https://lat.sputnikportal.rs/20240121/deset-rizika-za-dve-godine-zasto-je-zabrinut-svetski-ekonomski-forum-klausa-svaba-video-1166607228.html
Deset rizika za dve godine: Zašto je zabrinut Svetski ekonomski forum Klausa Švaba /video/
Deset rizika za dve godine: Zašto je zabrinut Svetski ekonomski forum Klausa Švaba /video/
Sputnik Srbija
Nalazimo se u prelomnom trenutku istorije, a pribegavamo zastarelim rešenjima. Što je još gore, suočeni smo sa mnogo problema odjednom, a svi su duboko povezani... 21.01.2024, Sputnik Srbija
2024-01-21T20:58+0100
2024-01-21T20:58+0100
2024-01-21T20:58+0100
svet
svet
svet – politika
novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem
komentari i analitika
analize i mišljenja
svetski ekonomski forum u davosu
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/01/13/1166607602_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_c039fcca2cd5102d5b6d45dad332df3b.jpg
A to, svakako, ne može da bude po volji onih bi da budu jedini pol za donošenje odluka, i, kao takvi, bez ikakve konkurencije. Pa otuda, valjda, i Švabova ocena da, „bez obzira na suočavanje sa ozbiljnim krizama u prošlosti, sadašnji talas pesimizma nema presedana“. Pri čemu globalna sredstva informisanja – koja su takođe multipolarna uprkos dosadašnjim pokušajima da se sva nepoželjna mišljenja ućutkaju – „samo dodatno povećavaju osećaj propasti“, opominje Švab.Izveštaj i agendaNjegov forum je u tom smislu u svom redovnom godišnjem Izveštaju o globalnim rizicima za 2024. za period od naredne dve godine identifikovao 10 ključnih rizika za (njihov) svet.Na prvom mestu su, pomalo iznenađujuće, a svakako uznemirujuće jer liči na najavu pojačane cenzure, „lažne vesti i dezinformacije“, a zatim slede: „ekstremni vremenski događaji“, „društvena polarizacija”, „sajber nesigurnost”, „međudržavni oružani konflikti“, „manjak ekonomskih mogućnosti“, „inflacija“, „nedobrovoljne migracije“, „ekonomsko opadanje“ te zagađenje na poslednjem, 10. mestu među rizicima u naredne dve godine.Nasuprot tome, prva četiri, i ukupno pet od 10 najvećih rizika za Svetski ekonomski forum u narednih 10 godina, odnose se na pitanja povezana sa životnom sredinom, što najavljuje pojačano insistiranje na raznim nijansama zelene agende – tako da Analena Berbok nema razloga za brigu o svojoj karijeri, koliko god da propadne u Nemačkoj – no, o tom-potom.U ovom trenutku, povećane podele, pojačana neprijateljstva i sve veći broj konflikta definišu sadašnji globalni pejzaž, precizira osnivač omiljenog sastajališta globalne elite, uz gotovo očajnički poziv da se „ponovo izgradi poverenje u našu budućnost“. Ko god mi, to jest oni, zapravo bili.„Oksfam“ i nejednakostDoduše, „pitanje je odakle početi“, priznaje i sam Švab, iako bi to moralo da mu bude jasno već i iz izveštaja organizacije „Oksfam“ o globalnoj nejednakosti, koji prati svaki Davos, a ovog puta donosi računicu da su petorica najbogatijih na svetu u poslednje tri godine svoje bogatstvo udvostručili na besprizornih 869 milijardi dolara, dok je istovremeno donjih 60 odsto čovečanstva – skoro pet milijardi ljudi – i dodatno osiromašilo.Od izbijanja pandemije kovida-19 milijarderi su postali za 3,3 biliona dolara bogatiji nego što su bili pre nje a njihovo bogatstvo raslo je tri puta većom stopom od inflacije koja je, po prirodi stvari, imala suprotan uticaj na sve ostale. Tako da, ako bi se ovakav trend nastavio, stoji u izveštaju pod naslovom „Kako korporativna moć deli naš svet”, svetu preti opasnost da već do kraja ove decenije dobije prvog bilionera – imovina veća od 1.000 milijardi dolara – dok nasuprot tome siromaštvo ne bi bilo iskorenjeno u narednih 229 godina.I kako onda poverovati Klausu Švabu i svoj toj eliti koju je okupio da, kad govore o raznim svojim ciljevima, u vidu imaju dobrobit