https://lat.sputnikportal.rs/20240122/napred-ovo-je-vase-vreme-vasa-sloboda-bitef-slavi-vek-od-rodjenja-tajanstvene-sile-mire-trailovic-marija-jakovljevic--1166672980.html
Napred, ovo je vaše vreme, vaša sloboda: Bitef slavi vek od rođenja tajanstvene sile - Mire Trailović
Napred, ovo je vaše vreme, vaša sloboda: Bitef slavi vek od rođenja tajanstvene sile - Mire Trailović
Sputnik Srbija
Umetnost počinje tamo gde se slože neke tajanstvene i nepoznate sile unutar čoveka i epohe. Srećna sam što će Beograđani imati šansu i još jedno mesto gde će... 22.01.2024, Sputnik Srbija
2024-01-22T15:08+0100
2024-01-22T15:08+0100
2024-01-22T15:08+0100
kultura
kultura
kultura – vesti
mira trailović
bitef
bitef teatar
atelje 212
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/01/16/1166672364_0:0:1000:563_1920x0_80_0_0_6700043e6711e51ecf1433e650e41efe.jpg
I čini se da su se upravo u njoj složile te tajanstvene sile.Na današnji dan, pre jednog veka, rođena je velika i jedinstvena Mira Trailović.U specifičnim okolnostima 60-ih godina, periodu hladnog rata, u vremenu političkog i kulturno-umetničkog otvaranja Jugoslavije, hrabro, lucidno i vizionarski je gradila porodicu - Atelje 212, koju je godinama vodila, kao i Beogradski internacionalni teatarski festival – popularni „Bitef“ i dovela pariski Teatar nacija u Beograd, na čijem čelu je bila 1983.Na temeljima ta dva antiimperijalistička, antifašistička i antiburžoaska festivala iznedrila je Bitefov teatar u Beogradu 1989.„Na njena dostignuća hteli smo da podsetimo kroz citate i fotografije, a možda najviše kroz svedočanstva njenih savremenika“, kaže za Sputnjik Jelena Bogavac, jedna od tri autorke multimedijalne izložbe „Pozorište – Lepota stvaranja novog. Mira, prvih 100 godina“ u Bitef teatru.Bogavac, Jelena Stojanović i Vesna Bogunović odabrale su svedočenja 28 Mirinih savremenika, prijatelja, saradnika:„Neki od njih nisu više sa nama, već ponovo sa Mirom, poput njene sestre Olge koja nam je dala emotivnu sestrinsku isposvest. Tu je i Borka Pavićević, pa Seka Sablić, Vera Čukić, Vera Konjović, Todor Lalicki, Caci Mihailović i mnogi drugi. Svako od njih je istorija za sebe i sve priče su upečatljive, a zajedničko im je što su svi oni Mirino vreme doživeli kao nevini, dobar start u pozorišnom razlaganju naše stvarnosti“.Faust za 212 gledalacaMarljiva učenica Druge ženske gimnazije u Beogradu, srednje muzičke i glumačke škole, Mira Trailović je najpre završila Muzičku akademiju, a potom je, po želji oca arhitekte, upisala arhitekturu, ali je odustala nakon dva semestra. Na drugoj godini studija napustila je tehnologiju, a istoriju umetnosti pred sam diplomski ispit. Privlačili su je televizija, drama, režija i pozorište pa je teatru posvetila ceo život.Njenom režijom ,,Fausta“ 12. novembra 1956. godine u sali sa 212 stolica u dvorani nekadašnje novinske kuće ,,Borbe“ počeo da živi jedan novi svet - otvoreno je avangardno pozorište Atelje 212.Sa Radošem Novakovićem, bila je jedan od osnivača, a potom i dugogodišnji upravnik Ateljea 212. Izuzetnom energijom stvorila je od Ateljea 212 kultno mesto.Jedna nova epoha je počela. Pod njenim vođstvom Atelje je probijao granice Jugoslavije i vremenom postao pozorište poznato svuda u svetu, kao i prvo pozorište sa područja SFRJ-a koje je pozvano da gostuje u SAD-u posle Drugog svetskog rata. Glumci „Ateljea 212“ gostuju u zemljama u kojima je do tada bilo nemoguće čuti naš jezik.Publika bez teksta nakon „Kose“Pozorišna rediteljka, čiji komadi su uvek bili avangardni, grozila se te reči, ali ti komadi su zaista unosili nove kulturne i političke trendove u pozorišni život Beograda.Prvi put je predstavila beogradskoj publici najznačajnija imena svetske pozorišne avangarde - Joneska, Sartra, Olbija, otkriva publici nove domaće pisce, postavlja dela Dušana