Priština postavlja novu „minu“ ispod dijaloga sa Beogradom – je li ovo „crvena linija“ za Srbiju
18:49 17.01.2024 (Osveženo: 18:12 18.01.2024)
Pratite nas
Koliko god Srbi gradili „mostove“ pomirenja, Albanci iznova „miniraju“ svaki pokušaj saradnje i pregovora o zajedničkoj budućnosti. Albanska najava o ukidanju platnog prometa između Kosova i ostatka Srbije znatno bi otežala svakodnevni život Srba sa Kosova i Metohije, a nanela bi štetu i ponekim Albancima. Korist, svakako, niko ne bi imao.
Ovako profesor dr Stevica Deđanski, predsednik Centra za razvoj međunarodne saradnje, komentariše najavu o ukidanju platnog prometa i naziva je „još jednom metodom progona Srba“.
Ovo pitanje predstavljalo je ključnu temu na sastanku u Davosu između predsednika Srbije Aleksandra Vučića i pomoćnika državnog sekretara SAD za evropska i evroazijska pitanja Džejmsa O'Brajena. Kako kažu iz državnog vrha Srbije, ova najava dovodi u pitanje sve procese normalizacije odnosa. Ukoliko bi se najnovija ideja Prištine realizovala, u praksi bi onemogućila rad svih srpskih institucija na Kosovu i Metohiji, od zdravstva, školstva i ostalih ustanova.
Diskusija na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu
© AP Photo / Markus Schreiber
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić oglasio se iz Davosa rekavši da je zaista dobijena najava iz Prištine u kojoj se navodi da su Albanci spremni da razmatraju ukidanje platnog prometa sa centralnom Srbijom, odnosno da su gotovi na zabranu upotrebe dinara. Ovo bi, kaže on, podrazumevalo i „upad“ u filijale Poštanske štedionice, koja predstavlja jednu od dve banke koje na teritoriji Kosova i Metohije posluje u srpskom sistemu i sa srpskom valutom.
Gde podvući crvenu liniju?
Profesor Deđanski navodi da se uvek može govoriti o nastavku pregovora, ali da je najveći problem u albanskoj „sabotaži“, odnosno u tome što, šta god srpska strana radila i koliko god se trudila da izgradi „mostove“, Albanci uvek naprave novi potez koji ide apsolutno protiv svih dotadašnjih dogovora, odluka i međunarodnog prava. Nakon ovoga, kaže Deđanski, oni „puzeći pokušavaju da nas prevare“, nastojeći da nastave te iste pregovore.
Postavlja se pitanje kada ćemo morati da podvučemo crvenu liniju i da kažemo „posle ovoga ne možemo više da razgovaramo zato što ovo gubi apsolutno svaki smisao i ako je vaš cilj da se proteraju Srbi, mi ne možemo u tome da učestvujemo“. Ovo i jeste upravo to – jedan od načina proterivanja Srba sa Kosova i Metohije, što i jeste njihov krajnji cilj. Ako nema Srba, oni nemaju ni problema. Kao što je to nekada hteo Hiler, to sada žele i neki njegovi ideološki naslednici, a država mora da pronađe momentum kada može da podvuče liniju i stane iza toga, izjavio je Deđanski za Sputnjik.
Policajac tzv. kosovske policije
© AP Photo / Dejan Simicevic
On smatra da reakcije međunarodne javnosti, ako ih i bude bilo, neće ničemu vredeti. Mogli bismo da očekujemo, na osnovu pređašnjeg iskustva i primera, nekoliko saopštenja, ali ne i dela koja bi ih pratila. Ništa što se do sada dešavalo po tom pitanju nije imalo posledice, niti je učinilo da se Kurti oseća ugroženo, dodaje on.
To nam ukazuje na dve stvari: Ili Kurti ima dozvolu i radi u sinhronizaciji sa nekim od zapadnih centara moći, u šta ja verujem, ili je druga varijanta, da on sve to radi na svoju ruku i čeka da vidi kako će neko da reaguje. Na osnovu svega što smo doživeli, sklon sam da verujem da on ipak deluje u dogovoru sa stranim silama, tako da u najboljem slučaju možda možemo da očekujemo neku „lepu“ izjavu, od koje neće biti ništa.
Aleksandar Vučić i Miroslav Lajčak u Davosu
Jedino što nam preostaje, smatra Deđanski, jeste da svojom spremnošću, koju ćemo pokazati kada je u pitanju odbrana tamošnjih Srba, nateramo nekoga da reaguje jer, kako komentariše Sputnjikov sagovornik, nikome na Zapadu trenutno ne odgovara otvaranje novog problema.
Šta znači ukidanje platnog prometa?
Nekadašnji profesor Ekonomskog fakulteta Bojan Dimitrijević govori da bi ukidanje platnog prometa bilo poprilično otežavajuće za život tamošnjih Srba. Pogotovo bi bili na udaru poslovni ljudi koji bi mnoge transakcije sa Srbijom morali da obavljaju indirektno preko drugih banaka. Što se običnih građana tiče, njima bi kvalitet i „komfor“ života bio znatno umanjen, a ova akcija bi predstavljala dodatni pritisak za eventualno iseljavanje srpskog stanovništva.
Iz ekonomskog ugla, naravno, to je prekidanje ekonomskih tokova koje samo po sebi nikad nije dobro. Ako je sad moglo da se vrši neko plaćanje penzija, plata, socijalnih nadležnosti ili slanja neke pomoći, to bi sve onda moralo da ide preko kosovskih, šiptarskih banaka, što bi dodatno vezivalo naše stanovništvo za Prištinu, a ono malo veza koje postoje sa Srbijom bi se prekidale, izjavio je Dimitrijević za Sputnjik.
Vesli Klark, Bil Klinton i Medlin Olbrajt u Prištini
© AP Photo / Visar Kryeziu
Ova mera bi, kaže on, prvenstveno otežala život Srbima, iz razloga što Albanci svakako najverovatnije obavljaju sve svoje transakcije preko svojih banaka i svog platnog sistema. Albanskim poslodavcima bi ova mera „zasmetala“ u meri u kojoj bi ona onemogućila poslovanje onim Srbima sa kojima pojedini od njih sarađuju.
Ovime se dalje prekidaju bilo kakve poslovne, političke, ekonomske veze između Srba na Kosovu i Srba u ostatku Srbije. To su stvari koje pojačavaju pokušaje Prištine da zaokruži tu svoju ekonomsku dovoljnost i nezavisnost od Srbije i da pokuša da se na račun platnog prometa predstavi kao samostalna država, koliko god sve to izgledalo groteskno i karikaturalno, zaključio je Dimitrijević.