čitavog čovečanstva, a ne samo svoju?Sva pomenuta računica, međutim, milijardere u Davosu izgleda da nije uznemirila koliko i Švaba koji uviđa opasnost da im neće biti tako dobro kao što je bivalo do sada; za to su, možda, zaslužne i prostitutke čije usluge koštaju 2.500 dolara a svi termini su popunjeni, magične pečurke i deserti sa zlatnim listićima koji se tamo konzumiraju, ako je verovati izveštajima „Njujork posta“ sa lica mesta.Bog te blagoslovioUostalom, javlja „Blumberg” odatle, „Bog te blagoslovio“, poručio je šef Džej Pi Morgan Čejs banke Džejmi Dajmon, i sam milijarder, ukrajinskom predsedniku Vladimiru Zelenskom, i teško da je tom prilikom u vidu imao profit Ukrajinaca a ne sopstveni. Što dosta govori i o pravoj prirodi tog zadovoljstva Zelenskim koje je prebogati bankar iskazao.Ali što se Ukrajine tiče, šta god blagoslovio samozvani finansijski Bog iz Džej Pi Morgan Čejs banke, mnogo precizniji opis tamošnje situacije u Davosu je izneo generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg, neočekivanim ali zato neizbežnim priznanjem da je „situacija na frontu ekstremno teška“, da „velika ofanziva koju su Ukrajinci izveli prošlog leta nije dala rezultate”, te da „Rusija aktivno napreduje na mnogim delovima fronta“. Sve to uz zaključak da „nikada ne treba da potcenjujete Rusiju“, iako su baš to svi oni koji personifikuju Davos radili sve do sada.Kina i TrampAli nije im ni samo Rusija problem. Naime, „više nemamo narativ o tome kako da ponovo ojačamo svoje ekonomije, opterećene neodrživim nivoima duga i inflacijom… Tradicionalna monetarna i fiskalna politika ostala je bez snage”, priznaje Klaus Švab iako ne precizira da se ova definicija prevashodno odnosi na svet Zapada; Amerika je, na primer, dužna preko 34 hiljade milijardi dolara i samo je kamatu platila preko hiljadu milijardi, uz budžetski deficit od 510 milijardi koji je za čak 21 odsto veći nego pre godinu dana. A sve to još nastavlja da raste. Dok je nasuprot tome Rusija prevazišla Nemačku po BDP-u merenom paritetom kupovne moći, a Kina je – uprkos negativnim prognozama u zapadnoj štampi – ponovo prevazišla očekivanja i zabeležila rast od preko 5 odsto svog BDP-a. Pa je – zanimljivo – njen predsednik Si Đinping izabrao upravo ovaj trenutak, dok je Svetski ekonomski forum u toku, da obznani svoju nameru da Kina postane svetska finansijska sila i da je u sklopu toga „neophodno da se ubrza stvaranje modernog finansijskog sistema sa kineskim karakteristikama”…A tu je još, povrh svega ovoga, kako beleži „Politiko”, i „duh Donalda Trampa koji proganja Davos”. Dovoljno za ozbiljnu uznemirenost, uprkos svim prebukiranim prostitutkama i magičnim pečurkama.Koliko je opravdana uznemirenost elite iz Davosa? Šta tim povodom oni mogu da učine? I čemu uopšte služi Svetski ekonomski forum Klausa Švaba?O ovim su pitanjima u „Novom Sputnjik poretku” razgovarali publicista iz Švajcarske Slobodan Despot i ekonomista i član Fiskalnog saveta Bojan Dimitrijević.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
svet, svet – politika, novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem, komentari i analitika, analize i mišljenja, svetski ekonomski forum u davosu
svet, svet – politika, novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem, komentari i analitika, analize i mišljenja, svetski ekonomski forum u davosu
Deset rizika za dve godine: Zašto je zabrinut Svetski ekonomski forum Klausa Švaba /video/
Nalazimo se u prelomnom trenutku istorije, a pribegavamo zastarelim rešenjima. Što je još gore, suočeni smo sa mnogo problema odjednom, a svi su duboko povezani i međusobno se podstiču, zakukao je u neveselom pozdravnom slovu na Svetskom ekonomskom forumu Klaus Švab, uz iznuđeno priznanje da svet postaje „sve konkurentniji i – multipolaran“.
