https://lat.sputnikportal.rs/20240111/referentna-kamatna-stopa-zadrzana-na-nepromenjenom-nivou-od-650-odsto-1166248045.html
Referentna kamatna stopa zadržana na nepromenjenom nivou od 6,50 odsto
Referentna kamatna stopa zadržana na nepromenjenom nivou od 6,50 odsto
Sputnik Srbija
Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je danas da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 6,50 odsto, a na nepromenjenim nivoima zadržane su i kamatne... 11.01.2024, Sputnik Srbija
2024-01-11T12:44+0100
2024-01-11T12:44+0100
2024-01-11T12:44+0100
ekonomija
ekonomija
srbija – ekonomija
nbs
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/08/0f/1128470369_0:257:2731:1793_1920x0_80_0_0_c6d886b0f59949eb1de1b8118cea5a94.jpg
Odluku Izvršnog odbora o zadržavanju referentne kamatne stope na nepromenjenom nivou opredelilo je dalje smanjenje globalnih inflatornih pritisaka, kao i uspostavljena opadajuća putanja domaće inflacije i njen očekivan povratak u granice cilja polovinom ove godine.Prilikom donošenja odluke uvažena je i činjenica da su u prethodnom periodu povećane referentna kamatna stopa i stope obavezne rezerve i da će efekti tih mera nastaviti da se prenose na inflaciju i u narednom periodu.Prenošenje dosadašnjeg pooštravanja monetarne politike na kamatne stope na tržištu novca, kredita i štednje, kao i pad inflacionih očekivanja finansijskog sektora i privrede za godinu dana unapred ukazuju na efikasnost transmisionog mehanizma monetarne politike.U saopštenju Narodne banke se navodi da je prilikom donošenja odluke, Izvršni odbor imao u vidu da se nastavljaju popuštanje troškovnih pritisaka i smanjenje inflacije na globalnom nivou.Takođe, iako je svetska privreda završila prošlu godinu nešto bolje nego što se očekivalo, njen rast je ispod dugoročnog proseka i biće usporen ove godine, što, uz smanjenje inflacije, povećava očekivanja da bi vodeće centralne banke, Evropska centralna banka i Sistem federalnih rezervi, mogle nešto ranije da započnu ciklus ublažavanja monetarnih politika.Ipak, pritisci s tržišta rada i dalje su snažni i vodeće centralne banke ih ističu kao ključni faktor koji zahteva opreznost u vođenju monetarne politike a pored toga, izgledi za makroekonomska kretanja u Kini, zbog uticaja na globalnu trgovinu i svetske cene primarnih proizvoda, kao i prisutne geopolitičke tenzije, i dalje su ključni izvori neizvesnosti koji zahtevaju opreznost u vođenju monetarne politike.Izvršni odbor je istakao da je međugodišnja inflacija u Srbiji nastavila da se smanjuje u skladu s projekcijom NBS i da se, prema proceni RZS u decembru spustila na 7,6 odsto, što je gotovo dvostruko niže nego na kraju 2022. godine.Kao i prethodnih meseci, smanjenju inflacije u najvećoj meri doprineli su mere monetarne politike, popuštanje globalnih troškovnih pritisaka, smanjena uvozna inflacija i dobra poljoprivredna sezona.Izvršni odbor je istakao da se bazna inflacija, odnosno indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta, tokom cele godine kretala na znatno nižem nivou od ukupne, zahvaljujući preduzetim merama monetarne politike.Kada je reč o narednom periodu, Izvršni odbor očekuje dalje smanjenje inflacije i njen povratak u granice cilja sredinom ove godine, a zatim približavanje centralnoj vrednosti cilja od 3,0 odsto krajem godine.Tome će doprineti efekti zaoštravanja monetarnih uslova, usporavanje uvozne inflacije, kao i očekivani dalji pad inflacionih očekivanja.Prema proceni RZS, rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2023. godini iznosio je 2,5 odsto, što je u skladu s projekcijom NBS a rast aktivnosti je ostvaren u svim proizvodnim i uslužnim sektorima.Najveći rast ostvarili su energetika, poljoprivreda, kao i građevinarstvo zahvaljujući intenziviranju realizacije infrastrukturnih projekata a otpornost u uslovima usporavanja eksterne tražnje pokazala je prerađivačka industrija, ostvarujući rast proizvodnje i izvoza.Povoljna kretanja nastavljena su i na tržištu rada, gde se beleži dalji rast zaposlenosti, smanjenje nezaposlenosti i realni rast zarada, pa je prosečna zarada na nivou godine nominalno povećana za 15,0 odsto, dok je njen realni rast bio oko nivoa realnog rasta BDP i iznosio je 2,6 odsto, što, kako navode iz NBS, potvrđuje da je očuvana kupovna moć stanovništva.S pretpostavkom smanjenja globalnih inflatornih pritisaka i oporavkom zone evra, kao i zbog očekivanog daljeg ubrzanja realizacije planiranih investicionih projekata u oblasti saobraćajne, energetske i komunalne infrastrukture, Izvršni odbor očekuje ubrzanje rasta BDP-a u ovoj godini na 3,0 do 4,0 odsto.Prema oceni Izvršnog odbora, važan faktor rasta biće i lična potrošnja, ali ne u meri u kojoj bi to moglo da izazove veće inflatorne pritiske, kao i investicije u osnovna sredstva, koje povećavaju i proizvodni potencijal.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
ekonomija, srbija – ekonomija, nbs
ekonomija, srbija – ekonomija, nbs
Referentna kamatna stopa zadržana na nepromenjenom nivou od 6,50 odsto
Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je danas da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 6,50 odsto, a na nepromenjenim nivoima zadržane su i kamatne stope na depozitne, 5,25 odsto i kreditne olakšice, 7,75 odsto, objavila je Narodna banka Srbije.
