Patrijarh Porfirije upozorava: Zakon o rodnoj ravnopravnosti - velika opasnost za mlade u Srbiji
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Zakon o rodnoj ravnopravnosti stvara mogućnost da mladi naraštaji, forsirani pritiskom i manipulacijama, prestanu da budu ono što su božijom voljom postali, odnosno ono šta su po svojoj prirodi, poručio je patrijarh srpski Porfirije prilikom otvaranja današnjeg naučnog skupa u Beogradu.
On ističe da taj zakon na veštački i neprirodan način kreira život društva i pojedinca u suprotnosti sa njegovom prirodom i istorijskim iskustvom.
Patrijarh Srpske pravoslavne crkve naglasio je u svom pozdravnom govoru da je, pored crkve, i Matica srpska suorganizator skupa „Srpski identitet, srpski jezik i Zakon o rodnoj ravnopravnosti, što je jedan od pokazatelja da srpska kultura i nauka, po ovom pitanju, apsolutno nisu podeljeni.
Srpska kultura, rekao je on, nije podeljena, niti treba da bude „šizofrena“, ali da ona takođe nije ni unisona, odnosno njoj ne diriguje jedan „dirigent“, politički komesar, niti ima jedan centar. Srpska kultura se slobodno razvija, izjavio je patrijarh.
,,Kultura zaista ne treba i ne sme da cepa društvo, da brani nedoumice u društvu, tako da pojedinac izgubi orijentir u prostoru i vremenu, a ocene su mnogih da Zakon o rodnoj ravnopravnosti baš to čini. Taj zakon na potpuno veštački i neprirodan način kreira život društva i pojedinaca dijametralno suprotan istorijskom iskustvu načina života, pa i savremenim vremenima našeg društva. Čini se takođe da rečeni zakon ima potencijal da pojedinca, ljudsku ličnost, deli iznutra, diktirajući pod pretnjom sankcijama, ljudima potpuno nesvojstven način mišljenja i opštenja''.
Činjenica da se skup održao pod krovom Narodne biblioteke Srbije, kaže on, još je jedna potrvrda nepodeljenosti srpske kulture i njenih ključnih aktera.
Naučni skup o srpskom jeziku i Zakonu o rodnoj ravnopravnosti
© Sputnik / Lola Đorđević
Mračne odredbe jednog zakona
Cilj sastanka, kako je naglasio patrijarh, jeste zdrava rasprava o jednom vrlo bitnom pitanju, ali i sprečavanje budućih podela i antagonizama u srpskom društvu.
,,Sastali smo se da bi još jednom razgovarali o navedenom zakonu u svetlu, ili možda bolje rečeno u mraku njegovih odredbi, da bismo preispitali i sebe, svoje životne stavove, a na posletku i da bismo nastojali svi zajedno da naš rad i naši zaključci ne služe još većim podelama i antagonizmima, nego da budu zdrava osnova za društveni dijalog, za dijalog sa odgovornim, relevantnim nosiocima vlasti i dijalog koji će ukazati na rešenje koje je dobro i prihatljivo za svakoga''.
Prava žena i Zakon o rodnoj ravnopravnosti
Dragan Stanić, predsednik Matice srpske smatra da je nevolja to što je jedan u osnovi pozitivan društveni proces vremenom zadobio potpuno iskrivljene oblike koji nemaju veze sa njegovom polazišnom tačkom.
„Zakon o rodnoj ravnopravnosti je nešto protiv čega se treba i mora boriti i to na izuzetno oprezan i pametan način. Niko ni jednog trenutka nije doveo u pitanje emancipaciju žena niti njihovih prava“, kaže Stanić.
Ta pitanja bi, dodaje on, trebalo da budu briga svih nas. Ženska prava se moraju zakonski obezbediti, uz široke društvene akcije koje bi za cilj imale povećavanje senzibilnosti čitavog društva za takva pitanja. Ipak, objašnjava Stanić, sporni Zakon nema veze sa time.
Naučni skup o srpskom jeziku i Zakonu o rodnoj ravnopravnosti
© Sputnik / Lola Đorđević
,,Ali, sada nije reč o tome, već o nečemu drugom. Reč je o tome da se ovde zaista sprovodi jedan oblik nasilja koji je prvenstveno deo jedne grupacije ljudi sa izvesnim ideološkim opredeljenjem, jasno je kakvim, i onda ta grupacija stvara određene grupe za pritiske na javno mnjenje da se ovakva nakaradna zakonska rešenja donesu. Zakon o rodnoj ravnopravnosti definisao je i kaznene mera za onoga ko ne bude hteo da poštuje takve stvari koje se tiču samog jezika i načina na koji mi pomoću jezika ulazimo u dodir sa sopstvenim bićem, sa bićem sopstvene kulture''.
Sa ljubavlju, a ne uz kazne
Predsednik Matice srpske kaže da Srbi treba da žele i da se voljno i s ljubavlju izražavaju na sopstvenom jeziku, a ne da se uvode kaznene mere kojima treba da se sprovede jedan oblik pravnog nasilja nad onima koji ne mogu da prihvate nečije tuđe propisane oblike „pravilnog“ izražavanja. Taj „pravilan“ način, dodaje on, svi najbolji lingvisti i oni koji su posvećeni pitanju jezika i izražajnosti, ocenjuju kao nakaradan i neprihvatljiv.
Stanić dodaje i da je ključno da se kao društvo borimo za određene promene, ali da u isto vreme i čuvamo ono što je neophodno za sam opsatanak – porodicu.
Naučni skup o srpskom jeziku i Zakonu o rodnoj ravnopravnosti
© Sputnik / Lola Đorđević
,,Zar treba uništavati porodicu i sam pojam naroda kada se ide u proces globalizacije, koji se nameće i sasvim sigurno ne ide prirodnim tokovima? Protiv toga zaista treba stati na crtu i reći da je neprihvatljivo, da niko od nas u duši to ne treba da prihvati, niti to treba da postane nekakva društvena norma koja će biti nametnuta jednim, slobodno možemo reći, nakaradnim zakonom'', zaključio je Stanić.
Uz pozdravnu reč patrijarha SPC i predsednika Matice srpske profesora Dragana Stanića, na skupu su govorili i svoje naučne zaključke iznosili profesor Sreto Tanasić, predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika, profesor Aleksandar Milanović, predsednik Saveta za srpski jezik, profesorka Rajna Dragićević koja je govorila o pitanju leksike i imenovanju ženskih lica u srpskom jeziku, profesor Miloš Kovačević, koji je govorio o samom Zakonu o rodnoj ravnopravnosti kao i mnogi drugi ljudi iz sveta nauke.
Stručna javnost čvrsto se drži stava da se uvođenjem rodno osetljivog jezika ne odstupa samo od gramatike i pravopisa, već i da se njime vrši nasilje nad srpskim jezikom. Matica srpska, Odbor za standardizaciju srpskog jezika, Srpska akademija nauka i umetnosti kao i katedre za srbistiku u svim univerzitetskim centrima u Srbiji ujedinjeni su u mišljenju da ideologija nema šta da traži u naučnim vodama.
Oni smatraju da mera, koja između ostalog predviđa konstrukciju novih reči i rogobatnih kovanica koje forsiraju ženski rod tamo gde mu lingvistički nije mesto, pati od nekoliko velikih manjkavosti, poput te da je stručno i naučno skroz neutemeljena, neopravdana, a i praktično neprimenljiva.
Pogledajte i:
