Srpski Ledeni Čovek: Učio od Rusa kako da preživi ledeno doba - okrenuo se Istoku i osvaja vrhove
14:01 27.01.2024 (Osveženo: 10:46 29.01.2024)
© Foto : Sputnjiku ustupio Vladimir Stevanović
Pratite nas
Vladimir Stevanović je arheolog, viši kustos Narodnog muzeja u Leskovcu, ali je pre svega srpski Ledeni Čovek. Godinama se izlaže ekstremnoj hladnoći, tako jača imunitet i mentalnu snagu. Crpi je i iz borilačkih veština, traži nove sisteme zaštite zdravlja. Iza njega je 11 podviga, na toliko se vrhova srpskih planina popeo po snegu, samo u šortsu.
„Ljudi na Istoku ne reaguju kao mi na posledicu, ne leče posledicu narušenog zdravlja, već se trude da ga održavaju, ulažu u njega, kako telo ne bi došlo u disbalans. Doživljavam zdravlje kao oni“, kaže srpski Ledeni Čovek na početku razgovora za Sputnjik.
Po životnom opredeljenju je naučni radnik, strogo sledi naučne principe, a deo arheologije je i evolucija, adaptacija čoveka na spoljašnje okolnosti. Određene sposobnosti su nam atrofirale, a neke smo razvili zahvaljujući načinu života. Tako smo preživeli i ledena doba. Mogli bi smo i sada.
„U nekim gradovima u severnim zemljama temperature dolaze do minus 70, ljudi žive tamo. To su ljudi kao vi i ja, ali su oni svakodnevno okruženi tim okolnostima. Njihov mozak šalje informacije telu da se adaptira na te uslove. Po istom tom principu realizujem svoje treninge. Svakodnevno se izlažem hladnoći u kratkim intervalima, po 5 ili 10 minuta dnevno tokom tuširanja hladnom vodom“.
Najviše je zahvalan jednom Rusu
Bio je bolešljiv sve do fakulteta, bavio se sportom i to ga je ometalo, antibiotici nisu imali efekta. Zato je počeo da istražuje tradicionalnu medicinu i došao do kupanja hladnom vodom.
Planinari bez odeće, ali se i kupa u hladnim rekama i jezerima, jer, kako kaže, svako telo može samo da proizvede toplotu
© Foto : Sputnjiku ustupio Vladimir Stevanović
Njegov prvi uzor bio je Rus Porfirije Ivanov koji je pet decenija hodao gotovo nag po snegu. On je prvi čovek koji je u savremenom dobu, 80-tih godina prošlog veka, javno propagirao metodu koja se zove prekaljivanje, kupanje hladnom vodom.
„Imao je terminalnu dijagnozu, dva kancera u telu, rešio da skrati muke. Kada je legao u sneg, ništa se nije dogodilo, čak se osećao malo bolje. Onda je sistematično počeo da se baca u hladnoću, osećao se bolje svakoga dana, dok njegove bolesti nisu nestale. Taj sistem je nazvao „Čedo“, bazira se na gladovanju, bosonogom hodanju, kupanju hladnom vodom i izlaganju hladnoći. Imao je na hiljade sledbenika širom Rusije“.
Medicina iz Kine – veština iz Japana
Pravi rezultat boljeg imuniteta naš sagovornik je dobio kada je počeo da upražnjava vežbe disanja, preuzeo ih je iz joge, a kasnije je počeo da praktikuje Ćigong, kinesku tradicionalnu medicinu, dinamično disanje uz blage pokrete. Tako meditira u pokretu već 20 godina.
Sledeći sve metode, jogu, Ćigong i hladno tuširanje, vremenom je došao do toga da je potpuno zdrav. Počeo je da trenira Ninđucu, japansku srednjevekovnu ratničku veštinu koja sadrži razne kulturološke primese, sve što je tada ratniku bilo potrebno da preživi.
"Pavilno disanje i meditacija čine čuda za naš organizam".
© Foto : Sputnjiku ustupio Vladimir Stevanović
„Oni su često boravili u hladnim planinama, u zasedama, na specifičnim lokacijama, morali su da budu u stanju i da prelaze velike razdaljine, da prežive u divljini, na niskoj temperaturi, da zaleče svoje rane. Ninđucu, pored borbenog aspekta sadrži i tradicionalnu japansku medicinu i segmente raznih duhovnih tradicija širom sveta. Recimo, ako me protivnik udari na mesto na kome na treningu stalno primam udarce, ne osećam bol“, objašnjava.
Telo proizvodi toplotu - umom
Na Tibetu deo monaha okrenut je vađrajana budizmu, upražnjavaju tehniku koja se zove "tumo", meditaciju koja je kombinacija vežbi disanja, položaja tela, vizualizacije i zvukova, mantri.
„Nus pojava njihove meditacije je termogeneza, unutrašnje generisanje toplote. Sednu napolje, gde su ekstremno niske temperature, u sneg, u donjem vešu. Pokriju ih mokrim čaršavom. U toku meditacije monasi isuše taj čaršav, bude potpuno suv. Nije u pitanju subjektivni osećaj, već objektivni pokazatelj njihove termogeneze, sposobnosti da sami generišu temperaturu“.
Stevanović dodaje da je ovu pojavu, pred kamerama istraživao tim lekara predvođen kardiologom iz SAD, ispostavilo se da monasi mogu da podignu temperaturu tela i do pet stepeni.
3. januar 2024, Vladimir Stevanović i Miodrag Krčmarik - vrh Veliki Čemernik, 1638 m, temperatura -3
© Foto : Sputnjiku ustupio Vladimir Stevanović
Ajde što je „ledeni“ – ne jede meso
Pošto živi u maloj sredini, naš sagovornik je navikao da ga pojedini zbog njegovih snežnih aktivnosti posmatraju čudno, ali, kaže, na to je navikao, odavno,
„Vegetarijanac sam oduvek, to je bio fenomen. U Leskovcu imamo roštiljijadu, kod nas se meso podrazumeva. Ni kao dete nisam mogao da ga jedem, roditeljima je to bilo uredu, nisu me forsirali. Imali smo i savete lekara da neću moći da se razvijem bez mesa, visok sam 190 cm, imam 100 kilograma“.
Na kraju razgovora Stevanovića smo pitali kako najbliži reaguju na njegove čudnovate sportske aktivnosti i preventivu. Kaže da i njegova majka praktikuje Čigong, tako je rešila problem osteoporoze.
„Deca se ugledaju na mene, pa nekada hoće da budu „ledena deca“. Tada moram da vodim konstruktivan razgovor sa suprugom koja nije za ideju da ih bacam u sneg. Nađemo se na pola puta, što znači, supruga je u pravu. Decu, ako se slažu, posle tuširanja prsnem hladnom vodom. To je izuzetno zdravo, polako im podižem reakciju imunog sistema“.
Stevanović dodaje da je to prva vežba za sve koji žele da budu boljeg zdravlja. Tuširanje treba završiti hladnom vodom, 5 do 10 sekundi, pa ćemo polako povećati i svoj prag izdržljivosti, moći će da traje duže.
Svoja iskustava Stevanović je sabrao u knjizi “Ledena veština”, praktičnom priručniku sa vežbama u kome je doneo i presek svih poznatih svetskih „ledenih tradicija“.
Stevanović je po struci arheolog, radi kao viši kustos Narodnog muzeja u Leskovcu
© Foto : Sputnjiku ustupio Vladimir Stevanović
