https://lat.sputnikportal.rs/20240122/od-cega-smo-postali-nov-pogled-na-poreklo-vode-u-suncevom-sistemu-1166699845.html
Od čega smo postali: Nov pogled na poreklo vode u Sunčevom sistemu
Od čega smo postali: Nov pogled na poreklo vode u Sunčevom sistemu
Sputnik Srbija
Zemlja i druge stenovite planete Sunčevog sistema zapravo su proizvodi bezbrojnih sićušnih planetezimala - kamenčića primordijalne kosmičke prašine koji su se... 22.01.2024, Sputnik Srbija
2024-01-22T22:51+0100
2024-01-22T22:51+0100
2024-01-22T22:51+0100
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
svemir
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/01/16/1166700059_0:960:2047:2111_1920x0_80_0_0_b486fccc163ee177a5aca5c0cf27368f.jpg
Sada, nova analiza sugeriše da su ti planetezimali već sadržavali vodu, prenosi „Sajens“.Naučnici su testirali uzorke iz meteorita za koje kažu da su jednako stari kao i ti planetezimali. Pritom su pronašli znakove hemijskih reakcija za koje se zna da se događaju u prisustvu vode. U tim uzorcima danas nema vode, ali naučnici još mogu da uđu u trag vodi koju su nekada sadržavali.Tokom vremena, ako je voda u prisutnosti drugih elemenata, atomi kiseonika će se odvojiti iz molekula vode i spojiti s tim elementima. Voda i gvožđe će, na primer, proizvesti gvožđe-oksid. To je materija koja Marsovu površinu boji u crveno.Međutim, čak i tog gvožđe-oksida već odavno nema u meteoritima — ali s „nestajanjem“ bi sa sobom otišlo malo gvožđa iz meteorita. To znači da naučnici mogu da tragaju za drevnom vodom merenjem nivoa gvožđa u meteoritu u poređenju sa ostalim elementima svemirske stene.Naučnici su očekivali da će pronaći otprilike onoliko gvožđa koliko nikla i kobalta. Ali, umesto toga, pronašli su da, u poređenju s njima, dosta gvožđa nedostaje što ukazuje na prisutnost kiseonika, odnosno i vode.Ukratko, zaključili su da je prvobitni materijal koji je formirao unutrašnji Sunčev sistem verovatno uključivao vodu.Ako su vodonik i kiseonik iz vode bili prisutni u tim primordijalnim planetarnim građevinskim blokovima, onda je to dobar znak da su i drugi elementi (ugljenik i azot, ključni za stvaranje života) takođe mogli da budu tamo na početku, preneo je Jahu njuz.Istraživanje je objavljeno u časopisu „Nature Astronomy“.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, svemir, društvo
nauka i tehnologija, svemir, društvo
Od čega smo postali: Nov pogled na poreklo vode u Sunčevom sistemu
Zemlja i druge stenovite planete Sunčevog sistema zapravo su proizvodi bezbrojnih sićušnih planetezimala - kamenčića primordijalne kosmičke prašine koji su se nakupili pre više od četiri milijarde godina.
Sada, nova analiza sugeriše da su ti planetezimali već sadržavali vodu, prenosi „Sajens“.
Naučnici su testirali uzorke iz meteorita za koje kažu da su jednako stari kao i ti planetezimali. Pritom su pronašli znakove hemijskih reakcija za koje se zna da se događaju u prisustvu vode. U tim uzorcima danas nema vode, ali naučnici još mogu da uđu u trag vodi koju su nekada sadržavali.
Tokom vremena, ako je voda u prisutnosti drugih elemenata, atomi kiseonika će se odvojiti iz molekula vode i spojiti s tim elementima. Voda i gvožđe će, na primer, proizvesti gvožđe-oksid. To je materija koja Marsovu površinu boji u crveno.
Međutim, čak i tog gvožđe-oksida već odavno nema u meteoritima — ali s „nestajanjem“ bi sa sobom otišlo malo gvožđa iz meteorita. To znači da naučnici mogu da tragaju za drevnom vodom merenjem nivoa gvožđa u meteoritu u poređenju sa ostalim elementima svemirske stene.
Naučnici su očekivali da će pronaći otprilike onoliko gvožđa koliko nikla i kobalta. Ali, umesto toga, pronašli su da, u poređenju s njima, dosta gvožđa nedostaje što ukazuje na prisutnost kiseonika, odnosno i vode.
Ukratko, zaključili su da je prvobitni materijal koji je formirao unutrašnji Sunčev sistem verovatno uključivao vodu.
„Razlika između onoga što smo izmerili u meteoritima unutrašnjeg Sunčevog sistema i onoga što smo očekivali implicira oko 10.000 puta veću aktivnost kiseonika“, rekao je Pol Asimov, geolog i geohemičar s Kalifornijskog instituta za tehnologiju.
Ako su vodonik i kiseonik iz vode bili prisutni u tim primordijalnim planetarnim građevinskim blokovima, onda je to dobar znak da su i drugi elementi (ugljenik i azot, ključni za stvaranje života) takođe mogli da budu tamo na početku,
preneo je Jahu njuz.
Istraživanje je objavljeno u časopisu „Nature Astronomy“.
