Mnogo tačaka na Bliskom istoku koje bi mogle da planu: Da li je Irak sledeća? /video/
© AP Photo / UK Ministry of Defence
Pratite nas
Raketni napadi Iranske revolucionarne garde na ciljeve u iračkom Erbilu i zaoštravanje situacije u Jemenu gde su avioni SAD i Britanije gađali infrastrukturu Huta kao odgovor na njihove napade na brodove u Crvenom moru direktna su posledica sukoba u Gazi jer Bliski istok funkcioniše po sistemu spojenih sudova, upozoravaju sagovornici Sputnjika.
Generalni sekretar UN Antonio Gutereš poručio je da je sukob u Gazi region doveo do tačke ključanja i da bi nestabilnost na Bliskom istoku mogla da se otrgne kontroli.
Da je situacija u tom regionu zapaljiva saglasan je i novinar Nikola Jović uz ocenu da je Gaza bila generator i za tenzije u Jemenu.
„Ma koliko sukob u Gazi bio visokog ili niskog intenziteta, što duže bude trajao to je mogućnost prelivanja na neka druga područja veća. Jemen je jedna od varijanti tog prelivanja koju niko nije očekivao jer su Huti bili maltene zaboravljeni. Ali ovo što se sad dešava je indikator i za neke nove situacije na Bliskom istoku“, ističe Jović u emisiji Svet sa Sputnjikom.
Iranska revolucionarna garda saopštila je u ponedeljak uveče da je napala „štabove špijuna i mesta okupljanja antiiranskih terorističkih grupa“ u Iraku i Siriji kao odgovor na „terorističke zločine neprijatelja Irana“. Prema navodima medija, meta u Erbilu bila je baza Mosada koja se nalazila u blizini američkog konzulata. Istovremeno, Amerikanci i Britanci su od petka nekoliko puta gađali ciljeve Huta u Jemenu.
Gde će se zaustaviti Bliski istok
Srboljub Peović iz Instituta za evropske studije skreće pažnju da je mnogo tačaka u regionu koje bi mogle da planu:
„Imamo tinjajući sukob u Iraku, gde su ljudi čak prijavljivali da su im stizale poruke da li se zalažu za povlačenje američkih trupa. Imamo Palestinu, Jemen, Sudan koji niko ne pominje a proizveo je sedam miliona raseljenih ljudi. Činjenica je da vrlo lako u regionu može doći do direktnog spajanja ovih sukoba koji već imaju zajedničke aktere.“
Pitanje je gde će sve to da stane, kaže Nikola Jović, uz konstataciju da američka moć više nije faktor odvraćanja spram, recimo, malih Huta, a mada nekom može delovati da ratuju komarac i slon, to nije tačno - simetričnost i asimetričnost brojeva ne mora ništa da znači, na primeru Bliskog istoka se to najbolje pokazuje.
Šta je adut Huta
Peović smatra da sposobnost Huta za akcije protiv zapadne koalicije ne treba potcenjivati, a iako njihova oprema nije tehnološki toliko razvijena kao zapadna, oni imaju svoj program dronova i raketa.
„Šta je adut Huta? Prvo geografija - reljef je izuzetno nepristupačan, teško je Hute gađati iz aviona i naneti im strateške gubitke. Drugi problem je što su hutske rakete i arsenal daleko jeftiniji od američkog i tu ulazimo u igru brojeva: kad Huti ispale projektil i on bude pogođen od strane američke mornarice, oni su izgubili 5000 dolara, a Amerikanci milion“, objašnjava ekspert i dodaje da ima dosta kapaciteta asimetričnog ratovanja koje Huti mogu da iskoriste da bi naneli finansijski veoma bolne gubitke Amerikancima i zapadnoj koaliciji.