Kovačevića, Aleksandra Popovića. Revolucionarne 1968. godine publika ostaje bez teksta nakon izvođenja hipi mjuzikla ,,Kosa“ u Mirinoj režiji, prve postavke u Evropi posle američke praizvedbe danas kultnog mjuzikla.U njeno vreme, Atelje je popularnim i kontroverznim predstavama, poput ,,Kafanica, sudnica, ludnica“, u velikoj meri pomerao granice slobode izražavanja u političkom smislu.Susret umetnika sa obe strane gvozdene zaveseZajedno sa Jovanom Ćirilovim i drugim saradnicima je inicirala osnivanje jednog od najvećih evropskih pozorišnih festivala - Bitef, koji je nastao 1967. u Ateljeu 212 i čiji je umetnički direktor bila do smrti.U vreme hladnog rata ovaj festival novih pozorišnih tendencija bio je jedinstveno mesto na kome su se susretali umetnici sa obe strane gvozdene zavese i razmenjivali iskustva.Njeni i gosti Beograda bili su Semjuel Beket, Piter Bruk, Žan-Pol Sartr, Bob Vilson, Living teatar, Pina Bauš, La Mama, Grotovski i mnogi drugi, koji su doneli dah velikog sveta u našu sredinu i postavile Beograd na značajno mesto na međunarodnoj pozorišnoj sceni.U mnogo čemu bila je vezana za tradiciju, ali zahvaljujući kosmopolitskom duhu, postala je ključna ličnost modernizacije našeg teatra. Jovan Ćirilov je isticao njen poseban odnos sa glumcima – laskala im je, majčinski ih grdila, molila, mazila i iz njih izvlačila maksimum.Koračati njenim putemDanas je teško pojmiti koliko je lične vizije, a i hrabrosti, bilo potrebno da se 1967. izmisli Bitef festival i da se ogromnim kulturnim, esnafskim, a i ideološkim otporima uprkos - zahukta taj svetski festival „novih pozorišnih tendencija“, zapisao je Dragan Klaić u tekstu „U izlogu sveta“ 1990.Bogavac kaže da je istovremeno i teško i lako slediti Mirin put:„Dobro utrti putevi nude veliku slobodu i dobar vetar u leđa da nastavimo, a opet su obavezujući. Ukoliko se trkamo sa Mirom, uvek smo drugi, ali i to je neka vrsta afirmacije. Mira je u svom jako dobrom promišljanju osnovala Bitef teatar za koji kažemo da je najmlađe i najhrabrije pozorište u gradu. Zamišljeno je kao mesto koje širi mogućnosti pozorišta u susretu sa drugim umetnostima, pozorište bez ansambla, otvoreno za svakojake vrste pronalaženja novog pozorišnog jezika. To nama daje odskočnu dasku da se bavimo razvijanjem nezavisne scene i pomognemo nezavisnim umetnicima da se afirmišu. Pokušavamo da održimo duh Mirinog Bitef teatra kao prohodnog mesta u kome može da živi hiljadu različitih cvetova. Uvek u zaveri sa pozorišnim duhom kako je Mira govorila“.Govorila je da ne mari za nagrade iako joj laskaju, a toliko ih je dobila. Stizale su sa svih strana, što se uklapalo u njeno opredeljenje - građanke sveta. Oktobarska nagrada, ,,Joakim Vujić", Sedmojulska, Oskar popularnosti, priznanje Udruženja američkih pozorišnih umetnika, Ambasade Nemačke za doprinos na polju kulture, bugarskog i čehoslovačkog društva, nagrada koju joj je uručio predsednik Italije Đuzepe Saragat i Orden komandora, koji joj je predao francuski ministar kulture Žak Lang, samo su neke od zvaničnih pohvala rada Mire Trailović.Napred, ovo je vaše vremeKada su Miru Trailović jednom novinari pitali da se predstavi, kao pesmicu „izrecitovala“ je svoje ime u akronimu: M - kao marljiva, I - kao iracionalna, R - kao radosna, A - kao ako, baš me briga.Odlikovali su je beskrajni šarm i prodornost, talenat za ubeđivanje. Kada su Ežena Joneska 1971. godine pitali šta je video u Beogradu, odgovorio je: „Miru Trailović. Zar to nije sasvim dovoljno?”Život u pozorištu izjednačila sam sa svojim životom, izjavila je jednom prilikom, a njeni naslednici u Bitefu, Ateljeu 212, i u svakom drugom pozorištu drže se i slede njenu poruku sa otvaranja Bitef teatra: „Napred, ovo je vaše vreme, vaš prostor, vaša sloboda...u ime umetnosti danas i svega pre, posle i oko nje“.
https://lat.sputnikportal.rs/20240119/i-posle-dvadeset-godina-cini-se-da-je-tu-negde-poceo-festival-posvecen-muciju-draskicu-marija-jakovljevic-1166592798.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2024
Marija Jakovljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
Marija Jakovljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Marija Jakovljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
kultura, kultura – vesti, mira trailović, bitef, bitef teatar, atelje 212
kultura, kultura – vesti, mira trailović, bitef, bitef teatar, atelje 212
Napred, ovo je vaše vreme, vaša sloboda: Bitef slavi vek od rođenja tajanstvene sile - Mire Trailović
Umetnost počinje tamo gde se slože neke tajanstvene i nepoznate sile unutar čoveka i epohe. Srećna sam što će Beograđani imati šansu i još jedno mesto gde će umetnici i gledaoci pokušavati da tu tajnu života katkada dotaknu, rekla je Mira Trailović na otvaranju Bitef teatra, 3. marta 1989. godine.
I čini se da su se upravo u njoj složile te tajanstvene sile.
Na današnji dan, pre jednog veka, rođena je velika i jedinstvena Mira Trailović.
U specifičnim okolnostima 60-ih godina, periodu hladnog rata, u vremenu političkog i kulturno-umetničkog otvaranja Jugoslavije, hrabro, lucidno i vizionarski je gradila porodicu - Atelje 212, koju je godinama vodila, kao i Beogradski internacionalni teatarski festival – popularni „Bitef“ i dovela pariski Teatar nacija u Beograd, na čijem čelu je bila 1983.
Na temeljima ta dva antiimperijalistička, antifašistička i antiburžoaska festivala iznedrila je Bitefov teatar u Beogradu 1989.
„Na njena dostignuća hteli smo da podsetimo kroz citate i fotografije, a možda najviše kroz svedočanstva njenih savremenika“, kaže za Sputnjik Jelena Bogavac, jedna od tri autorke multimedijalne izložbe „Pozorište – Lepota stvaranja novog. Mira, prvih 100 godina“ u Bitef teatru.
Bogavac, Jelena Stojanović i Vesna Bogunović odabrale su svedočenja 28 Mirinih savremenika, prijatelja, saradnika:
„Neki od njih nisu više sa nama, već ponovo sa Mirom, poput njene sestre Olge koja nam je dala emotivnu sestrinsku isposvest. Tu je i Borka Pavićević, pa Seka Sablić, Vera Čukić, Vera Konjović, Todor Lalicki, Caci Mihailović i mnogi drugi. Svako od njih je istorija za sebe i sve priče su upečatljive, a zajedničko im je što su svi oni Mirino vreme doživeli kao nevini, dobar start u pozorišnom razlaganju naše stvarnosti“.
Marljiva učenica Druge ženske gimnazije u Beogradu, srednje muzičke i glumačke škole, Mira Trailović je najpre završila Muzičku akademiju, a potom je, po želji oca arhitekte, upisala arhitekturu, ali je odustala nakon dva semestra. Na drugoj godini studija napustila je tehnologiju, a istoriju umetnosti pred sam diplomski ispit. Privlačili su je televizija, drama, režija i pozorište pa je teatru posvetila ceo život.
Njenom režijom ,,Fausta“ 12. novembra 1956. godine u sali sa 212 stolica u dvorani nekadašnje novinske kuće ,,Borbe“ počeo da živi jedan novi svet - otvoreno je avangardno pozorište Atelje 212.
Sa Radošem Novakovićem, bila je jedan od osnivača, a potom i dugogodišnji upravnik Ateljea 212. Izuzetnom energijom stvorila je od Ateljea 212 kultno mesto.
Jedna nova epoha je počela. Pod njenim vođstvom Atelje je probijao granice Jugoslavije i vremenom postao pozorište poznato svuda u svetu, kao i prvo pozorište sa područja SFRJ-a koje je pozvano da gostuje u SAD-u posle Drugog svetskog rata. Glumci „Ateljea 212“ gostuju u zemljama u kojima je do tada bilo nemoguće čuti naš jezik.
Publika bez teksta nakon „Kose“
Pozorišna rediteljka, čiji komadi su uvek bili avangardni, grozila se te reči, ali ti komadi su zaista unosili nove kulturne i političke trendove u pozorišni život Beograda.
Prvi put je predstavila beogradskoj publici najznačajnija imena svetske pozorišne avangarde - Joneska, Sartra, Olbija, otkriva publici nove domaće pisce, postavlja dela Dušana Kovačevića, Aleksandra Popovića. Revolucionarne 1968. godine publika ostaje bez teksta nakon izvođenja hipi mjuzikla ,,Kosa“ u Mirinoj režiji, prve postavke u Evropi posle američke praizvedbe danas kultnog mjuzikla.
