https://lat.sputnikportal.rs/20240119/i-posle-dvadeset-godina-cini-se-da-je-tu-negde-poceo-festival-posvecen-muciju-draskicu-marija-jakovljevic-1166592798.html
I posle dvadeset godina čini se da je tu negde: Počeo festival posvećen Muciju Draškiću
I posle dvadeset godina čini se da je tu negde: Počeo festival posvećen Muciju Draškiću
Sputnik Srbija
Muci je uvek sa nama. Uvek se nasmejemo i obradujemo kada pomenemo neke njegove izjave i samo kažemo – Ah, Muci! Uvek treba da govorimo o velikim ljudima čiji... 19.01.2024, Sputnik Srbija
2024-01-19T19:11+0100
2024-01-19T19:11+0100
2024-01-19T19:11+0100
kultura
kultura
atelje 212
svetlana bojković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/01/12/1166533601_0:569:2000:1694_1920x0_80_0_0_1451569259adf001501fdc64f88d0dbe.jpg
Ovim rečima je glumica Svetlana Ceca Bojković otvorila u Ateljeu 212 izložbu posvećenu svom nekadašnjem suprugu i velikom reditelju Ljubomiru Muciju Draškiću.Izložbom fotografija iz predstava koje je Muci Draškić režirao u svom matičnom Ateljeu 212 počeo je Festival pozorišne igre „Mucijevi dani“.Besmrtan MuciAtelje 212 obeležava 20 godina od smrti jednog od najboljih reditelja bivše Jugoslavije i svog dugogodišnjeg upravnika, Ljubomira Mucija Draškića (1937-2004), ponovnim pokretanjem njegovih dana – festivala koji je osmišljen kao pozorišno druženje teatra, prvenstveno iz gradova gde je radio i značajan trag Draškić ostavio.Upravnik Ateljea 212 Novica Antić je podsetio da je Draškić samo u tom teatru režirao 31 predstavu i najavio da će narednih godina proširiti format festivala:Iva Draškić, Mucijeva žerka i dekan Filološkog fakulteta u Beogradu, istakla je da je njen otac pored nespornog dara, imao široko obrazovanje koje je produbljivao celog života, kao i da je znao svaki tehnički detalj jedne predstave, potpuno posvećen svom pozivu.Kao filozof umetnosti Draškić je skrenula pažnju na specifičan odnos svog oca prema rediteljskom poslu:„On nije gurao rediteljski postupak u prvi plan, već tekst i glumce. Pri tome je držao potpunu kontrolu nad tekstom i glumcima, a rediteljski postupak je izbijao iz svakog segmenta predstave i predstave kao celine“.Draškić se prisetila da je provela detinjstvo u Ateljeu 212:Svetlana Bojković je istakla da su Draškićeve predstave bile dugovečne što je dokaz da su bile dobre i da ih je i publika volela:„Neke od njegovih velikih predstava nisam uspela da pogledam. Bila sam mlada, mnogo sam radila u drugom pozorištu, tako da nisam gledala recimo 'Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji', ali sam jako volela predstavu 'Marija se bori sa anđelima', zatim 'Audijencija/Vernisaž' u kojoj sam igrala kao gost u Ateljeu 212, „Madam San Žen“ koju sam igrala u Narodnom pozorištu. Da ne govorim o 'Maratoncima' i 'Sveti Georgije ubiva aždahu'“.Kustos izložbe Aleksandra Milošević je podsetila da je Muci Draškić stvarao u vreme kada je pozorište imalo prosvetiteljsku ulogu:„On je u to verovao i kompletnim bićem se posvećivao svojim režijama, detaljnim nacrtima, analizama teksta, mizanscenu i razgovorima sa glumcima. Renata Ulmanski je njegov rediteljski rad definisala ovako – 'Po metodi rada bio je kao Mate Milošević, a po mašti kao Bojan Stupica'. To je ono što je njegove režije stavilo u istoriju našeg pozorišta. Uživajmo u Mucijevim danima koji slave oazu u moru mržnje, kako je on nazivao pozorište, koji slave njegovo ime i Atelje 212 i sve dosadašnje i buduće stvaraoce ovenčane nagradom 'Ljubomir Muci Draškić'“.Do 25. januara na scenama Ateljea 212 igraće se predstave Ateljea 212, Narodnog pozorišta iz Niša i Sombora, koje su režirali dosadašnji dobitnici Nagrade za režiju „Ljubomir Muci Draškić“, a u gornjem foajeu pozorišta prikazivaće se snimci predstava u Mucijevoj režiji.
https://lat.sputnikportal.rs/20230621/tatjani-mandic-rigonat-nagrada-za-reziju-ljubomir-muci-draskic-marija-jakovljevic-1157479936.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Marija Jakovljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
Marija Jakovljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Marija Jakovljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
kultura, atelje 212, svetlana bojković
kultura, atelje 212, svetlana bojković
I posle dvadeset godina čini se da je tu negde: Počeo festival posvećen Muciju Draškiću
Muci je uvek sa nama. Uvek se nasmejemo i obradujemo kada pomenemo neke njegove izjave i samo kažemo – Ah, Muci! Uvek treba da govorimo o velikim ljudima čiji smo savremenici bili, da priču o njima prenosimo mladima kao usmeno predanje.
Ovim rečima je glumica Svetlana Ceca Bojković otvorila u Ateljeu 212 izložbu posvećenu svom nekadašnjem suprugu i velikom reditelju Ljubomiru Muciju Draškiću.
Izložbom fotografija iz predstava koje je Muci Draškić režirao u svom matičnom Ateljeu 212 počeo je Festival pozorišne igre „Mucijevi dani“.
Atelje 212 obeležava 20 godina od smrti jednog od najboljih reditelja bivše Jugoslavije i svog dugogodišnjeg upravnika, Ljubomira Mucija Draškića (1937-2004), ponovnim pokretanjem njegovih dana – festivala koji je osmišljen kao pozorišno druženje teatra, prvenstveno iz gradova gde je radio i značajan trag Draškić ostavio.
Upravnik Ateljea 212 Novica Antić je podsetio da je Draškić samo u tom teatru režirao 31 predstavu i najavio da će narednih godina proširiti format festivala:
„Želimo da povežemo prostor na kome je Muci živeo i radio. Odlučili smo da baš u januaru krenemo sa festivalom jer je Muci preminuo 25. januara pre 20 godina. Nama, svedocima tog vremena čini se kao da je to bilo juče. Isto nam se čini kao da je i Mira Trailović tu negde, da će da dođe, a 22. januara se navršava 100 godina od njenog rođenja. Toga dana ćemo imati na jednoj sceni predstavu posvećenu Muciju, a na drugoj sceni rekonstrukciju 'Fausta', kojim je Mira započela život Ateljea 212 u zgradi nekadašnje Borbe. Vreme je nekako ponovo spojilo Mucija i Miru“.
Iva Draškić, Mucijeva žerka i dekan Filološkog fakulteta u Beogradu, istakla je da je njen otac pored nespornog dara, imao široko obrazovanje koje je produbljivao celog života, kao i da je znao svaki tehnički detalj jedne predstave, potpuno posvećen svom pozivu.
Kao filozof umetnosti Draškić je skrenula pažnju na specifičan odnos svog oca prema rediteljskom poslu:
„On nije gurao rediteljski postupak u prvi plan, već tekst i glumce. Pri tome je držao potpunu kontrolu nad tekstom i glumcima, a rediteljski postupak je izbijao iz svakog segmenta predstave i predstave kao celine“.
Draškić se prisetila da je provela detinjstvo u Ateljeu 212:
„Odrasla sam ovde. I otac i majka su radili ovde i živeli život Ateljea 212. Kada su odlazili u Atelje 212, govorili su – 'Idemo u pozorište'. Svako drugo pozorište imalo je ime. Samo Atelje 212 je bio pozorište“.
Svetlana Bojković je istakla da su Draškićeve predstave bile dugovečne što je dokaz da su bile dobre i da ih je i publika volela:
„Neke od njegovih velikih predstava nisam uspela da pogledam. Bila sam mlada, mnogo sam radila u drugom pozorištu, tako da nisam gledala recimo 'Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji', ali sam jako volela predstavu 'Marija se bori sa anđelima', zatim 'Audijencija/Vernisaž' u kojoj sam igrala kao gost u Ateljeu 212, „Madam San Žen“ koju sam igrala u Narodnom pozorištu. Da ne govorim o 'Maratoncima' i 'Sveti Georgije ubiva aždahu'“.
Kustos izložbe Aleksandra Milošević je podsetila da je Muci Draškić stvarao u vreme kada je pozorište imalo prosvetiteljsku ulogu:
„On je u to verovao i kompletnim bićem se posvećivao svojim režijama, detaljnim nacrtima, analizama teksta, mizanscenu i razgovorima sa glumcima. Renata Ulmanski je njegov rediteljski rad definisala ovako – 'Po metodi rada bio je kao Mate Milošević, a po mašti kao Bojan Stupica'. To je ono što je njegove režije stavilo u istoriju našeg pozorišta. Uživajmo u Mucijevim danima koji slave oazu u moru mržnje, kako je on nazivao pozorište, koji slave njegovo ime i Atelje 212 i sve dosadašnje i buduće stvaraoce ovenčane nagradom 'Ljubomir Muci Draškić'“.
Do 25. januara na scenama Ateljea 212 igraće se predstave Ateljea 212, Narodnog pozorišta iz Niša i Sombora, koje su režirali dosadašnji dobitnici Nagrade za režiju „Ljubomir Muci Draškić“, a u gornjem foajeu pozorišta prikazivaće se snimci predstava u Mucijevoj režiji.
