00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
17:00
60 min
VESTI (repriza)
Da li je predlog za „briselsko-ohridski sporazum“ novo mutant rešenje Zapada za Kosovo?
16:30
30 min
NOVI SPUTNJIK POREDAK
Američki ATAKAMS i nova nuklearna doktrina Rusije
17:00
60 min
SPUTNJIK INTERVJU
„Dualnost Milene Pavlović Barili“
20:00
30 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri
 - Sputnik Srbija, 1920
NAUKA I TEHNOLOGIJA

Kakve tajne u svojim dubinama krije Crvena planeta

CC0 / rawpixel.com / NASA (Source) / Mars
Mars - Sputnik Srbija, 1920, 19.01.2024
Pratite nas
Površina Marsa možda se čini pustom i beživotnom, ali izgleda da Crvena planeta krije mnoge tajne u svojim dubinama. Srećom, novom tehnologijom možemo da ih otkrijemo, a najnoviji radarski snimci regiona oko ekvatora otkrili su ogromne slojevite ploče zakopanog leda, kilometarski debele.
To je najveća količina vode koja je pronađena na Marsu i ukazuje na to da suvi, prašnjavi četvrti kamen od Sunca nije baš toliko prazan kao što se mislilo.
Novootkrivene rezerve leda čuvaju količinu vode jednaku Crvenom moru, koje kada bi se otopile bi pokrile Mars okeanom dubokom 1,5 do 2,7 metara, prenosi RTS.
Naznake da bi ispod formacije "Medusae Fossae", na dubini do dva i po kilometra, mogle da se kriju velike količine leda otkrivene su 2007. godine. Uz pomoć novih instrumenata za analiziranje i proučavanje došlo se do preciznijih podataka, objavljenih u časopisu Geophysical Research Letters.
„Istražili smo formaciju 'Medusae Fossae; pomoću Marsis radara i otkrili da su depoziti leda deblji nego što smo mislili – čak 3,7 kilometara na nekim delovima“, kaže geolog Tomas Vaters sa Instituta Smitsonijan.
Formacija "Medusae Fossae" se prostire oko 5.000 kilometara duž ekvatora Marsa i predstavlja prirodnu granicu između nizije na severnoj hemisferi i visoravni prepune kratera na južnoj polulopti.
Nije poznato šta je stvorilo ove rezerve leda, ali su ogromne.
Pošto se veoma malo zna o regionu, naučnici žele da što više saznaju o njemu. Vaters i njegov tim su već 2007. godine prikupili brojne radarske snimke koji su jasno pokazivali da je nešto zakopano ispod površine.
Spekulisali su da bi moglo da se radi o vulkanskom materijalu, nataloženim sedimentima iz prošlih doba ili, zanimljivo, ledu.
Pogledajte i:
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala