https://lat.sputnikportal.rs/20240126/skinuta-oznaka-tajnosti-jeljcin-nudio-klintonu-da-se-u-slucaju-sirenja-nato-rusija-prva-pridruzi-1166882612.html
Skinuta oznaka tajnosti: Jeljcin nudio Klintonu da se u slučaju širenja NATO Rusija prva pridruži
Skinuta oznaka tajnosti: Jeljcin nudio Klintonu da se u slučaju širenja NATO Rusija prva pridruži
Sputnik Srbija
Bivši predsednik Rusije Boris Jeljcin na sastanku sa američkim kolegom Bilom Klintonom 1994. godine zalagao se za to da se Rusija prva pridruži NATO u slučaju... 26.01.2024, Sputnik Srbija
2024-01-26T07:56+0100
2024-01-26T07:56+0100
2024-01-26T07:57+0100
rusija
rusija
rusija – politika
sad
jeljcin
klinton
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111702/95/1117029534_0:0:3063:1722_1920x0_80_0_0_d49880f6e6ea6fbfea40cc27711b94b0.jpg
Reč je o razgovoru dvojice lidera koji je vođen u rezidenciji u Novo-Ogarjevu 14. januara 1994. godine.Prema njegovoj zamisli, primer Moskve trebalo je da prate „druge zemlje iz Centralne i Istočne Evrope“.Međutim, kako sledi iz transkripta razgovora, Klinton je „veoma uzdržano“ odgovorio na predlog ruskog lidera. Spominjao je „veličinu Rusije, ali ne i ideju stvaranja zajednice zemalja koju je predložio Jeljcin ili članstvo države u NATO“.Pored toga, američki predsednik je govorio ruskom kolegi o „jedinstvenoj mogućnosti“ koja će se otvoriti za obe zemlje ako odnosi između njih nastave da se razvijaju u zacrtanom pravcu.U dokumentima sa kojih je skinuta oznaka tajnosti takođe se navodi da su ljudi iz okruženja Klintona smatrali Jeljcina „najvažnijim kolegom“.Na primer, direktor odeljenja za planiranje politike Stejt departmenta Entoni Lejk u memorandumu iz decembra 1993. godine uoči Klintonove posete Moskvi upozoravao je na predstojeću „borbu oko niza teških pitanja i izazova za odnose“, a Jeljcina je nazvao „možda i najvažnijim stranim kolegom“.Šta je Kravčuk govorio?Bivši predsednik Ukrajine Leonid Kravčuk na sastanku sa kolegama iz Rusije i SAD Borisom Jeljcinom i Bilom Klintonom u januaru 1994. godine priznao je da ne postoji alternativa nuklearnom razoružavanju, pokazuju deklasifikovani dokumenti.Takođe je zahvalio Rusiji i SAD što razumeju problem Ukrajine. Američki lider je sa svoje strane obećao da će sarađivati sa Rusijom i Ukrajinom radi međusobne stabilnosti.NATO se proširio 1999. godine kada su mu se pridružile Poljska, Češka i Mađarska.Arhiv za nacionalnu bezbednost SAD osnovali su novinari i naučnici 1985. godine. Dokumenti sa kojih je skinuta oznaka tajnosti sadrže memorandume visokih zvaničnika Stejt departmenta za savetnike predsednika SAD, izveštaje ambasade SAD upućene spoljnopolitičkom resoru o kontaktima Klintona i Jeljcina u januaru 1994. godine i izveštaje o pripremama za njih.Pogledajte još:
https://lat.sputnikportal.rs/20220904/mislio-je-da-moze-da-resi-zauvek-odnose-s-amerikancima-zablude-skupo-kostale-gorbacova-video-1142134347.html
sad
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
rusija, rusija – politika, sad, jeljcin, klinton
rusija, rusija – politika, sad, jeljcin, klinton
Skinuta oznaka tajnosti: Jeljcin nudio Klintonu da se u slučaju širenja NATO Rusija prva pridruži
07:56 26.01.2024 (Osveženo: 07:57 26.01.2024) Bivši predsednik Rusije Boris Jeljcin na sastanku sa američkim kolegom Bilom Klintonom 1994. godine zalagao se za to da se Rusija prva pridruži NATO u slučaju širenja Alijanse, pokazuje transkript razgovora koji je objavio Arhiv nacionalne bezbednosti SAD.
Reč je o razgovoru dvojice lidera koji je vođen u rezidenciji u Novo-Ogarjevu 14. januara 1994. godine.
„Treba formirati neku vrstu kartela koji će uključivati SAD, Rusiju i evropske zemlje i koji će doprineti jačanju međunarodne bezbednosti“, rekao je tada Jeljcin, objavljeno je u dokumentima.
Prema njegovoj zamisli, primer Moskve trebalo je da prate „druge zemlje iz Centralne i Istočne Evrope“.
Međutim, kako sledi iz transkripta razgovora, Klinton je „veoma uzdržano“ odgovorio na predlog ruskog lidera. Spominjao je „veličinu Rusije, ali ne i ideju stvaranja zajednice zemalja koju je predložio Jeljcin ili članstvo države u NATO“.
Pored toga, američki predsednik je govorio ruskom kolegi o „jedinstvenoj mogućnosti“ koja će se otvoriti za obe zemlje ako odnosi između njih nastave da se razvijaju u zacrtanom pravcu.
„Mogli bismo da garantujemo Evropi vek mira, pa čak i više od toga“, rekao je tada Klinton.
U dokumentima sa kojih je skinuta oznaka tajnosti takođe se navodi da su ljudi iz okruženja Klintona smatrali Jeljcina „najvažnijim kolegom“.
Na primer, direktor odeljenja za planiranje politike Stejt departmenta Entoni Lejk u memorandumu iz decembra 1993. godine uoči Klintonove posete Moskvi upozoravao je na predstojeću „borbu oko niza teških pitanja i izazova za odnose“, a Jeljcina je nazvao „možda i najvažnijim stranim kolegom“.
Bivši predsednik Ukrajine Leonid Kravčuk na sastanku sa kolegama iz Rusije i SAD Borisom Jeljcinom i Bilom Klintonom u januaru 1994. godine priznao je da ne postoji alternativa nuklearnom razoružavanju, pokazuju deklasifikovani dokumenti.
Takođe je zahvalio Rusiji i SAD što razumeju problem Ukrajine. Američki lider je sa svoje strane obećao da će sarađivati sa Rusijom i Ukrajinom radi međusobne stabilnosti.
NATO se proširio 1999. godine kada su mu se pridružile Poljska, Češka i Mađarska.
Arhiv za nacionalnu bezbednost SAD osnovali su novinari i naučnici 1985. godine. Dokumenti sa kojih je skinuta oznaka tajnosti sadrže memorandume visokih zvaničnika Stejt departmenta za savetnike predsednika SAD, izveštaje ambasade SAD upućene spoljnopolitičkom resoru o kontaktima Klintona i Jeljcina u januaru 1994. godine i izveštaje o pripremama za njih.
