https://lat.sputnikportal.rs/20240122/zestoko-uzdrmano-trzite-hrane-u-evropi-okretanje-ledja-rusiji-potpalilo-nemacke-farmere-video-1166668817.html
Žestoko uzdrmano tržite hrane u Evropi: Okretanje leđa Rusiji „potpalilo“ nemačke farmere /video/
Žestoko uzdrmano tržite hrane u Evropi: Okretanje leđa Rusiji „potpalilo“ nemačke farmere /video/
Sputnik Srbija
Agroekonomista Milan Prostran upozorava da su sela i seljaci izvlačili nacije iz kriznih vremena i da se „požar“ pobunjenih farmera u Nemačkoj, ali i svugde, ne... 22.01.2024, Sputnik Srbija
2024-01-22T18:43+0100
2024-01-22T18:43+0100
2024-01-22T18:43+0100
ekonomija
ekonomija
svet – ekonomija
nemačka
rusija
analize i mišljenja
energija sputnjika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/01/0f/1166379383_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_25ab171b03a7c873fc425ec4f7713a3d.jpg
Globalni problem u sektoru hrane posebno je eskalirao u poslednje četiri godine, odnosno od kada su dva veoma značajna igrača u proizvodnji hrane ušla u sukob, ali i od kada je jedan od najvećih proizvođača, Ruska Federacija, izolovana i pod sankcijama, govori za Enerigiju Sputnjika Milan Prostran.On kaže da je udarac na Rusiju imao posledice na svetsku prehrambenu industriju iz razloga što ona svoju veliku proizvodnju plasira na tržišta koja su danas praktično prazna.,,Više od 400 miliona ljudi je gladno. To je podatak koji je saopšten na sastanku u Davosu i prosto je upozoravajuće jer je svakako hrana izvor života. Očigledno da je taj problem koji je nastao debalansom svetskog bilansa uopšte hrane danas stvorio veliki problem. Uz to problem predstavlja i energija koja je takođe pokretač u proizvodnji hrane", govori Milan Prostran u razgovoru sa Jelicom Putnjiković.Što se bune nemački farmeri?Farmeri u Nemačkoj istakli su pre svega problem visoke cene energenata, govori Sputnjikov sagovornik. Oni su ranije živeli u jednom vrlo dobrom i bogatom sistemu, u vremenu jeftine energije, pa su imali mogućnosti da kupe najmodernije traktore od preko 100 kilovata. To su, govori on, potrošači koji na nivou cena koje postoje danas na tržištu ne mogu da se prihvate proizvodnje hrane koja bi bila ekonomski atraktivna potrošačima, a da u isto vreme i sami imaju dohadak od proizvodnje.Tržište hrane u čitavoj Evropskoj uniji je prodrmano, a farmeri zahtevaju da se zaštite sistemom carina, odnosno traže da se uvede carina na uvoz jeftinih proizvoda poput pšenice, kukuruza, suncokreta itd.Glavni problem svetskog tržišta danas, smatra Prostran, jesu visoke cene energenata i đubriva, a upravo se ti proizvodi najviše stvaraju u istočnim zemljama, pre svega u Ruskoj Federaciji. Rusija je, kao pojedinačna zemlja, najveći proizvođač pšenice u svetu, sa prošlogodišnjom proizvodnjom koja prevazilazi cifru od 110 miliona tona.Koliko para dobijaju evropski farmeri?Nemački farmeri nisu hobisti ili laici i Prostran objašnjava da moraju imati esnafsku potvrdu školovanja kako bi se mogli baviti poljoprivrednom proizvodnjom. To znači da njihovi zahtevi nisu uzaludni niti bespotrebni.Budžet za podsticaj poljoprivrede EU za prethodni šestogodišnji period iznosio je 408 milijardi evra. Pregovori za novi budžet izazvali su veliku polemiku jer je predlog da se novi budžet smanji izazvao negodovanje, prvenstveno Poljske, ali i drugih zemalja sa razvijenom poljoprivredom. Novi budžet predviđa 386 milijardi, pa je samim tim i osnova kojom bi se podsticali farmeri EU smanjena.