https://lat.sputnikportal.rs/20240114/pasinjan-se-bezglavo-zaleteo-ka-zapadu-ali-mu-vrata-jedinog-sigurnog-saveznika-jos-nisu-zatvorena--1166285947.html
Pašinjan se bezglavo zaleteo ka Zapadu, ali mu vrata jedinog sigurnog saveznika još nisu zatvorena
Pašinjan se bezglavo zaleteo ka Zapadu, ali mu vrata jedinog sigurnog saveznika još nisu zatvorena
Sputnik Srbija
Povodom preuzimanja rotirajuće funkcije jednogodišnjeg predsedavanja unutar najznačajnije organizacije za ekonomske integracije na postsovjetskom prostoru... 14.01.2024, Sputnik Srbija
2024-01-14T09:23+0100
2024-01-14T09:23+0100
2024-01-14T09:23+0100
svet
emisija „prorok“
svet
analize i mišljenja
jermenija
nagorno karabah
nikol pašinjan
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/09/15/1161543414_0:15:2331:1326_1920x0_80_0_0_0683a6378df6007dedd3d9dd1fa9a724.jpg
Potom i dodao:Šta je želeo Pašinjan?U istom danu članice Evroazijskog ekonomskog saveza potpisale su sporazum o slobodnoj trgovini sa Iranom. Sasvim je moguće da je Nikol Pašinjan želeo da pošalje ovakvu poruku baš zbog sporazuma sa Iranom.Za očekivati je da će biti mnogo pitanja od strane njegovih „zapadnih partnera“ oko ovog poteza. Međutim, ovakva izjava ne samo da je netačna, nego u velikoj meri i neverovatna.Geopolitičke koncepcije temelje se i na geoekonomskim projekcijama. Ekonomske integracije jesu i stvar geopolitike, samim tim imaju i političku agendu. Uostalom, ekonomske integracije stvaraju se političkim odlukama, one su zasnovane na političkim ambicijama.Duplo dnoZbog toga, Pašinjanov nastup privlači pažnju, jednako je moguće i da ima „duplo dno“. Odnosno, da je najava dalje promene spoljnopolitičkog kursa Jermenije.Jer, tokom trajanja mandata ovog političara zvanični Jerevan započeo je svojevrsnu tranziciju kada se radi o strateškim opredeljenjima. Naravno, još se ne može govoriti o zaokretu od 180 stepeni, samoubistveno bi bilo odricati se svih privilegija koje Jermenija ima unutar evroazijske integracije, a i pitanje je koliko bi to narod podržao. No, da se to postepeno odvija uz primenu strategije „kuvanje žabe“ kada se radi o javnom mnjenju odavno je uočljivo.Zvanični Jerevan se udaljava od Rusije i sve intenzivnije ulazi u različite vrste aranžmana sa SAD i pogotovo – Francuskom! Jermenska dijaspora, makar kada je o zapadnom delu sveta reč, najbrojnija je i najorganizovanija baš u ove dve države.To se više ne odnosi isključivo na političke relacije, nego i na sporazume iz oblasti vojno – tehničke saradnje.Francusko oružjePredsednik Azerbejdžana Ilham Alijev zbog toga je negodovao, naglašavajući kako će isporuke francuskog oružja Jermeniji destabilizovati južnokavkaski region. Tom prilikom spomenuo je i „revanšističke snage“ što se može shvatiti i kao upozorenje o novom oružanom konfliktu.Pašinjan je izgubio rat. I pored toga što Jermenija zvanično u tom ratu nije učestvovala. Epska tragedija zadesila je Jermene iz Arcaha, oblast Nagorno Karabaha opet je pod azerbejdžanskom kontrolom. Na unutrašnjem planu podstiče se širenje nezadovoljstva nedovoljnim angažmanom Rusije u ovoj stvari, te se tako odgovornost prebacuje na Moskvu.Na udaru i SputnjikSuspendovanje licence jermenske redakcije Radio Sputnjika samo je