Odluku Izvršnog odbora o zadržavanju referentne kamatne stope na nepromenjenom nivou opredelilo je dalje smanjenje globalnih inflatornih pritisaka, kao i uspostavljena opadajuća putanja domaće inflacije i njen očekivan povratak u granice cilja polovinom ove godine.
Prilikom donošenja odluke uvažena je i činjenica da su u prethodnom periodu povećane referentna kamatna stopa i stope obavezne rezerve i da će efekti tih mera nastaviti da se prenose na inflaciju i u narednom periodu.
Prenošenje dosadašnjeg pooštravanja monetarne politike na kamatne stope na tržištu novca, kredita i štednje, kao i pad inflacionih očekivanja finansijskog sektora i privrede za godinu dana unapred ukazuju na efikasnost transmisionog mehanizma monetarne politike.
U saopštenju Narodne banke se navodi da je prilikom donošenja odluke, Izvršni odbor imao u vidu da se nastavljaju popuštanje troškovnih pritisaka i smanjenje inflacije na globalnom nivou.
Takođe, iako je svetska privreda završila prošlu godinu nešto bolje nego što se očekivalo, njen rast je ispod dugoročnog proseka i biće usporen ove godine, što, uz smanjenje inflacije, povećava očekivanja da bi vodeće centralne banke, Evropska centralna banka i Sistem federalnih rezervi, mogle nešto ranije da započnu ciklus ublažavanja monetarnih politika.
Ipak, pritisci s tržišta rada i dalje su snažni i vodeće centralne banke ih ističu kao ključni faktor koji zahteva opreznost u vođenju monetarne politike a pored toga, izgledi za makroekonomska kretanja u Kini, zbog uticaja na globalnu trgovinu i svetske cene primarnih proizvoda, kao i prisutne geopolitičke tenzije, i dalje su ključni izvori neizvesnosti koji zahtevaju opreznost u vođenju monetarne politike.
Izvršni odbor je istakao da je međugodišnja inflacija u Srbiji nastavila da se smanjuje u skladu s projekcijom NBS i da se, prema proceni RZS u decembru spustila na 7,6 odsto, što je gotovo dvostruko niže nego na kraju 2022. godine.
Kao i prethodnih meseci, smanjenju inflacije u najvećoj meri doprineli su mere monetarne politike, popuštanje globalnih troškovnih pritisaka, smanjena uvozna inflacija i dobra poljoprivredna sezona.
Izvršni odbor je istakao da se bazna inflacija, odnosno indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta, tokom cele godine kretala na znatno nižem nivou od ukupne, zahvaljujući preduzetim merama monetarne politike.
Kada je reč o narednom periodu, Izvršni odbor očekuje dalje smanjenje inflacije i njen povratak u granice cilja sredinom ove godine, a zatim približavanje centralnoj vrednosti cilja od 3,0 odsto krajem godine.
Tome će doprineti efekti zaoštravanja monetarnih uslova, usporavanje uvozne inflacije, kao i očekivani dalji pad inflacionih očekivanja.
Prema proceni RZS, rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2023. godini iznosio je 2,5 odsto, što je u skladu s projekcijom NBS a rast aktivnosti je ostvaren u svim proizvodnim i uslužnim sektorima.
Najveći rast ostvarili su energetika, poljoprivreda, kao i građevinarstvo zahvaljujući intenziviranju realizacije infrastrukturnih projekata a otpornost u uslovima usporavanja eksterne tražnje pokazala je prerađivačka industrija, ostvarujući rast proizvodnje i izvoza.
Povoljna kretanja nastavljena su i na tržištu rada, gde se beleži dalji rast zaposlenosti, smanjenje nezaposlenosti i realni rast zarada, pa je prosečna zarada na nivou godine nominalno povećana za 15,0 odsto, dok je njen realni rast bio oko nivoa realnog rasta BDP i iznosio je 2,6 odsto, što, kako navode iz NBS, potvrđuje da je očuvana kupovna moć stanovništva.
S pretpostavkom smanjenja globalnih inflatornih pritisaka i oporavkom zone evra, kao i zbog očekivanog daljeg ubrzanja realizacije planiranih investicionih projekata u oblasti saobraćajne, energetske i komunalne infrastrukture, Izvršni odbor očekuje ubrzanje rasta BDP-a u ovoj godini na 3,0 do 4,0 odsto.
Prema oceni Izvršnog odbora, važan faktor rasta biće i lična potrošnja, ali ne u meri u kojoj bi to moglo da izazove veće inflatorne pritiske, kao i investicije u osnovna sredstva, koje povećavaju i proizvodni potencijal.