„Visoko učešće u ukupnom budžetu EU govori o tome da su farmeri bili koliko-toliko sigurni i mogli su biti konkurentni na svetskom tržištu. Poređenja radi, kada je reč o našim poljoprivrednicima, ne mogu se porediti uslovi i to u kolikoj su evropski farmeri čak i sada u prednosti u odnosu na nas, jer oni iza sebe, u poređenju sa nama, imaju ogroman budžet“.Ipak, govori Prostran, smanjen budžet, novonastali globalni problemi koji su se pojavili na tržištu hrane, visoko učešće troškova u ceni koštanja hrane i još mnogo toga, očigledno su doveli mnoge farmere u EU do bankrota. U krajnjoj liniji, potrošač ne može da isprati cene i ne kupuje krajnji proizvod.Svinje, kuga i UkrajinaSputnjikov sagovornik kaže da se dosta toga na svetskoj sceni u međuvremenu izdešavalo, uključujuči i svinjsku kugu koja je desetkovala proizvodnju mesa. Pored toga, ogromni troškovi budžeta EU su se prelivali u Ukrajinu, ili tamo gde je Unija videla svoj interes, govori Prostran. Za sve to vreme, farmeri su bili na margini i njih su ugušili visoki troškovi u proizvodnji i niža konkurentnost na svetskom tržištu.Sve ovo se, kaže on, preliva po malo i na naše farmere i, ukoliko se tu ne preduzmu neke ozbiljnije radikalne mere, oni će imati jako velikih problema u narednim godinama.Nezavisno od političkog sistema, napominje Prostran, kada je reč o podsticanju privrede i otklanjanju problema, neophodno je pre svega saslušati struku. Problemi poput ovih se ne rešavaju kratkoročno, već sistemski i zakonom. Selo je, pogotovo u periodima kriza, bilo i biće najveći saveznik država i naroda, napominje on. Iz ovog razloga, ono treba da predstavlja prioritet kada je reč o dugoročnim državnim planovima, zaključuje Prostran.Pogledajte i:
nemačka
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Milica Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
Milica Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Milica Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
ekonomija, svet – ekonomija, nemačka, rusija, analize i mišljenja, energija sputnjika
ekonomija, svet – ekonomija, nemačka, rusija, analize i mišljenja, energija sputnjika
Žestoko uzdrmano tržite hrane u Evropi: Okretanje leđa Rusiji „potpalilo“ nemačke farmere /video/
Agroekonomista Milan Prostran upozorava da su sela i seljaci izvlačili nacije iz kriznih vremena i da se „požar“ pobunjenih farmera u Nemačkoj, ali i svugde, ne može gasiti trenutno, već je neophodno staviti ga u zakonski okvir radi sistematskog rešavanja i dugoročne sigurnosti.
Globalni problem u sektoru hrane posebno je eskalirao u poslednje četiri godine, odnosno od kada su dva veoma značajna igrača u proizvodnji hrane ušla u sukob, ali i od kada je jedan od najvećih proizvođača, Ruska Federacija, izolovana i pod sankcijama, govori za Enerigiju Sputnjika Milan Prostran.
On kaže da je udarac na Rusiju imao posledice na svetsku prehrambenu industriju iz razloga što ona svoju veliku proizvodnju plasira na tržišta koja su danas praktično prazna.
,,Više od 400 miliona ljudi je gladno. To je podatak koji je saopšten na sastanku u Davosu i prosto je upozoravajuće jer je svakako hrana izvor života. Očigledno da je taj problem koji je nastao debalansom svetskog bilansa uopšte hrane danas stvorio veliki problem. Uz to problem predstavlja i energija koja je takođe pokretač u proizvodnji hrane", govori Milan Prostran u razgovoru sa Jelicom Putnjiković.
Što se bune nemački farmeri?
Farmeri u Nemačkoj istakli su pre svega problem visoke cene energenata, govori Sputnjikov sagovornik. Oni su ranije živeli u jednom vrlo dobrom i bogatom sistemu, u vremenu jeftine energije, pa su imali mogućnosti da kupe najmodernije traktore od preko 100 kilovata. To su, govori on, potrošači koji na nivou cena koje postoje danas na tržištu ne mogu da se prihvate proizvodnje hrane koja bi bila ekonomski atraktivna potrošačima, a da u isto vreme i sami imaju dohadak od proizvodnje.
