Na Mokroj Gori ne vladaju nadzorne kamere nego - sloboda
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Sedamnaesti Međunarodni filmski i muzički festival „Kustendorf“ biće održan od 23. do 27. januara u Drvengradu, a nagrada „Drvo života“ za buduće filmove biće uručena italijanskom reditelju Mateu Garoneu, za koga osnivač festivala Emir Kusturica kaže da je danas jedan od najboljih autora.
Garone je već dva puta bio gost „Kustendorfa“, a ovoga puta dolazi sa filmom „Ja, kapetan“ za koji je dobio Srebrnog lava za najbolju režiju u Veneciji.
Pored Garoneovog ostvarenja, u programu „Savremene tedencije“ biće prikazani i filmovi „Komadante“ Edoarda de Angelisa koji je otvorio venecijanski festival, višestruko nagrađeni „Lost Country“ Vladimira Perišića, dokumentarac „Poslednji motorni brod“ ruskog reditelja Ilje Željtjakova i učesnik Filmskog festivala u Berlinu „Disco Boy“ italijanskog reditelja Đakoma Abrucezea.
Svi oni će biti i gosti festivala, a Kusturica sa ponosom ističe da su De Angelis i Abruceze ne tako davno učestvovali u takmičarskom programu „Kustendorfa“ sa svojim studentskim radovima.
Svoje prve „filmske korake“ u Drvengradu su napravili i reditelji koji će ove godine svoje dugometražne filmove prikazati u selekciji „Novi autori“: Sonja Karpunjina iz Rusije („Hoću muža“), Bazil Halil („Vikend u Gazi“), Ali Asgari i Alireza Hatami („Zemaljski stihovi“) i Luka Popadić („Moja švajcarska vojska“).
Emir Kusturica: Najvažnije je da se bavimo slobodom i tu slobodu plasiramo kroz ono najlepše od ljudskog roda
© Sputnik / Lola Đorđević
Filmovi i autori iz celog sveta
Za Zlatno, Srebrno i Bronzano jaje takmičiće se 17 kratkometražnih filmova studenata i mladih autora iz Srbije, Austrije, Finske, Grčke, Poljske, Švedske, Nemačke, SAD, Egipta, Meksika, Uzbekistana, Severne Makedonije, Indije, Češke, Hrvatske i Rusije, koji su odabrani od 536 prijavljenih.
„Kod nas se obično festivali ograničavaju na regionalnu saradnju od koje mi se skupi u grlu. Postoji jedan jedini jezik koji film uspostavlja, a to je univerzalni svetski jezik. Zbog ideje da je regionalno važno, a svetsko nije, Rumuni su u kinematografiji ispred nas jedno 10-20 godina zato što tematski i formalno prate svoje impulse, a ne američke i druge koji lako ulaze u Srbiju“, ističe Kusturica.
A najlepše što se događa na Mećavniku, smatra Kusturica, jeste što dolaze ljudi iz čitavog sveta:
„Da ne postoji hipoteka nikakve političke i ideološke zatrovanosti pokazuje da dolaze i autori iz Sjedinjenih Američkih Država, Nemačke… Izgleda da zahvaljujući filmu, ljudi posle svih dramatičnih događaja poslednje tri godine skidaju plašteve predrasuda i stižu kod nas. Najveće zadovoljstvo je videti ispred sebe ljude koji predstavljaju čitav svet, a mi biramo najbolje filmove iz čitavog sveta“.
Borba protiv prostaštva
On podseća da su pre 18 godina imali „veliku ideju da se bore protiv prostaštva koje je u međuvremenu još više zavladalo Srbijom i koje se širi uglavnom od televizijskih signala i donosi nam one probne balone budućnosti koje su najavljene u Orvelovim, Hakslijevim pričama i kod Zinovljeva“:
„U takvom jednom svetu izmaknuti od vreve i gužve suočeni smo sa filmovima koji se prave iz dubokog egzistencijalnog razloga, a ne zbog toga da bi u svojoj okolini predstavljali nekog reditelja ili glumca i glumicu“.
Ta uloga „Kustendorfa“ postaje, kako Kusturica naglašava za Sputnjik, još važnija sa svim promenama u svetu:
„U promenjenim okolnostima nama jako dobro dođe što se povećava broj prostačkih medija i istupa. Ta konzistentnost i konstantnost ideje da se filmom i muzikom ulepšava i umnogome oplemenjuje ljudski rod ostaje kao jedna od misija koje su najvažnije“.
Slogan 17. „Kustendorfa“ je „Not surveillance, cinematography“.
„Najvažnije je da se bavimo slobodom i tu slobodu plasiramo kroz ono najlepše od ljudskog roda. Festival treba da govori o slobodnom filmu, a ne o nadzornim kamerama. Estetika filma sve više se svodi na estetiku nadzornih kamera koje ne unapređuju i ne stvaraju fikciju nego prenose realnost u najsurovijoj formi. Ako živite u Srbiji vi možete da povučete neki novac iz Filmskog centra, a onda tražite sponzore i razne fondove. Svi oni kreiraju estetiku filma. Najveći problem srpskog filma je upravo u tome što je uvedena autocenzura i novac dobijaju oni koji misle kako je zamislio transatlanski most ili neki nemački fond ili Maršalov plan koji davanjem sredstava određuju cilj“.
Mladi imaju kritički stav
Mladi ljudi, koji dolaze na „Kustendorf“ sa svojim prvim kratkim filmovima, okrenuti su, prema Kusturičinim rečima, ličnim problemima sa određenom društvenom kritikom i distancom:
„To je fenomen koji je pratio naše odrastanje i velike autore koji su se distancirali od zvanične politike i imali pravo da govore o slobodi. U međuvremenu preko Holivuda je došlo do suše u kojoj kritička distanca više ne postoji. Nemamo više filmove o tome kako su ratovali u Vijetnamu, kako žive narkomani. Sada je sve izglancano, uvijeno u formu koja ne pruža nikakvo uzbuđenje. Kritička distanca je kod mladih primetljiva, ali kada krenu fondovi da im određuju i ukus i sadržaj, onda se tome prilagođavaju. Vrteti tom kamerom, premeštati s leve na desno, ukrštati poglede i ljudska osećanja nije lako i onda se pogube, pa još kada im producent šapne 'tvoje vreme ističe', onda film u montaži jedva sklope. Filmovi koje ćemo gledati na festivalu nemaju taj bič nad sobom i omogućavaju da se čovek i uzbudi“.
Jubileji Mastrojanija i Marlona Branda
Najbolje filmove u takmičarskom programu odabraće italijanski pisac Sandro Veronezi, srpska glumica Bojana Panić, filmski režiser iz Uzbekistana Muzafarkon Erkinov, a o nagradi „Vilko Filač“ odlučivaće direktori fotografije Vladan Radović iz Rima i Mišel Amatje iz Francuske.
U okviru programa „Retrospektiva velikana“ biće prikazani filmovi „Na dokovima Njujorka“ Elije Kazana iz 1954., nemi film „Pohlepa“ Eriha fon Štrohajma iz 1924, „Drvo želja“ gruzijskog autora Tengiza Abuladzea iz 1976. i Felinijev film „Osam i po“, čime će biti obeležena stogodišnjica nastanka „Pohlepe“ i rođenja filmskih velikana Marčela Mastrojanija, Marlona Branda i Tengiza Abuladzea.
