Ko su Huti i kakve su njihove veze sa Iranom
© AP Photo
Pratite nas
Huti su grupa muslimana šiita koji ispovedaju zejdijski mezheb, jednu od desničarskih škola islama. Uglavnom žive na severu Jemena. Prema različitim procenama, njihov broj mogao bi biti i do trećine stanovništva zemlje (u Jemenu živi oko 31 milion stanovnika).
Od početka 2015. godine, nakon zauzimanja jemenske prestonice Sane i stvaranja Revolucionarnog saveta, Huti su de fakto vladajuća organizacija u Jemenu. Ova grupa dobila je naziv po svom osnivaču i bivšem vođi Huseinu el Hutiju, kojeg je ubila jemenska vojska u septembru 2004. godine. Lider grupe nakon toga postao je njegov brat Abdel-Malik el Huti.
Huti smatraju da Kuran ne dozvoljava tumačenje i da sadrži sve što je potrebno za strukturu muslimanskog društva. Oni tvrde da svoju religiju štite od uticaja sunita i selafizma, a svoju zemlju od spoljne agresije.
U martu 2015. godine Saudijska Arabija je u koaliciji sa drugim arapskim državama (UAE, Egipat, Katar, Bahrein, Maroko i druge) započela vojnu kampanju u Jemenu.
Jemenski zvaničnici i pretežno sunitske države, pre svega Saudijska Arabija, više puta su govorili da su Iran i njemu saveznička šiitska libanska partija Hezbolah obezbedila Hutima oružje, vojnu obuku i finansijsku podršku. Međutim, u zvaničnim saopštenjima, lideri Irana i Hezbolaha dosledno su negirali ove tvrdnje. U novembru 2017. godine komandant Revolucionarne garde general-major Ali Džafari izjavio je da je „pomoć Irana na nivou savetodavne i duhovne podrške“.
Iako je u martu 2017. godine visoki iranski zvaničnik saopštio da se general-major Kasem Sulejmani sastao sa visokim zvaničnicima Korpusa Čuvara Islamske revolucije u Teheranu kako bi razgovarali o načinima za „povećanje mogućnosti“ Huta.
„Na ovom sastanku dogovoreno je da se poveća obim pomoći kroz obuku, oružje i finansijsku podršku“, rekao je zvaničnik.
General-major Ahmed el Asiri, portparol arapske koalicije koja se bori protiv Huta, izjavio je da ima dovoljno dokaza koji pokazuju da Iranci na različite načine krijumčare oružje u region.
U februaru 2020. godine jemenski ministar informisanja Muamer el Irijani rekao je da izjave komandanta Vazdušno-kosmičkih snaga Korpusa, brigadnog generala Amira Ali Hadžizadeha i zamenika komandanta snaga „Kuds“, brigadnog generala Muhameda Hidžazija za televiziju „Masira“, koja emituje program iz južnog predgrađa Bejruta, predstavljaju jasan signal iranskog prisustva u Crvenom moru i „zvanično priznanje da učestvuju u borbenim dejstvama zajedno sa pobunjenicima Hutima“.
U martu 2021. godine, u govoru koji je održao komandant iranskih snaga „Kuds“ Korpusa Čuvara Islamske revolucije, general Ismail Kani, navedeno je da su Huti izveli „18 uspešnih operacija protiv Saudijske Arabije za manje od 10 dana“. Kako je navela iranska agencija Tasnim, koja je povezana sa Korpusom, Kani je izjavio da Teheran podržava „snage otpora globalnoj aroganciji“.
„Ove snage će se suprotstavljati do zuba naoružanim snobovima po celom svetu“, naglasio je Kani.
U septembru 2022. godine, portparol iranske vojske Abu el Fadl Šakardži izjavio je da je Iran stavio raketnu i bespilotnu tehnologiju na raspolaganje Jemenu, misleći na Hute koje podržava Teheran.
„Ekonomska situacija nam ne dozvoljava da sve dajemo svojim saveznicima besplatno i oni ponekad nešto kupe od nas“, rekao je Šakardži.
Iran je stalno poricao da naoružava Hute. Međutim, obaveštajni podaci koje je objavio američki Stejt department potvrdili su optužbe da Teheran snabdeva pobunjenike oružjem.
„Ne šaljemo rakete u Jemen. Oni ih sami proizvode“, rekao je Šakardži i dodao da Jemen ima stručnjake koji su u rekordnom roku uspeli da naprave visokotehnološke bespilotne letelice.
U februaru 2023. godine, vlada Velike Britanije je saopštila da je Ujedinjenim nacijama predstavila „dokaze koji ukazuju na direktnu vezu između iranske države i krijumčarenja raketnih sistema koje su Huti koristili za napad na Saudijsku Arabiju i Ujedinjene Arapske Emirate“.
Vlada Velike Britanije navela je da je brod Kraljevske mornarice „HMS Montrouz“ dva puta početkom 2022. zaplenio iransko oružje sa glisera kojima su upravljali krijumčari u međunarodnim vodama južno od Irana.