,,Kada je u pitanju Evropska unija, njena vodeća zemlja po tom pitanju je Francuska. U bruto društvenom proizvodu hrane EU, ona učestvuje sa između 18 i 20 odsto, što čini skoro jednu petinu. Odmah posle nje ide Nemačka koja je i sama veliki proizvođač hrane. Istovremeno, veliki proizvođači hrane su i zemlje istočne EU, tako da sada štrajkuju i farmeri u Rumuniji, Mađarskoj, Poljskoj, Slovačkoj i u Bugarskoj", govori Prostran.
Tržište hrane u čitavoj Evropskoj uniji je prodrmano, a farmeri zahtevaju da se zaštite sistemom carina, odnosno traže da se uvede carina na uvoz jeftinih proizvoda poput pšenice, kukuruza, suncokreta itd.
Glavni problem svetskog tržišta danas, smatra Prostran, jesu visoke cene energenata i đubriva, a upravo se ti proizvodi najviše stvaraju u istočnim zemljama, pre svega u Ruskoj Federaciji. Rusija je, kao pojedinačna zemlja, najveći proizvođač pšenice u svetu, sa prošlogodišnjom proizvodnjom koja prevazilazi cifru od 110 miliona tona.
Koliko para dobijaju evropski farmeri?
Nemački
farmeri nisu hobisti ili laici i Prostran objašnjava da moraju imati esnafsku potvrdu školovanja kako bi se mogli baviti poljoprivrednom proizvodnjom. To znači da njihovi zahtevi nisu uzaludni niti bespotrebni.
Budžet za podsticaj poljoprivrede EU za prethodni šestogodišnji period iznosio je 408 milijardi evra. Pregovori za novi budžet izazvali su veliku polemiku jer je predlog da se novi budžet smanji izazvao negodovanje, prvenstveno Poljske, ali i drugih zemalja sa razvijenom poljoprivredom. Novi budžet predviđa 386 milijardi, pa je samim tim i osnova kojom bi se podsticali farmeri EU smanjena.
„Visoko učešće u ukupnom budžetu EU govori o tome da su farmeri bili koliko-toliko sigurni i mogli su biti konkurentni na svetskom tržištu. Poređenja radi, kada je reč o našim poljoprivrednicima, ne mogu se porediti uslovi i to u kolikoj su evropski farmeri čak i sada u prednosti u odnosu na nas, jer oni iza sebe, u poređenju sa nama, imaju ogroman budžet“.
Ipak, govori Prostran, smanjen budžet, novonastali globalni problemi koji su se pojavili na tržištu hrane, visoko učešće troškova u ceni koštanja hrane i još mnogo toga, očigledno su doveli mnoge farmere u EU do bankrota. U krajnjoj liniji, potrošač ne može da isprati cene i ne kupuje krajnji proizvod.
Sputnjikov sagovornik kaže da se dosta toga na svetskoj sceni u međuvremenu izdešavalo, uključujuči i svinjsku kugu koja je desetkovala proizvodnju mesa. Pored toga, ogromni troškovi budžeta EU su se prelivali u
Ukrajinu, ili tamo gde je Unija videla svoj interes, govori Prostran. Za sve to vreme, farmeri su bili na margini i njih su ugušili visoki troškovi u proizvodnji i niža konkurentnost na svetskom tržištu.
Sve ovo se, kaže on, preliva po malo i na naše farmere i, ukoliko se tu ne preduzmu neke ozbiljnije radikalne mere, oni će imati jako velikih problema u narednim godinama.
Nezavisno od političkog sistema, napominje Prostran, kada je reč o podsticanju privrede i otklanjanju problema, neophodno je pre svega saslušati struku. Problemi poput ovih se ne rešavaju kratkoročno, već sistemski i zakonom. Selo je, pogotovo u periodima kriza, bilo i biće najveći saveznik država i naroda, napominje on. Iz ovog razloga, ono treba da predstavlja prioritet kada je reč o dugoročnim državnim planovima, zaključuje Prostran.