jedan u nizu pokazatelja tog procesa. Odsustvo predstavnika Jermenije na novembarskom samitu ODKB u Minsku još je jedan pokazatelj. Ali, problem u konstrukciji takvog narativa nalazi se u činjenici da je Pašinjanov put ka „zapadnim partnerima“ počeo mnogo ranije. Samim tim i prvi znaci promene spoljnopolitičkog kursa postali su vidljivi i pre eskalacije sukoba sa Azerbejdžanom, naročito pre epske tragedije i iseljavanja Jermena iz Stepanakerta.Istovremeno, nije baš ni najjasnije zbog čega mirovnom planu iz novembra 2020. godine nije „pružena šansa“. Posle završetka Drugog karabaškog rata obe strane su prihvatile rusko posredništvo.Plan jeste bio originalan i kompleksan, u datim okolnostima i nije moglo drugačije, a njegovom punom implementacijom jermensko prisustvo bi donekle bilo sačuvano u Arcahu. Svakako ne na način i u obimu kao ranije, ali bi donekle bilo sačuvano.Zašto je onda Pašinjan podsticao navedenu tranziciju i ubrzao distanciranje od Moskve? Da li je verovao kako će mu SAD i Francuska dodatno pomoći u novom ratu protiv Azerbejdžana? Ili da će se približavanjem Vašingtonu i Parizu otvoriti evroperspektiva za Jermeniju?Kako će ih Amerika „braniti“Iako ovo poslednje deluje neverovatno isto koliko i Pašinjanova izjava o nepovezanosti ekonomskih integracija i (geo)politike, ta priča se još uvek „prodaje“ na Kavkazu. Bezbeli, Jermenija će u EU, to će napraviti razliku u odnosu na Azerbejdžan, pa će onda Brisel pomoći Jerevanu da popravi svoju poziciju u odnosu na Baku.Ko zna, u takvom razvoju situacije ni članstvo u NATO nije daleko, pa će onda SAD braniti Jermeniju. Previđaju se i elementarne stvari o tome kako EU više nema snage da zadrži svoj uticaj na Balkanu, kamoli da ga transponuje ka Kavkazu, kao i da je Turska i dalje u NATO te sigurno neće blagonaklono gledati na bilo koju jermensku inicijativu koja se tiče ugrožavanja interesa Azerbejdžana.U celoj geopolitičkoj računici Pašinjan je imao jedan siguran izlaz i jednog pouzdanog, stabilnog i istorijskog saveznika na kog se mogao osloniti.Kao što je uostalom u najvećoj meri to činio Serž Sargasjan u daleko lošijim okolnostima tokom četvrt veka aktivnog bavljenja politikom. Nažalost, Pašinjan se igrao gubeći poverenje kod tog jednog saveznika i postepeno zatvarao jedini siguran izlaz koji su mu njegovi prethodnici ostavili. Još ta vrata nije u potpunosti zalupio, no ako ovako nastavi ni to nije nemoguće.Njegove izjava sa početka teksta može se i tako tumačiti. Šta bi tek to značilo za Jermeniju nije neophodno posebno naglašavati. Voditi državu nije igra. U vođenju države nema „zaletanja“, niti donošenja odluka na osnovu „slobodnih procena“ zasnovanih na obećanjima „zapadnih partnera“.Zato se ne sme gubiti poverenje pouzdanih saveznika. Pogotovo se ne sme gubiti poverenje istorijskih saveznika. U takvim okolnostima i svaka priča o „revanšizmu“ može se završiti samo kao nova tragedija. „Zapadnim partnerima“ ne treba novi konflikt na Kavkazu zbog Jermena i jermenskih interesa, već kako bi destabilizovali ruski zagranični prostor i napravili probleme u funkcionisanju ODKB i evroazijske ekonomske integracije.I u tom kontekstu – sve je geopolitika.Pogledajte i:
jermenija
nagorno karabah
