https://lat.sputnikportal.rs/20240122/sta-se-krije-ispod-marsovog-ekvatora-naucnici-izmerili-sloj-debljine-32-kilometra-1166702240.html
Šta se krije ispod Marsovog ekvatora: Naučnici izmerili sloj debljine 3,2 kilometra
Šta se krije ispod Marsovog ekvatora: Naučnici izmerili sloj debljine 3,2 kilometra
Sputnik Srbija
Misija „Mars Ekspres Evropske svemirske agencije“ (ESA) otkrila je značajan rezervoar vodenog leda na Marsu skriven ispod ekvatorijalnog područja u obliku... 22.01.2024, Sputnik Srbija
2024-01-22T21:10+0100
2024-01-22T21:10+0100
2024-01-22T21:10+0100
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
svemir
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/01/16/1166702458_0:711:2047:1862_1920x0_80_0_0_deeff0dc79051e12bc2aa7fe5c5598f5.jpg
Sada već veteranska svemirska letelica ESA (operativna već dve decenije) identifikovala je opsežne naslage leda koje predstavljaju najveću količinu do sada otkrivenu u blizini ekvatora takozvane Crvene planete.Naučnik Tomas Voters iz Smitsonijan instituta izrazio je uzbuđenje zbog ovog otkrića.Led je smešten u blizini ekvatora, ali leži duboko pod zemljom, što predstavlja izazov za vađenje zbog prisutnosti debelog sloja stvrdnutog pepela i suve prašine iznad njega.Prethodno je formacija Medusae Fossae (MFF) zaintrigirala naučnike sa otkrivenim naslagama, ali nesigurnosti su i dalje postojale. Potvrđeno je da MFF, kolosalna geološka formacija duga 5.000 kilometara, sadrži vodeni led, što dovodi u pitanje prethodne pretpostavke.„S obzirom na to koliko je dubok, da je MFF jednostavno ogromna hrpa prašine, očekivali bismo da će se zbije pod vlastitom težinom“, pojašnjava Andrea Ćičeti iz Nacionalnog instituta za astrofiziku u Italiji, preneo je „Lajv sajens“.Podzemni radar MARSIS na „Mars Ekspresu“ konačno je otkrio prozirne naslage male gustine, što su karakteristike koje odgovaraju vodenom ledu. Ovaj novi uvid u ekvatorijalne naslage leda postavlja pitanja o nekadašnjoj klimi na Crvenoj planeti, dovodeći u pitanje dosadašnje predrasude i podstičući pitanja o istorijskim uslovima planete.Šta više, novo otkriće podstiče nagađanja o pomeranju aksijalnog nagiba Marsa kroz njegovu istoriju. Fluktuirajući između 10 i 60 stepeni, ta bi varijacija mogla da objasni zakopani ekvatorijalni led, nastao tokom razdoblja velikog nagiba kada bi vodeni led mogao da se nakupi na površini i naknadno bude prekriven pepelom i prašinom.Istraživanje vezano za otkriće pomenutog vodenog leda objavljeno u časopisu „Geophysical Research Letters“.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/01/16/1166702458_0:519:2047:2054_1920x0_80_0_0_30c8d0c82042846f622dcaedcf9aee19.jpgSputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, svemir, društvo
nauka i tehnologija, svemir, društvo
Šta se krije ispod Marsovog ekvatora: Naučnici izmerili sloj debljine 3,2 kilometra
Misija „Mars Ekspres Evropske svemirske agencije“ (ESA) otkrila je značajan rezervoar vodenog leda na Marsu skriven ispod ekvatorijalnog područja u obliku ledene prašine. Prostirući se do dubine od 3,7 kilometara ispod površine naslage sadrže dovoljno vode da pokriju površinu Marsa u okeanu dubokom između 1,5 do 2,75 metara.
Sada već veteranska svemirska letelica ESA (operativna već dve decenije) identifikovala je opsežne naslage leda koje predstavljaju najveću količinu do sada otkrivenu u blizini ekvatora takozvane Crvene planete.
Naučnik Tomas Voters iz Smitsonijan instituta izrazio je uzbuđenje zbog ovog otkrića.
„Uzbudljivo je da se radarski signali podudaraju sa onim što očekujemo da vidimo od slojevitog leda i slični su signalima koje vidimo s Marsovih polarnih kapa, za koje znamo da su vrlo bogate ledom“, rekao je on.
Led je smešten u blizini ekvatora, ali leži duboko pod zemljom, što predstavlja izazov za vađenje zbog prisutnosti debelog sloja stvrdnutog pepela i suve prašine iznad njega.
Prethodno je formacija Medusae Fossae (MFF) zaintrigirala naučnike sa otkrivenim naslagama, ali nesigurnosti su i dalje postojale. Potvrđeno je da MFF, kolosalna geološka formacija duga 5.000 kilometara, sadrži vodeni led, što dovodi u pitanje prethodne pretpostavke.
„S obzirom na to koliko je dubok, da je MFF jednostavno ogromna hrpa prašine, očekivali bismo da će se zbije pod vlastitom težinom“, pojašnjava Andrea Ćičeti iz Nacionalnog instituta za astrofiziku u Italiji,
preneo je „Lajv sajens“.
Podzemni radar MARSIS na „Mars Ekspresu“ konačno je otkrio prozirne naslage male gustine, što su karakteristike koje odgovaraju vodenom ledu. Ovaj novi uvid u ekvatorijalne naslage leda postavlja pitanja o nekadašnjoj klimi na Crvenoj planeti, dovodeći u pitanje dosadašnje predrasude i podstičući pitanja o istorijskim uslovima planete.
Šta više, novo otkriće podstiče nagađanja o pomeranju aksijalnog nagiba Marsa kroz njegovu istoriju. Fluktuirajući između 10 i 60 stepeni, ta bi varijacija mogla da objasni zakopani ekvatorijalni led, nastao tokom razdoblja velikog nagiba kada bi vodeni led mogao da se nakupi na površini i naknadno bude prekriven pepelom i prašinom.
Istraživanje vezano za otkriće pomenutog vodenog leda objavljeno u časopisu „Geophysical Research Letters“.