A to, svakako, ne može da bude po volji onih bi da budu jedini pol za donošenje odluka, i, kao takvi, bez ikakve konkurencije. Pa otuda, valjda, i Švabova ocena da, „bez obzira na suočavanje sa ozbiljnim krizama u prošlosti, sadašnji talas pesimizma nema presedana“. Pri čemu globalna sredstva informisanja – koja su takođe multipolarna uprkos dosadašnjim pokušajima da se sva nepoželjna mišljenja ućutkaju – „samo dodatno povećavaju osećaj propasti“, opominje Švab.
Njegov forum je u tom smislu u svom redovnom godišnjem Izveštaju o globalnim rizicima za 2024. za period od naredne dve godine identifikovao 10 ključnih rizika za (njihov) svet.
Na prvom mestu su, pomalo iznenađujuće, a svakako uznemirujuće jer liči na najavu pojačane cenzure, „lažne vesti i dezinformacije“, a zatim slede: „ekstremni vremenski događaji“, „društvena polarizacija”, „sajber nesigurnost”, „međudržavni oružani konflikti“, „manjak ekonomskih mogućnosti“, „inflacija“, „nedobrovoljne migracije“, „ekonomsko opadanje“ te zagađenje na poslednjem, 10. mestu među rizicima u naredne dve godine.
Nasuprot tome, prva četiri, i ukupno pet od 10 najvećih rizika za Svetski ekonomski forum u narednih 10 godina, odnose se na pitanja povezana sa životnom sredinom, što najavljuje pojačano insistiranje na raznim nijansama zelene agende – tako da Analena Berbok nema razloga za brigu o svojoj karijeri, koliko god da propadne u Nemačkoj – no, o tom-potom.
U ovom trenutku, povećane podele, pojačana neprijateljstva i sve veći broj konflikta definišu sadašnji globalni pejzaž, precizira osnivač omiljenog sastajališta globalne elite, uz gotovo očajnički poziv da se „ponovo izgradi poverenje u našu budućnost“. Ko god mi, to jest oni, zapravo bili.
Doduše, „pitanje je odakle početi“, priznaje i sam Švab, iako bi to moralo da mu bude jasno već i iz izveštaja organizacije „Oksfam“ o globalnoj nejednakosti, koji prati svaki Davos, a ovog puta donosi računicu da su petorica najbogatijih na svetu u poslednje tri godine svoje bogatstvo udvostručili na besprizornih 869 milijardi dolara, dok je istovremeno donjih 60 odsto čovečanstva – skoro pet milijardi ljudi – i dodatno osiromašilo.
Od izbijanja pandemije kovida-19 milijarderi su postali za 3,3 biliona dolara bogatiji nego što su bili pre nje a njihovo bogatstvo raslo je tri puta većom stopom od inflacije koja je, po prirodi stvari, imala suprotan uticaj na sve ostale. Tako da, ako bi se ovakav trend nastavio, stoji u izveštaju pod naslovom „Kako korporativna moć deli naš svet”, svetu preti opasnost da već do kraja ove decenije dobije prvog bilionera – imovina veća od 1.000 milijardi dolara – dok nasuprot tome siromaštvo ne bi bilo iskorenjeno u narednih 229 godina.