Prema navodima Velike Britanije, među prenošenim teretom bile su rakete zemlja-vazduh, motori za krstareće rakete zemlja-zemlja i komercijalni dron-kvadrokopter namenjen za izviđanje.
U martu 2023. godine mediji su naveli izjave zvaničnika Saudijske Arabije i Sjedinjenih Američkih Država koji su saopštili da je Iran pristao da prekine tajnu isporuku oružja pobunjenicima-Hutima u Jemenu u okviru istorijskog sporazuma sa Saudijskom Arabijom o obnavljanju diplomatskih odnosa.
Teheran ne priznaje svoje veze sa Hutima.
Pritom, Huti smatraju da je njihov pokret deo „osovine otpora“ koju predvodi Iran protiv Izraela, Sjedinjenih Američkih Država i celog Zapada – zajedno sa Hamasom i Hezbolahom.
U jesen 2023. godine, nakon napada Hamasa na Izrael, Huti su objavili spremnost da se bore zajedno sa Palestincima.
Iran takođe negira bilo kakvu umešanost u dejstva Huta na Crvenom moru. Međutim, Teheran je osumnjičen za isporuke oružja Hutima, a SAD navode da iranske obaveštajne službe igraju ključnu ulogu u napadima na brodove.
Šta kažu eksperti
Politikolog, ekspert Ruskog saveta za međunarodne poslove Kiril Semjonov napominje da Huti nisu proksi-sila koja deluje u interesu Irana. Prema njegovim rečima, „oni imaju dodirne tačke, zajedničke ideološke smernice (posebno u vezi sa Izraelom i SAD)“. Ekspert naglašava i da ovaj pokret nisu stvorili emisari Korpusa Čuvara Islamske revolucije.
„On se u Jemenu pojavio apsolutno nezavisno, a u Iranu je našao saveznika, jer jednostavno nije imao na koga drugog da se osloni“, primetio je Semjonov.
Viši naučni saradnik Instituta za orijentalistiku Ruske akademije nauka Sergej Serebrov kaže da „politikolozi specijalizovani za probleme bliskoistočnog regiona ne nalaze slične motive i ciljeve u delovanju Irana (stvaranje proksija). Iran ne pokazuje poseban interes da dominira Jemenom, jer je to nemoguće iz mnogo razloga, uključujući geografski i ekonomski“.
Prema njegovim rečima, „objektivno je pogrešno nazivati Hute proksijem Teherana, ali ovaj koncept su američki političari usvojili otprilike od 2006. godine. Njihova želja da od Irana naprave glavnu pretnju celom Bliskom istoku proširila se tako i na jugozapadni vrh Arabije“.
Serebrov napominje da je ova ideologema, koja je Hute svrstala u kategoriju proksija Irana, odigrala glavnu ulogu u donošenju odluke vlade Saudijske Arabije da 25. marta 2015. pokrene vojnu operaciju.
Prema rečima eksperta, „vojna kampanja Saudijske Arabije, koja je trajala više od osam godina, nije ostavila vlastima Sane, uključujući i Hute, nikakvog izbora. Morali su da se oslone na neku regionalnu solidarnost“. Tokom godina, oni su postali strateški saveznici i Teherana i drugih zemalja „osovine otpora“.
Sa druge strane, „postoji verzija da je Iran, isporučujući Hutima oružje, odigrao odlučujuću ulogu da uspeju da se odupru napadima moćne arapske koalicije“, ocenio je stručnjak.
Stručnjaci istovremeno napominju da se još uvek ne zna kako je tačno takvo oružje dospelo u područja Jemena koja su pod kontrolom Huta, a koja su pod strogom morskom i kopnenom blokadom. Najverovatniji scenario je da su iranske delove prenosili mali ribarski čamci koji su mogli da probijaju blokadu preko Sudana i Eritreje. Zatim su Huti od njih sastavljali rakete i dronove u svojim preduzećima uz pomoć iranskih stručnjaka.
Prema rečima Kirila Semjonova, moguće je da bi Huti sada mogli da pokažu da su spremni da u svakom trenutku nastave napade bez obzira na volju Teherana i da se sa njima mora postupati kao sa nezavisnim igračima.
Ili su, naprotiv, u napade uključeni „elementi Huta“ najbliži Iranu, koji su na taj način pokušali da prenesu iransko gledište da je mir u Jemenu i dalje nemoguć ako se bude ignorisalo mišljenje Irana.
Prema rečima Semjonova, pri tome je važno napomenuti da je primirje između Ansar Alaha i arapske koalicije, koju predvodi Saudijska Arabija, zaključeno u aprilu 2022. godine, mnogo pre nego što su postignuti iransko-saudijski sporazumi o obnavljanju veza. Takođe nije jasno da li je u tome Iran igrao bilo kakvu ulogu ili zasluge pripadaju isključivo arapskim posrednicima, kao što je Oman, koji takođe ima određeni uticaj na Hute.
U emisiji „Svet sa Sputnjikom“ pogledajte da li je Jemen novi front na Bliskom istoku:
