ratova“, dok je zapravo reč o vrlo ozbiljnoj društvenoj drami koja je iskoristila fasadu odvijanja radnje na drugoj planeti kako bi prikazala sve one stvari koje su zapravo uticale na živote sovjetskih građana. Trenutno radim na sličnoj ideji, otkriva reditelj.
Askerovi utisci sa Kustendorfa su, kako kaže, fantastični. Selekciju filmova opisuje kao sjajnu, a ljude kao druželjubive. On se zahvalio organizatorima festivala što pružaju podršku stvaraocima u usponu.
Svečano otvaranje ,,Kustendorf" festivala
© Sputnik / Milica Trklja / Svečano otvaranje ,,Kustendorf" festivala
Unajev koji pre Kustendorfa nije imao kontakata sa međunarodnim filmskim festivalima kaže da ga čitav doživljaj, priroda Mokre Gore i sama atmosfera veoma inspirišu. Za njega će Kustendorf uvek imati poseban značaj, tim pre što se na njemu prvi put susreo sa „festivalskim svetom“ van Rusije.
Bio bih zaista vrlo srećan da dođem ovde ponovo. Kao što sam rekao, zauvek ću biti zahvalan jer je ovo moje prvo iskustvo na međunarodnom festivalu i prvi put sam okružen ne samo ljudima iz cele Evrope, već i iz čitavog sveta, zaključio je Unajev za Sputnjik.
Plavi jelen i psihodelični kaktus
Film mlade meksičke autorke Sandre Ovilje Leon koji se takođe istakao svojom originalnošću i koji je privukao pažnju publike nosi naziv „Hikuri''. To je priča koja ima uporišta u trenutnoj stvarnosti države Najarita, ali i u lokalnoj legendi koja kaže da su jednog dana ljudi iz plemena Huičol otišli da traže boga i da su ga našli u obliku mističnog plavog jelena. Jelen ih je zatim odveo do pejotl kaktusa, svete biljke koju ovaj narod koristi u svojim ritualima i medicinskim receptima.
Huičoli se danas susreću sa drugom vrstom problema: njihova zajednica je pred izumiranjem, a razlog za to su rudarske kompanije koje su zagadile vodu i otrovale sav biljni i životinjski svet.
Sandra Ovilje Leon i njen saradnik sa maketom Plavog jelena, simbola božanstva plemena Huičol, Kustendorf 2024.
© Sputnik / Milica Trklja
U filmu Huičoli kreću u potragu za biljkom koja se osim u svetim ritualima koristi i kao lek koji ima jaka halucogena svojstva i uz koji je lakše preživeti sve nedaće.
Rediteljka Sandra Leon, diplomac Univerziteta u Gvadalahari, prvi put je u Srbiji.
Ovde smo prvi put, sve je zaista prelepo, jedino je malo više hladno. Čini mi se da je strast prema životu i filmu nešto što povezuje naša dva naroda. Imam veliku želju da se vratim na Kustendorf, nadam se sa novim novim filmom na kojem trenutno radim, a koji nosi naziv „Alfredovi dani, kaže Sandra za Sputnjik.
„Netfliks“ i autorski film
Šerzod Nazarov, mladi Uzbekistanac, došao je na „Kustendorf“ sa filmom „Na putu svile“. Priča prati usamljenog čoveka koji svoje dane provodi živeći u kartonskoj udžerici pored železničke stanice usred pustinje.
Film, kako kaže Nazarov, nije zasnovan na konkretnom događaju, ali su okolnosti života mnogih ljudi različite i sigurno će se neko pronaći u turobnoj i okrutnoj priči usamljenog Tursunboja. Priča jedne porodice prikazuje i čitav jedan deo društva Uzbekistana.
Prvi put u Srbiji, Šerzod otkriva da primećuje dve stvari. Priroda je slična onoj iz Uzbekistana, a ljudi su, kaže, vrlo kulturni. Nada se da će mu boravak otkriti još detalja i pružiti nova iskustva, životna, ali i filmska.
U prvom planu su mi naravno filmovi i želeo bih da pogledam one koji nisu dostupni na internetu, kao i da sretnem prijatelje sa drugih filmskih festivala. Želeo bih da sa njima razmenim utiske, iskustva, mišljenja i da tako stvorimo prijateljsku atmosferu i prijateljske odnose između nas kao filmskih stvaralaca, objašnjava Šerzod za Sputnjik.
Kustendorf 2024. godine
© Sputnik / Milica Trklja / Kustendorf 2024. godine
Na pitanje, da li bi ikada pristao na komercijalnu saradnju sa platformama poput „Netfliksa“, mladi uzbekistanski reditelj odgovara praktično. San svakog reditelja je da bude priznat i on može nastaviti i završiti svoju karijeru kao običan čovek, ali, dodaje, takođe može i da vidi sebe kao proslavljenog režisera.
Autorski filmovi imaju vrlo male budžete tako da saradnja sa „Netfliksom“ i sličnim platformama nije nužno nešto loše. To je način zarade para koje se kasnije mogu uložiti u različite autorske projekte i filmove.
Dobitnik „Srebrnog jajeta“ je indijski reditelj Vivek Rai, a njegov film nosi naziv „Šanti“. Hrvatski reditelj David Gašo osvojio je „Bronzano jaje“ za film „Niska trava“.