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
emisija „prorok“, svet, analize i mišljenja, jermenija, nagorno karabah, nikol pašinjan
emisija „prorok“, svet, analize i mišljenja, jermenija, nagorno karabah, nikol pašinjan
Pašinjan se bezglavo zaleteo ka Zapadu, ali mu vrata jedinog sigurnog saveznika još nisu zatvorena
Povodom preuzimanja rotirajuće funkcije jednogodišnjeg predsedavanja unutar najznačajnije organizacije za ekonomske integracije na postsovjetskom prostoru jermenski premijer rekao je sledeće: „Evroazijski ekonomski savez i njegovi ekonomski principi ne treba da budu u korelaciji sa političkim ambicijama.“
„U osnovi je fundamentalni postulat o tome da je ovo ekonomska organizacija koja ne treba da ima političku, a kamoli geopolitičku agendu. Nastavljamo da je sagledavamo upravo na taj način i da saradnju u okviru naše ekonomske saradnje razvijamo u ovom kontekstu, težeći da suzbijemo sve pokušaje politizacije evroazijskih integracija.“
U istom danu članice Evroazijskog ekonomskog saveza potpisale su sporazum o slobodnoj trgovini sa Iranom. Sasvim je moguće da je Nikol Pašinjan želeo da pošalje ovakvu poruku baš zbog sporazuma sa Iranom.
Za očekivati je da će biti mnogo pitanja od strane njegovih „zapadnih partnera“ oko ovog poteza. Međutim, ovakva izjava ne samo da je netačna, nego u velikoj meri i neverovatna.
Geopolitičke koncepcije temelje se i na geoekonomskim projekcijama. Ekonomske integracije jesu i stvar geopolitike, samim tim imaju i političku agendu. Uostalom, ekonomske integracije stvaraju se političkim odlukama, one su zasnovane na političkim ambicijama.
Zbog toga, Pašinjanov nastup privlači pažnju, jednako je moguće i da ima „duplo dno“. Odnosno, da je najava dalje promene spoljnopolitičkog kursa Jermenije.
Jer, tokom trajanja mandata ovog političara zvanični Jerevan započeo je svojevrsnu tranziciju kada se radi o strateškim opredeljenjima. Naravno, još se ne može govoriti o zaokretu od 180 stepeni, samoubistveno bi bilo odricati se svih privilegija koje Jermenija ima unutar evroazijske integracije, a i pitanje je koliko bi to narod podržao. No, da se to postepeno odvija uz primenu strategije „kuvanje žabe“ kada se radi o javnom mnjenju odavno je uočljivo.
Zvanični Jerevan se udaljava od Rusije i sve intenzivnije ulazi u različite vrste aranžmana sa SAD i pogotovo – Francuskom! Jermenska dijaspora, makar kada je o zapadnom delu sveta reč, najbrojnija je i najorganizovanija baš u ove dve države.
To se više ne odnosi isključivo na političke relacije, nego i na sporazume iz oblasti vojno – tehničke saradnje.
Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev zbog toga je negodovao, naglašavajući kako će isporuke francuskog oružja Jermeniji destabilizovati južnokavkaski region. Tom prilikom spomenuo je i „revanšističke snage“ što se može shvatiti i kao upozorenje o novom oružanom konfliktu.
Pašinjan je izgubio rat. I pored toga što Jermenija zvanično u tom ratu nije učestvovala. Epska tragedija zadesila je Jermene iz Arcaha, oblast Nagorno Karabaha opet je pod azerbejdžanskom kontrolom. Na unutrašnjem planu podstiče se širenje nezadovoljstva nedovoljnim angažmanom Rusije u ovoj stvari, te se tako odgovornost prebacuje na Moskvu.