Huti, napominje Jović, zbog geografske prednosti mogu da deluju kao ozbiljan izazivač zapadnom svetu upravo zbog toga što ekonomski slabe Zapad i imaju solidnu podršku Irana:
„Dugoročno gledano, šteta koju svakim danom blokade i neizvesnosti u putovanju tih brodova nanose Zapadu je veća nego ona koju Zapad može trenutno njima da nanese. Ali se postavlja pitanje šta kada Zapad potencijalno bude digao lestvicu. Mislim da će onda i Huti da dignu lestvicu i tu dolazimo u začarani krug eskalacije gde jedna i druga strana podižu uloge.“
Arapski svet protiv zapadnih „krstaša“
Produženje Sukoba u Gazi zagreva široku arapsku javnost za radikalnije odgovore, smatra i Peović, a procenjuje da će prvi reagovati proiranski Hezbolah.
„Kako ovaj sukob napreduje Hezbolah je dosta suzdržano reagovao. Međutim, činjenica je da trpi kritiku što nije direktno ušao u sukob. Sada stvarate atmosferu gde će Hezbolah, da bi sebe politički održao u Libanu, morati da odgovori akcijom na severu Izraela što bi izazvalo regionalnu eskalaciju. To je onda pitanje i za druge paradržavne aktere koji se nalaze što po Iraku, što u Jemenu... Svi ovi akteri se nalaze pod pitanjem javnosti šta ste uradili za Palestinu i to je ono što će sve više da ih boli u sledećim nedeljama“, prognozira naš sagovornik.
Naravno da Amerika ima više desetina hiljada trupa u tom regionu ali postavlja se pitanje njihovog većeg angažovanja, kaže Jović. On smatra da nije nemoguće ni da Amerikanci započnu kopnenu invaziju na Jemen i upozorava:
„To bi čitav muslimanski svet, ne samo Iran, video kao neku novu vrstu krstaškog pohoda i samim tim novu priliku da se svako uključi na svoj način i da se započne sveopšti otpor krstašima, kako oni često vide Ameriku, Izrael, Britaniju. Uzevši sve u obzir mislim da više Zapad nije spreman na tako nešto, a da bi Huti to čak dočekali s velikom spremnošću. To bi ih još više legitimisalo u očima muslimana širom sveta.“
Gaza bi mogla biti „izraelski Vijetnam“
Sagovornici Sputnjika primećuju da, iako bi se tenzije u regionu zasigurno smanjile ukoliko bi se našlo rešenje za sukob Izraela i palestinskog Hamasa koji traje već sto dana, tako nešto nije na vidiku.
„Izrael se zaglavio u Gazi, ovo je njihov Vijetnam jer Izrael nikad ranije ovako nešto nije imao. Izrael je svaki rat rešavao za 10 dana kad ga je vodio protiv armija drugih zemalja: jedini put kad je ustupio pozicije to je protiv Hezbolaha u Libanu kad se povukao 2006, u dve Intifade kad nije ništa rešeno i sada sa Gazom. Ako izvučemo neki zaključak to je da kad je reč o konvencionalnim snagama izraelske snage nemaju problem da izađu s njima na kraj ali ovde govorimo o asimetričnom ratovanju: s jedne strane imate zvaničnu armiju, a sa druge strane paravojne formacije, grupe koje se vrlo lako sklapaju i rasklapaju, mešaju sa civilima, imaju odrešenije ruke. I tu Izrael nije našao način da adekvatno odgovori“, kaže Jović.
Po njegovom mišljenju, Izrael, kako god se završio rat u Gazi, neće izaći kao pobednik dugoročno gledano jer je već sad izgubio na medijskom polju, i više od toga – veoma je poljuljano poverenje kod njihovog javnog mnjenja kom je sve teže da shvati zašto se to dešava, zašto toliko traje, zašto iziskuje toliko novca i žrtava i čemu sve to na kraju vodi.
Činjenica je, dodaje on, da ne postoji nijedna država na svetu, uključujući SAD, koja može da utiče na Izrael i natera ga da sedne za pregovarački sto a rezultat je da se situacija sve više zagreva.
„Što duže traje rat u Gazi i što su veće žrtve, to bi dugoročno gledano moglo da bude ne samo pretnja po sam Izrael kao najvažnijeg američkog saveznika na Bliskom istoku nego generalno i da se dotuku ostaci američke hegemonije na Bliskom istoku koja je ozbiljno načeta prethodnih nekoliko godina. Sve što se dešava moglo bi samo da ubrza te procese“, zaključuje Jović.
Pogledajte i:
