„Pola obale Nice“ i zlato SSSR-a: Za kakvom državnom imovinom traga Rusija?
© Sputnik / Vladimir Pesnya
/ Pratite nas
Predsednik Rusije Vladimir Putin naložio je da se izdvoje sredstva za potragu za ruskom državnom imovinom u inostranstvu, a stručnjaci podsećaju da su carskoj porodici pripadali objekti u Nici, zgrade u Jerusalimu i fabrike, a i potraga za „zlatom Komunističke partije Sovjetskog Saveza“ završila se neuspešno.
U 19. i 20. veku u vlasništvu Rusije bio je značajan deo obale Nice, rekao je za RBK profesor katedre za modernu rusku istoriju Ruskog državnog univerziteta za humanističke nauke Aleksandar Krušelnicki. Prema njegovim rečima, reč je pre svega o nekretninama koje su kupovala lica iz ruske carske porodice.
„Te nekretnine nisu samo vile, dvorci i zemljišne parcele neposredno uz njih – kupovali su i šumska lovišta, parcele sa izuzetnim pogledom, a postoji i jedinstven slučaj kada je u Parizu kupljen gradski trg. Naravno, kupovani su i proizvodni objekti, u celini ili delimično – rudnici, fabrike, radionice, brodogradilišta“, navodi Krušelnicki.
Takođe, prema njegovim rečima, predstavnici carske porodice, kao i najbogatije porodice aristokrata i industrijalaca imali su pozamašne račune u bankama Švajcarske, Velike Britanije, Francuske, Nemačke i Austrougarske. Krušelnicki podseća da se ispostavilo da je sudbina većeg dela te imovine u postrevolucionarnoj eri, sa pravne tačke gledišta, „veoma sumnjiva“.
Ispostavilo se da deo imovine Ruske imperije i SSSR nije prešao u vlasništvo Rusije, a u tom kontekstu rusku stranu najviše zanimaju objekti kulturnog nasleđa, ali i druge nepokretnosti, rekao je za RBK istoričar, istraživač sa Instituta za rusku istoriju Ruske akademije nauka Aleksandar Djukov.
„Ta imovina mogu biti zgrade, zemljišne parcele. U Jerusalimu postoji ogroman broj stvari o kojima se razgovara“, rekao je stručnjak.
Imovina je kupovana u inostranstvu i u sovjetsko vreme.
„Ako govorimo o sovjetskoj imovini, tu opet ima nekih stanova koji su u sovjetsko vreme kupovali neki resori za službena putovanja, a koji, nakon gašenja tih resora, nisu preneti u vlasništvo nego su faktički oduzeti“, rekao je Djukov.
Početkom devedesetih aktivno se razgovaralo o sudbini druge imovine – „novca Komunističke partije“, odnosno dela tajnog zlatnog i deviznog fonda Komunističke partije Sovjetskog Saveza u inostranstvu koji je počeo da se formira najkasnije sredinom 1918. godine, podseća Krušelnicki.
„Mediji su u potpunosti prestali da spominju taj partijski novac 1993. godine. Da li to znači da su ta sredstva uspešno pronađena i predata državnom trezoru?“, upitao je stručnjak.
Kako se navodi, Rusija je uspela da vrati deo imovine SSSR/Ruske imperije iz inostranstva.
„Na primer, crkva Svetog Nikole u Francuskoj prebačena je u rusko vlasništvo. Ona je bila podignuta u Nici u čast naslednika cara Aleksandra II i građena je u vizantijskom stilu. Nakon raspada Ruske imperije, crkva je bila u vlasništvu nekoliko lica koja nisu imala nikakve veze ni sa RPC, ni SSSR, ni Rusijom. Međutim, prema odluci suda, ta crkva je 2021. godine vraćena u vlasništvo Rusije“, rekao je Djukov.
Prema njegovim procenama, od 2000. godine u vlasništvo Rusije prevedeno je oko 4.000 različitih objekata različite vrednosti, između ostalog u Evropi, na Bliskom Istoku, u Južnoafričkoj Republici. Krušelnicki ističe da je predsednik postavio zadatak da se traže nekretnine u inostranstvu „zbog međunarodne situacije“ koja se sada razvila oko Rusije.
Ranije je Putin potpisao ukaz o izdvajanju sredstava za pravnu zaštitu nepokretne imovine Rusije, bivše Ruske imperije i bivšeg SSSR-a u inostranstvu.
Subvencija za te namene biće dodeljena Preduzeću za upravljanje imovinom u inostranstvu koje je deo Uprave za poslove predsednika Rusije. Sredstva su namenjena za pokrivanje troškova povezanih sa „traženjem nepokretne imovine Rusije, bivše Ruske imperije, bivšeg SSSR-a u inostranstvu, propisnom legalizacijom prava i pravnom zaštitom te imovine“.