Suspendovanje licence jermenske redakcije Radio Sputnjika samo je jedan u nizu pokazatelja tog procesa. Odsustvo predstavnika Jermenije na novembarskom samitu ODKB u Minsku još je jedan pokazatelj. Ali, problem u konstrukciji takvog narativa nalazi se u činjenici da je Pašinjanov put ka „zapadnim partnerima“ počeo mnogo ranije. Samim tim i prvi znaci promene spoljnopolitičkog kursa postali su vidljivi i pre eskalacije sukoba sa Azerbejdžanom, naročito pre epske tragedije i iseljavanja Jermena iz Stepanakerta.
Istovremeno, nije baš ni najjasnije zbog čega mirovnom planu iz novembra 2020. godine nije „pružena šansa“. Posle završetka Drugog karabaškog rata obe strane su prihvatile rusko posredništvo.
Plan jeste bio originalan i kompleksan, u datim okolnostima i nije moglo drugačije, a njegovom punom implementacijom jermensko prisustvo bi donekle bilo sačuvano u Arcahu. Svakako ne na način i u obimu kao ranije, ali bi donekle bilo sačuvano.
Zašto je onda Pašinjan podsticao navedenu tranziciju i ubrzao distanciranje od Moskve? Da li je verovao kako će mu SAD i Francuska dodatno pomoći u novom ratu protiv Azerbejdžana? Ili da će se približavanjem Vašingtonu i Parizu otvoriti evroperspektiva za Jermeniju?
Kako će ih Amerika „braniti“
Iako ovo poslednje deluje neverovatno isto koliko i Pašinjanova izjava o nepovezanosti ekonomskih integracija i (geo)politike, ta priča se još uvek „prodaje“ na Kavkazu. Bezbeli, Jermenija će u EU, to će napraviti razliku u odnosu na Azerbejdžan, pa će onda Brisel pomoći Jerevanu da popravi svoju poziciju u odnosu na Baku.
Ko zna, u takvom razvoju situacije ni članstvo u NATO nije daleko, pa će onda SAD braniti Jermeniju. Previđaju se i elementarne stvari o tome kako EU više nema snage da zadrži svoj uticaj na Balkanu, kamoli da ga transponuje ka Kavkazu, kao i da je Turska i dalje u NATO te sigurno neće blagonaklono gledati na bilo koju jermensku inicijativu koja se tiče ugrožavanja interesa Azerbejdžana.
U celoj geopolitičkoj računici Pašinjan je imao jedan siguran izlaz i jednog pouzdanog, stabilnog i istorijskog saveznika na kog se mogao osloniti.
Kao što je uostalom u najvećoj meri to činio Serž Sargasjan u daleko lošijim okolnostima tokom četvrt veka aktivnog bavljenja politikom. Nažalost, Pašinjan se igrao gubeći poverenje kod tog jednog saveznika i postepeno zatvarao jedini siguran izlaz koji su mu njegovi prethodnici ostavili. Još ta vrata nije u potpunosti zalupio, no ako ovako nastavi ni to nije nemoguće.
Njegove izjava sa početka teksta može se i tako tumačiti. Šta bi tek to značilo za Jermeniju nije neophodno posebno naglašavati. Voditi državu nije igra. U vođenju države nema „zaletanja“, niti donošenja odluka na osnovu „slobodnih procena“ zasnovanih na obećanjima „zapadnih partnera“.
Zato se ne sme gubiti poverenje pouzdanih saveznika. Pogotovo se ne sme gubiti poverenje istorijskih saveznika. U takvim okolnostima i svaka priča o „revanšizmu“ može se završiti samo kao nova tragedija. „Zapadnim partnerima“ ne treba novi konflikt na Kavkazu zbog Jermena i jermenskih interesa, već kako bi destabilizovali ruski zagranični prostor i napravili probleme u funkcionisanju ODKB i evroazijske ekonomske integracije.
I u tom kontekstu – sve je geopolitika.