I kako onda poverovati Klausu Švabu i svoj toj eliti koju je okupio da, kad govore o raznim svojim ciljevima, u vidu imaju dobrobit čitavog čovečanstva, a ne samo svoju?
Sva pomenuta računica, međutim, milijardere u Davosu izgleda da nije uznemirila koliko i Švaba koji uviđa opasnost da im neće biti tako dobro kao što je bivalo do sada; za to su, možda, zaslužne i prostitutke čije usluge koštaju 2.500 dolara a svi termini su popunjeni, magične pečurke i deserti sa zlatnim listićima koji se tamo konzumiraju, ako je verovati izveštajima „Njujork posta“ sa lica mesta.
Uostalom, javlja „Blumberg” odatle, „Bog te blagoslovio“, poručio je šef Džej Pi Morgan Čejs banke Džejmi Dajmon, i sam milijarder, ukrajinskom predsedniku Vladimiru Zelenskom, i teško da je tom prilikom u vidu imao profit Ukrajinaca a ne sopstveni. Što dosta govori i o pravoj prirodi tog zadovoljstva Zelenskim koje je prebogati bankar iskazao.
Ali što se Ukrajine tiče, šta god blagoslovio samozvani finansijski Bog iz Džej Pi Morgan Čejs banke, mnogo precizniji opis tamošnje situacije u Davosu je izneo generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg, neočekivanim ali zato neizbežnim priznanjem da je „situacija na frontu ekstremno teška“, da „velika ofanziva koju su Ukrajinci izveli prošlog leta nije dala rezultate”, te da „Rusija aktivno napreduje na mnogim delovima fronta“. Sve to uz zaključak da „nikada ne treba da potcenjujete Rusiju“, iako su baš to svi oni koji personifikuju Davos radili sve do sada.
Ali nije im ni samo Rusija problem. Naime, „više nemamo narativ o tome kako da ponovo ojačamo svoje ekonomije, opterećene neodrživim nivoima duga i inflacijom… Tradicionalna monetarna i fiskalna politika ostala je bez snage”, priznaje Klaus Švab iako ne precizira da se ova definicija prevashodno odnosi na svet Zapada; Amerika je, na primer, dužna preko 34 hiljade milijardi dolara i samo je kamatu platila preko hiljadu milijardi, uz budžetski deficit od 510 milijardi koji je za čak 21 odsto veći nego pre godinu dana.
A sve to još nastavlja da raste. Dok je nasuprot tome Rusija prevazišla Nemačku po BDP-u merenom paritetom kupovne moći, a Kina je – uprkos negativnim prognozama u zapadnoj štampi – ponovo prevazišla očekivanja i zabeležila rast od preko 5 odsto svog BDP-a. Pa je – zanimljivo – njen predsednik Si Đinping izabrao upravo ovaj trenutak, dok je Svetski ekonomski forum u toku, da obznani svoju nameru da Kina postane svetska finansijska sila i da je u sklopu toga „neophodno da se ubrza stvaranje modernog finansijskog sistema sa kineskim karakteristikama”…
A tu je još, povrh svega ovoga, kako beleži „Politiko”, i „duh Donalda Trampa koji proganja Davos”. Dovoljno za ozbiljnu uznemirenost, uprkos svim prebukiranim prostitutkama i magičnim pečurkama.
Koliko je opravdana uznemirenost elite iz Davosa? Šta tim povodom oni mogu da učine? I čemu uopšte služi Svetski ekonomski forum Klausa Švaba?
O ovim su pitanjima u „
Novom Sputnjik poretku” razgovarali publicista iz Švajcarske Slobodan Despot i ekonomista i član Fiskalnog saveta Bojan Dimitrijević.