U njeno vreme, Atelje je popularnim i kontroverznim predstavama, poput ,,Kafanica, sudnica, ludnica“, u velikoj meri pomerao granice slobode izražavanja u političkom smislu.
Susret umetnika sa obe strane gvozdene zavese
Zajedno sa Jovanom Ćirilovim i drugim saradnicima je inicirala osnivanje jednog od najvećih evropskih pozorišnih festivala - Bitef, koji je nastao 1967. u Ateljeu 212 i čiji je umetnički direktor bila do smrti.
U vreme hladnog rata ovaj festival novih pozorišnih tendencija bio je jedinstveno mesto na kome su se susretali umetnici sa obe strane gvozdene zavese i razmenjivali iskustva.
Njeni i gosti Beograda bili su Semjuel Beket, Piter Bruk, Žan-Pol Sartr, Bob Vilson, Living teatar, Pina Bauš, La Mama, Grotovski i mnogi drugi, koji su doneli dah velikog sveta u našu sredinu i postavile Beograd na značajno mesto na međunarodnoj pozorišnoj sceni.
U mnogo čemu bila je vezana za tradiciju, ali zahvaljujući kosmopolitskom duhu, postala je ključna ličnost modernizacije našeg teatra. Jovan Ćirilov je isticao njen poseban odnos sa glumcima – laskala im je, majčinski ih grdila, molila, mazila i iz njih izvlačila maksimum.
„Strašno je lepo imati takvu pozorišnu mamu koja pod svoj pozorišni plašt može da primi toliko mnogo različitih glasova kao stoglasje koje jako dobro zvuči zato što vežbamo da se čuje u slobodnom ključu, da bude vesnik slobode, koji svako od nas može da dosegne“, ističe Jelena Bogavac.
Danas je teško pojmiti koliko je lične vizije, a i hrabrosti, bilo potrebno da se 1967. izmisli Bitef festival i da se ogromnim kulturnim, esnafskim, a i ideološkim otporima uprkos - zahukta taj svetski festival „novih pozorišnih tendencija“, zapisao je Dragan Klaić u tekstu „U izlogu sveta“ 1990.
Bogavac kaže da je istovremeno i teško i lako slediti Mirin put:
„Dobro utrti putevi nude veliku slobodu i dobar vetar u leđa da nastavimo, a opet su obavezujući. Ukoliko se trkamo sa Mirom, uvek smo drugi, ali i to je neka vrsta afirmacije. Mira je u svom jako dobrom promišljanju osnovala Bitef teatar za koji kažemo da je najmlađe i najhrabrije pozorište u gradu. Zamišljeno je kao mesto koje širi mogućnosti pozorišta u susretu sa drugim umetnostima, pozorište bez ansambla, otvoreno za svakojake vrste pronalaženja novog pozorišnog jezika. To nama daje odskočnu dasku da se bavimo razvijanjem nezavisne scene i pomognemo nezavisnim umetnicima da se afirmišu. Pokušavamo da održimo duh Mirinog Bitef teatra kao prohodnog mesta u kome može da živi hiljadu različitih cvetova. Uvek u zaveri sa pozorišnim duhom kako je Mira govorila“.
Govorila je da ne mari za nagrade iako joj laskaju, a toliko ih je dobila. Stizale su sa svih strana, što se uklapalo u njeno opredeljenje - građanke sveta. Oktobarska nagrada, ,,Joakim Vujić", Sedmojulska, Oskar popularnosti, priznanje Udruženja američkih pozorišnih umetnika, Ambasade Nemačke za doprinos na polju kulture, bugarskog i čehoslovačkog društva, nagrada koju joj je uručio predsednik Italije Đuzepe Saragat i Orden komandora, koji joj je predao francuski ministar kulture Žak Lang, samo su neke od zvaničnih pohvala rada Mire Trailović.
Napred, ovo je vaše vreme
Kada su Miru Trailović jednom novinari pitali da se predstavi, kao pesmicu „izrecitovala“ je svoje ime u akronimu: M - kao marljiva, I - kao iracionalna, R - kao radosna, A - kao ako, baš me briga.
Odlikovali su je beskrajni šarm i prodornost, talenat za ubeđivanje. Kada su Ežena Joneska 1971. godine pitali šta je video u Beogradu, odgovorio je: „Miru Trailović. Zar to nije sasvim dovoljno?”
Život u pozorištu izjednačila sam sa svojim životom, izjavila je jednom prilikom, a njeni naslednici u Bitefu, Ateljeu 212, i u svakom drugom pozorištu drže se i slede njenu poruku sa otvaranja Bitef teatra: „Napred, ovo je vaše vreme, vaš prostor, vaša sloboda...u ime umetnosti danas i svega pre, posle i oko nje“.
